Uspeh Srbije u UN

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 8. oktobra – Srbija se na velika vrata vratila na najširu, globalnu, diplomatsku scenu: na njen predlog danas je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda traži savetodavno mišljenje o pitanju koje je postavio Beograd – „Da li je u skladu s međunarodnim pravom odluka privremenih institucija Kosova o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova”? Rezultat glasanja bio je 77 „za”, šest „ne”, dok su 74 članice bile „uzdržane” (što je opredeljenje koje se ne uračunava u ishod). 

Izjašnjavanje je pokazalo da ubedljiva većina sveta smatra da „kosovski slučaj” nije okončan – kako su i danas pokušali da ga predstave predstavnici i najmoćniji podržavaoci prištinske deklaracije o nezavisnosti, SAD i Britanija – i da je dobro da se čuje tumačenje s najvišeg globalnog pravničkog mesta.

U Generalnoj skupštini je u takvoj situaciji, povodom beogradske inicijative, uspostavljen novi poredak pristupa i odnosa diplomatske uverljivosti. Vašington se, tako, našao u društvu još samo pet glasača za „ne”. Uz njega, to su bili, prema prvom uvidu, još samo Albanija, Nauru, Palau, Maršalska Ostrva i Mikronezija.

Amerika je, ujedno, ostala usamljena među njenim evropskim saveznicima. Od 27 članica EU, 22 su bile uzdržane (među njima i Britanija i Francuska) dok su srpski predlog podržali Španija, Grčka, Kipar, Rumunija i Slovačka.

Ukupni rezultat izjašnjavanja delegacija Srbije, na čelu s ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, koji je beogradsku inicijativu obrazložio učesnicima sednice, pozdravila je zagrljajima i aplauzima (u čemu nije ostala usamljena). Današnji događaj Beograd sigurno smatra jednim od svojih najvećih diplomatskih uspeha novijeg vremena. Dobio je uverljivu podršku za svoj način borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta – pravnim i diplomatskim putem, bez konfrontacija. I to – prilikom prvog svog predlaganja rezolucije, posle raspada SFRJ, u Generalnoj skupštini.

Do pozitivnog rezultata Srbija je došla, primećuju posmatrači, jednom od dosad najširih akcija i najmasovnijim „lobiranjem” srpske diplomatije. Ovom prilikom ona se pokazala efikasnijom od mnogo jačih oponentskih nastojanja Vašingtona i Londona, kao i od prištinskih pokušaja da pridobije širu podršku za sebe.

Razloga za euforiju ipak nema. Savetodavno mišljenje suda nije obavezujuće tako da će ostati duboke međunarodne podele oko Kosova.

Mišljenje suda, nesporno je takođe, ima veliku moralnu snagu. Već samo razmatranje u tom telu usporiće, smatra se, ionako trom proces priznavanja nezavisnosti Kosova (48 od 192 zemlje). Srbiji, ujedno, to daje novu priliku da svojim pristupom, i stavom da jednostrano proglašena nezavisnost njene južne pokrajine predstavlja kršenje međunarodnog prava, pokuša da proces rešavanja budućeg statusa Kosova treba da se vrati za pregovarački sto.

Sednica Generalne skupštine UN počela je Jeremićevim obrazlaganjem opravdanosti da se donese rezolucija koja od Međunarodnog suda pravde traži odgovor, u formi savetodavnog mišljenja, na pitanje: „Da li je u skladu s međunarodnim pravom odluka privremenih institucija Kosova o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova”?

Ministar spoljnih poslova je pri tom pozvao članice na podršku beogradskom aktu kao značajnom činu za učvršćivanje vrednosti međunarodnog prava i Povelje UN, i naglasio da bi upućivanje pitanja, koje je predložila Srbija „sprečilo da kosovska kriza posluži kao vrlo problematičan presedan u bilo kom delu sveta gde postoje separatističke ambicije”. Podrška rezoluciji, takođe bi „pomogla potvrđivanju osnovnog prava svake države članice UN da postavi jednostavno, osnovno pitanje Međunarodnom sudu pravde o problemu koji smatra vitalno važnim, dodao je.

(/slika2)Ta i druge preporuke za podsticaj vladavini zakona u međunarodnom pravu naišle su, očigledno, na povoljan prijem, pogotovu kod članica koje su i same izložene secesionizmu, ali i u grupi zemalja koje su, kao većina članica EU, priznale nezavisnost Kosova, ali ne žele sebi da dozvole da budu označene kao protivnici predloga da se čuje reč i međunarodne pravde.

Debata je počela prilično žestoko – istupima predstavnika Britanije, Albanije i SAD, koji su tvrdili da „ne vide korist” od beogradske inicijative, da je ona samo smišljena da uspori proces priznavanja nezavisnosti Kosova, koji oni smatraju „legalnim”. Rasprava se potom uravnotežila, a zatim i prevagnula u prilog predlogu Srbije, za koji je pokazano interesovanje veće nego povodom sličnih inicijativa – bili su odsutni predstavnici 35 zemalja.

Srpsku diplomatiju sada očekuju novi, sigurno ništa manje jednostavni, a verovatno veći zadaci – širenje podrške njenom pristupu za njen ugroženi teritorijalni integritet. „Rezultat naših dosadašnjih napora je ova velika pobeda u Generalnoj skupštini”, izjavio je Jeremić posle sednice, uz napomenu „da ne treba imati bilo kakvu sumnju u to da je najteži deo posla i dalje pred nama”.

Današnji datum će, utisak je, srpska diplomatija upisati kao dan njenog vanrednog uspona. Pozicija joj je ojačana, nesumnjivo. Treba imati u vidu, takođe, i izrazito veliku snagu onih zemalja koji će nastaviti da primenjuju politiku prema Kosovu koja je suprotna stavovima Beograda.

Momčilo Pantelić 

-----------------------------------------------------------------

Različiti akcenti u debati

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 8.oktobra – Na sednici Generalne skupštine koja je potrajala oko dva sata iznošeni su, očekivano, različiti stavovi o srpskom predlogu rezolucije. Izdvajamo akcente iz izlaganja predstavnika pojedinih zemalja.

Velika Britanija: „Zahtev Srbije je politički, a ne pravno motivisan i cilj mu je da uspori dalji razvoj Kosova. Srbiji se preporučuje da prihvati realnost nezavisnosti Kosova.”

SAD: „Savetodavno mišljenje suda nije poželjno i neće mnogo pomoći. Ne treba od suda tražiti da se izjasni o pitanjima o kojima treba da se izjasne države članice. Priznavanje nezavisnosti Kosova je u skladu s međunarodnim pravom, a nezavisnost je nepovratan proces.”

Albanija: „Ne slažemo se sa inicijativom (Beograda) jer je u suštini manipulativan proces za zaustavljanje priznavanja Kosova nanošenje štete na terenu.”

Španija: „Poštovanje međunarodnog prava treba da bude vodilja u međunarodnim odnosima. Pridajemo i veliku važnost funkcionisanju organa UN.”

Grčka: „Svaka zemlja ima pravo da zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde. Zahtev Srbije zasnovan je na međunarodnom pravu.”

Rumunija: „Međunarodno pravo je srž naše organizacije i ciljeva kojima težimo, kao što su mir, bezbednost i stabilnost u svetu. Sigurni smo da će mišljenje Međunarodnog suda pravde pomoći u budućimslučajevima ugroženosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta.”

Egipat: „Verujemo u važnost i pravne vrednosti presuda i mišljenja Međunarodnog suda pravde jer su donete nezavisno i nepristrasno.”

Kostarika: „Priznali smo nezavisnost Kosova, ali smo ubeđeni da je savetodavno mišljenje veoma poželjno da bi se razjasnili nesporazumi.”

Meksiko: „Inicijativa i tekst zahteva Srbije su u skladu sa statutom Međunarodnog suda pravde i nacrt rezolucije ispunjava uslove iz Povelje UN.”

------------------------------------------------------------------

Vera u sud i pregovore

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 8. oktobra – Današnje glasanje predstavlja pobedu međunarodnog prava i pravde, kao i pobedu napora Vlade Republike Srbije da se izbori za diplomatski put ka rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije, oceni je Vuk Jeremić, posle današnje sednice Generalne skupštine. „Putovali smo po celom svetu, razgovarali sa svim zemljama, predstavili im naše argumente. Učestvovali smo i na konferencijama nesvrstanih, skupovima latinoameričkih zemalja, Arapske lige, Afričke unije”, podsetio je ministar i ocenio da je kao plod takvog angažmana došlo do današnjeg „izvanrednog rezultata” koji „pokazuje čvrstinu vere većine zemalja u međunarodno pravo, u sistem UN”.

„Veliki posao je za nama a još veći pred nama”, predočio je Jeremić u razgovoru sa izveštačima „Politike” i Foneta. Izrazivši uverenje da će Međunarodni sud pravde dati za pravo stavu Srbije da je proglašenjem nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo, dodao je da nakon takve odluke „očekujemo nove pregovore koji će doneti kompromisno rešenje za budući status Kosova i Metohije”.

M. P.

------------------------------------------------------------------

Državni i diplomatski uspeh

Funkcioneri i predstavnici parlamentarnih stranaka u Srbiji ocenili su sinoć da je državni i diplomatski uspeh usvajanje rezolucije u Generalnoj skupštini UN.

Predstavnici opozicionih stranaka, međutim, smatraju da vlasti u Beogradu ne bi trebalo da se zaustave na toj diplomatskoj inicijativi, već da pred Međunarodnim sudom pravde tuže države koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Prihvatanje srpske rezolucije, smatra predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović, predstavlja pozitivan korak diplomatije u nastojanjima države da očuva teritorijalni integritet, a posebne zasluge, navela je, pripadaju Ministarstvu spoljnih poslova koje je učinilo mnogo kako bi ova rezolucija bila prihvaćena.

Premijer Mirko Cvetković smatra da Srbija posle ovakve odluke Generalne skupštine UN može očekivati da se smanje političke tenzije i da se stvari ubuduće rešavaju u mnogo mirnijoj atmosferi.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kaže da je usvajanje rezolucije dokaz delotvornosti vladine politike koja se zasniva na istovremenom približavanju Srbije Evropskoj uniji i odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić smatra da je glasanje u UN pokazalo da je većina zemalja u svetu opredeljena za poštovanje međunarodnog prava, zbog čega će pitanje Kosova i Metohije biti prebačeno sa političkog na pravno polje.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović je mišljenja da većina zemalja u svetu uvažava stav Srbije da treba preispitati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i ponovo pregovarati o statusu srpske pokrajine.

Sličan stav deli i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Zvonimir Stević koji veruje da je ovo potvrda ispravnosti politike Srbije prema južnoj pokrajini, a potpredsednik Skupštine srpskih opština i naselja Kosova i Metohije Marko Jakšić smatra da je odluka Generalne skupštine UN dobar znak samo ukoliko to nije kompenzacija za priznavanje Euleksa od strane zvaničnog Beograda.

Šef poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju” Nada Kolundžija veruje da će Međunarodni sud pravde doneti mišljenje koje će potvrditi stav Srbije i na taj način otvoriti prostor za nastavak traženja kompromisnog rešenja.

Njen kolega, socijalista Branko Ružić, naglašava da će borba za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije trajati dugo, ali da postoji međunarodnopravni osnov da tu borbu Srbija nastavi.

Za Liberalno-demokratsku partiju je, kako kaže njen predsednik Čedomir Jovanović, najvažnije da u Srbiji i u odnosima sa drugim državama, posebno EU, bude obezbeđeno da postupak pred Međunarodnim sudom pravde ne bude uzrok novog usporavanja procesa pridruživanja EU.

Bivši ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić pak veruje da je Srbija uložila veliku energiju da bi došlo do usvajanja rezolucije u UN, a efekti će biti slabi i da bi trebalo da država Međunarodnom sudu pravde tuži zemlje koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Ideju o neophodnosti podnošenja tužbe protiv država koje su priznale nezavisnost Kosova podržava i šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović.

Funkcioner Srpske napredne stranke u osnivanju Aleksandar Vučić smatra da je posle ovakve odluke Generalne skupštine UN Srbiji data mogućnost da ponovo sedne za pregovarački sto sa Albancima.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi izjavio je sinoć da ukoliko savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde bude išlo u prilog Srbiji, ona će „dobiti podršku međunarodnog prava za tvrdnje da je jednostrano proglašenje Kosova bilo nelegalno”. „Pravno pitanje dobiće i pravni odgovor, a politički efekti će se tek videti posle davanja mišljenja suda”, rekao je Varadi.

Tanjug

------------------------------------------------------------------

Nadležnost Međunarodnog suda pravde

Međunarodni sud pravde, koji bi nakon odluke Generalne skupštine UN trebalo da da mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, glavni je sudski organ UN koji postoji više od šest decenija.

Ustanovljen je u junu 1945. godine, na osnovu Povelje UN, a počeo je da radi u aprilu 1946. godine.

Sedište suda je u Holandiji, u Palati mira u Hagu. Od šest glavnih organa UN, jedini je koji se ne nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno u Njujorku.

Uloga suda je da rešava – u skladu sa međunarodnim pravom – pravne sporove, koje pred njega iznose države, kao i da pruža savetodavna mišljenja na pravna pitanja, koja mu postave ovlašćeni organi UN ili specijalizovane agencije.

U radu suda učestvuje 15 sudija. Njihov mandat traje devet godina, a bira ih Generalna skupština UN i Savet bezbednosti UN.

Administrativni organ suda je Registar, koji mu asistira, a zvanični jezici su engleski i francuski.

Od prvog slučaja iznetog pred sud, 22. maja 1947. godine, do 18. avgusta 2008. godine, u Generalnu listu suda upisano je 140 slučajeva.

Zahtev za ocenu legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije je 25. slučaj da svetska organizacija od Međunarodnog suda pravde traži da proceni da li je nešto u skladu sa međunarodnim pravom.

Srbija je 15. avgusta predala u zvaničnu proceduru Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Predlog rezolucije Srbije kojim se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu.

Savetodavno mišljenje Međunarodnom sudu pravde prvi put je zatraženo 1947. godine, a zahtev se odnosio na uslove za prijem neke države u članstvo UN. Poslednji put mišljenje tog suda traženo je 2003. sa pitanjem da li je izraelska izgradnja zida na okupiranim palestinskim teritorijama bila legalna.

Pitanja koja se odnose na teritorije ili sporove razmatrana su do sada osam puta. O jugozapadnoj Africi (Namibiji) Međunarodni sud pravde izjašnjavao se u više navrata na različita pitanja (1949, 1954, 1955, 1970), 1974. godine traženo je mišljenje o Zapadnoj Sahari, a 2003. o izraelsko-palestinskom sporu.

Međunarodni sud pravde procenjivao je i tumačenje mirovnih sporazuma sa Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom (1949), a 1980. bavio se sporazumom Egipta i Svetske trgovinske organizacije.

Ostala pitanja koja su sudu upućivana sa zahtevom da oceni legalnost odnosila su se uglavnom na UN, a dva puta je razmatrana upotreba nuklearnog oružja, 1993. i 1995.

Kad dobije zahtev, Međunarodni sud pravde sam odlučuje o dinamici razmatranja – po hitnom postupku ili u redovnoj proceduri. Na ocenu tog suda može se čekati i više godina, a njegove odluke nisu obavezujuće.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Jeremić: Sprečiti problematični presedan

Njujork – Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić pozvao je juče predstavnike članica Ujedinjenih nacija da podrže Rezoluciju Srbije kojom se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, jer će se time umanjiti napetosti kako u regionu, tako i u ostatku sveta. „Srbija veruje da bi upućivanje ovog pitanja Međunarodnom sudu pravde sprečilo da kosovska kriza posluži kao vrlo problematičan presedan u bilo kojem delu sveta u kojem postoje secesionističke ambicije”, rekao je Jeremić obrazlažući zahtev Srbije pred Generalnom skupštinom svetske organizacije u Njujorku. „Takođe verujemo da bi savetodavno mišljenje suda predstavljalo politički neutralne, ali pravno autoritativne smernice mnogim zemljama koje još razmišljaju o tome kako da se postave prema jednostranom proglašenju nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom”, dodao je on.

Jeremić je rekao i da Srbija veruje da bi upućivanje pitanja Međunarodnom sudu pravde „ojačalo vladavinu prava u međunarodnim odnosima i učinilo da takav pristup postane simbol odlučnosti međunarodne zajednice da Povelju UN koristi kao svoju vodilju”. „Podrška ovoj rezoluciji, takođe, bi pomogla potvrđivanju osnovnog principa – prava svake države članice UN da postavi jednostavno, osnovno pitanje Međunarodnom sudu o problemu koji smatra vitalno važnim”, rekao je Jeremić, ističući da bi glasanje protiv rezolucije predstavljalo negaciju takvog prava i sada i u budućnosti. „Glasati protiv, značilo bi prihvatanje stava da se ništa ne može učiniti kada separatisti u bilo kojem delu sveta ustvrde da je njihov cilj jedinstven, i zatraže izuzetak iz univerzalnog međunarodnog pravnog poretka”, dodao je on.

Jeremić je ukazao da su sve države članice UN u brojnim prilikama pokazale svoje poverenje u Međunarodni sud pravde kao najviši sudski organ UN i ocenio da se stoga mora imati puno poverenje u to da će sud i ovoga puta svoju dužnost uraditi na najbolji mogući način. „Pitanje koje se postavlja je potpuno jasno i uzdržava se od zauzimanja bilo kakvih političkih pozicija o Kosovu. Odgovor koji treba da usledi, u formi savetodavnog mišljenja, biće zasnovan na međunarodnom pravu, u skladu sa Statutom i Pravilnikom Međunarodnog suda pravde”, rekao je on.

Ministar je izrazio uverenje da je Nacrt rezolucije u „svojoj sadašnjoj formi apsolutno nekontroverzan” da nema potrebe za bilo kakvim promenama i dodavanjima. „Hajde da ga usvojimo i omogućimo sudu da deluje slobodno i nepristrasno u okviru svojih nadležnosti. Mi smo uvereni da će sud znati šta treba da učini i uzeti u obzir stavove svih zainteresovanih država članica i međunarodnih organizacija”, rekao je Jeremić, ocenivši da je najbolji način da rezolucija bude usvojena bez protivljenja, kao što je svrstana u dnevni red tokom sednice Generalnog komiteta UN.

Tanjug