Dodik: BiH je pošla putem mirnog razlaza
Нарушавање дејтонске равнотеже претња за мир: Бањалука ( Фото/ М. Кременовић )
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Ako bi se percepcija o 21. novembru izvlačila na osnovu političke klime koja vlada u Bosni i Hercegovini, ispostavilo bi se da su 28. godišnjicu potpisivanja mira sve tri strane u BiH dočekale s osećanjem izneverenosti.
Dejtonski mirovni sporazum, koji je zaraćenoj zemlji doneo mir, u godinama koje su usledile izazivao je razočaranje za sva tri naroda. Na primer, za Bošnjake jer su očekivali da će dvoentitetsko ustrojstvo zemlje biti tek prelazno rešenje ka građanskom modelu. S druge strane, srpsko nezadovoljstvo meri se brojem izgubljenih prerogativa i umanjenjima visokog stepena autonomije koju im je taj međunarodni ugovor doneo 1995. godine. Nezadovoljstvo postoji i kod Hrvata, koji se unutar federacije s Bošnjacima žale na majorizaciju.
Narušen sistem dejtonske ravnoteže, koji sem nezadovoljstva i frustracija, po pravilu, preti da dovede do krize, za srpske vođe je „bošnjački ratni plan” da Republiku Srpsku svede na „malo bolje organizovano folklorno društvo”, kako bi po optici iz Banjaluke taj entitet izgledao u slučaju da se prevrednuju odredbe iz Dejtona o podeli teritorije i vlasništva nad javnim dobrima smeštenim na toj teritoriji.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da Republika Srpska, obeležavajući datum parafiranja Dejtonskog sporazuma, obeležava dan svog međunarodnog priznanja.
„Dejtonski sporazum je međunarodni sporazum i time sastavni deo međunarodnog prava. Republika Srpska je kroz SRJ potpisala Opšti okvirni sporazum i sve anekse, što je kasnije poslužilo Venecijanskoj komisiji da utvrdi da Srpska ima međunarodno priznat status, jer je potpisnica međunarodnog ugovora”, rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci.
Dodao je da „državna zajednica BiH već 28 godina pokazuje nesposobnost da funkcioniše i naglasio da Srpska od Dejtona „nema nijednu godinu u kojoj bi mogla da se posveti razvoju i stabilnosti, jer se nalazi u kolonijalnom statusu”.
Naglasivši da Republika Srpska ne planira secesiju, Dodik je rekao da će se BiH sama mirno raspasti. „Nametanje visokog predstavnika smatramo korakom bliže mirnom razlazu. BiH je pošla putem mirnog razlaza”, rekao je Dodik.
Banjalučki mediji povodom godišnjice „Dejtona” izveštavaju da je ovim sporazumom stvorena državna zajednica BiH sastavljena od dva entiteta – Republike Srpske i Federacije BiH – koji su potpisnici svih aneksa.
Član Glavnog odbora SNSD-a Denis Šulić rekao je da Srpska nije neprijatelj BiH, već samo brani ono što pripada njoj i njenim građanima upravo na temelju Dejtonskog ugovora koji je „potvrdio njene granice, ali i njene nadležnosti”.
„Srpska jedina obeležava ovaj dan i jedina poštuje sve ono što je taj sporazum utemeljio”, navodi Šulić.
Istoričar iz Istočnog Sarajeva Lazar Škobo smatra da se sa istorijskog gledišta može reći da Dejtonski sporazum predstavlja minimum minimuma na koji je srpski narod mogao da pristane te 1995. godine. Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić kaže da „atak na našu slobodu ide preko otimanja imovine, političkih, finansijskih i sudskih pritisaka”. „Srbi su mnogo puta dočekali oslobođenje, još je red da samo dočekaju ujedinjenje”, navodi Stevandić. Nekadašnji predsednik RS Mirko Šarović napomenuo je da je Ustavni sud BiH glavna institucija razdora, novih podela i pretnji miru u BiH, jer se koristi za reviziju „Dejtona”. „Manji sam optimista nego ikada”, rekao je Šarović.
Član Glavnog odbora SDS-a Milovan Bjelica izjavio je da je Dejtonski sporazum „osakaćen” jer su ga oni koji su ga kreirali odbacili i pogazili 10 sekundi nakon potpisa, što, kako je istakao, stvara situaciju koja „vodi ka disoluciji”.