Otpornost na antibiotike zbog neodgovarajuće upotrebe

Uprkos tome što se procenjuje da otpornost na antimikrobne lekove može da izazove 10 miliona smrti godišnje širom sveta, neracionalna upotreba antibiotika još uvek je gorući društveni problem. Prema podacima ankete Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu o upotrebi antibiotika, oko 65 odsto ispitanika koristilo je antibiotsku terapiju tokom prethodnih 12 meseci, a 20 odsto je antibiotike uzimalo samostalno i bez saveta lekara. Rezultati istraživanja su pokazali da 18 odsto ne primenjuje antibiotsku terapiju kako je propisao lekar i prestaje sa lečenjem čim oseti poboljšanje. Skoro dve trećine (63 odsto) učesnika u anketi ima u svojoj kućnoj apoteci antibiotik u rezervi.

Prof. dr Goran Stevanović, rukovodilac Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof dr Kosta Todorović” Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, upozorio je da ako se nastavi porast antimikrobne rezistencije, čak i umereno teške infekcije bi mogle postati ozbiljne po život, a ozbiljne infekcije bi mogle postati gotovo nemoguće za lečenje.

– Ozbiljne bakterijske i gljivične infekcije često se previđaju ili se nedovoljno brzo dijagnostikuju. Efikasno zbrinjavanje ovih infekcija zavisi od ranog prepoznavanja i egzaktne dijagnoze, ali brza identifikacija patogena i dalje predstavlja izazov i pored značajnog unapređenja mikrobiološke dijagnostike – kaže dr Stevanović dodajući da korišćenje savremene, pre svega mikrobiološke dijagnostike može pomoći pacijentima da dobiju rani i odgovarajući tretman za infekcije izazvane rezistentnim patogenima, čime se spasavaju životi i smanjuju troškovi zdravstvene nege.

Prof. dr Ivana Ćirković, klinički mikrobiolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, naglasila je da je antimikrobna rezistencija jedan od vodećih pretnji zdravlju u čitavom svetu, a da je neodgovarajuća upotreba antibiotika glavni pokretač nastanka rezistencije.

– Poslednja istraživanja pokazuju da se u članicama EU osam odsto svih antibiotika za humanu upotrebu koristi bez recepta, dok prema anketi koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u EU, susednim zemljama evropskog regiona, svaka treća osoba uzima antibiotike bez lekarskog recepta, bilo da ih kupuje u apotekama, upotrebljava neiskorišćene od prethodnih terapija ili ih nabavlja od prijatelja i članova porodice. Zbog toga promenimo navike, čuvajmo antibiotike za naredne generacije – ističe prof. dr Ćirković.

Antimikrobna rezistencija javlja se kada bakterije, virusi, gljive i paraziti više ne reaguju na antimikrobne lekove. Kao rezultat otpornosti na lekove, antibiotici i drugi antimikrobni lekovi postaju neefikasni, a infekcije je teško ili nemoguće lečiti, povećavajući rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti. U Srbiji je više od 7.000 ljudi tokom jedne godine izgubilo život zbog infekcija izazvanih antimikrobnom rezistencijom.

Prim. dr Snežana Jovanović, mikrobiolog i rukovodilac Službe za medicinsku mikrobiologiju UKCS, podsetila je da zloupotreba antibiotika može rezultirati pojavom otpornosti bakterija na terapiju antibioticima i da je pre primene antibiotika uvek neophodno potražiti savet lekara.

– Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima ili gljivama ne leče se antibioticima, jer se tako uništavaju dobre bakterije, stvaraju rezistenciju i teže ih je lečiti – kaže dr Jovanović. Ona je posebno ukazala na značaj vakcinacije kao mere prevencije kod virusa i napomenula da je to bilo od izuzetnog značaja tokom pandemije kovida 19 jer je vakcinacija spasila mnoge, posebno one koji su imali teške i hronične bolesti.

Svetska nedelja svesnosti o antimikrobnim lekovima, koja se obeležava ove sedmice, realizuje se pod sloganom „Na vreme promenite navike. Delujte sada”.