„Crni petak" donosi sniženja, ali i prevare

Na sajtu jednog poznatog proizvođača cipela oglašena je rasprodaja povodom „crnog petka”. Sva obuća, koja inače ima visoke redovne cene, sada košta od 30 do 40 evra po paru. Ali kada naručite vaš broj i platite porudžbinu, šanse da vam stignu na adresu su gotovo nikakve. Na sajtu inače nije istaknut nijedan podatak o firmi, nema PIB-a i matičnog broja, ali sve ostalo izgleda kao originalan sajt. Upozorenje na ovu prevaru nedavno je objavila Nacionalna organizacija potrošača NOPS, koja inače redovno objavljuje i revidira takozvanu crnu listu trgovaca, odnosno ovakvih sajtova koji varaju oponašajući originalne platforme za elektronsku trgovinu, oglašavaju sniženja, uzimaju novac, ali ne šalju robu kupcima. Obično je reč o fizičkim licima koja na ovaj način prevare kupce, i to uglavnom preko društvenih mreža. „Crni petak” stiže, a to je vreme kada i u Srbiji trgovci oglašavaju brojna sniženja koja ne traju samo jedan dan nego obično do kraja ovog meseca.

Kompanija „Kasperski” je u svom najnovijem izveštaju objavila da je ove godine registrovano više od 13 miliona fišing napada koji imaju veze sa e-prodavnicama, pri čemu je omiljena taktika prevaranata upravo da oponašaju popularne šoping platforme, luksuzne brendove i prodavnice gedžeta. U prvih deset meseci ove godine „Kasperski” je identifikovao 30,8 miliona fišing napada usmerenih na onlajn kupovinu, platne sisteme i banke. Platforme za e-trgovinu su korišćene kao mamac u 43,5 odsto svih napada. Od oktobra je zabeležen trostruki porast domena koji koriste reči „crni petak”, od nepostojećih prodavnica do ubedljivih replika stvarnih onlajn platformi, navodi se u ovom izveštaju.

Mladen Alfirović, pravni savetnik NOPS-a, kaže za „Politiku” da je na sajtu ove organizacije objavljeno na stotine adresa sumnjivih sajtova i profila koji na ovaj način varaju kupce.

– Prvi znak koji kupce mora da natera da razmisle jeste da na sajtu preko koga kupuju vide da ne postoji nijedan podatak o kompaniji. Drugi alarm jeste da je reč o nerealnim sniženjima, na primer da je ista cena za sve proizvode. Ukoliko ipak naruče proizvode i budu prevareni, male su šanse da ostvare neka svoja prava. U najvećem broju slučajeva nema pomoći, jer se ne zna ko stoji iza tog sajta. U slučaju većih iznosa, može se očekivati pomoć odeljenja za visokotehnološki kriminal, postoji šansa i da se slučaj prijavi tržišnoj inspekciji, koja onda može da pokuša da pronađe te osobe iz uloge kupca – kaže Alfirović.

Osim prevare sa fiktivnim radnjama, „Kasperski” upozorava i na drugu „šemu” koja uključuje krađu podataka sa kartice. Korisnici ih, naime, ostavljaju za plaćanje navodne robe, nakon čega prevaranti počinju postepeno da povlače novac i prazne račune žrtava. Na primer, obmanjujući sajt se maskira u dobro poznatu platformu za kupovinu i namami korisnike da za 1,95 evra kupe poklon-karticu vrednu 800 evra. Pošto obećana poklon-kartica uglavnom ne postoji, ostaće bez novca, navodi se u izveštaju ove kompanije. Zanimljivo je da su prevaranti u 240.000 fišing napada zloupotrebili velike brendove kao što su „Ibej”, „Alibaba” ili „Volmart”.

Na meti su i skupi proizvodi poput „epla” , a najviše prevara je upravo oko „crnog petka”, kada potrošači zbog popusta kupuju impulsivno. Bezbednosne preporuke „Kasperskog” su slične kao i na našem tržištu. Oni savetuju kupce da ne veruju ni jednom linku ili prilogu koji dobiju mejlom, a da više puta provere adresu e-prodavnice pre nego što unesu bilo koju informaciju. Ukoliko žele da kupe nešto od nepoznate kompanije, važno je, dodaju, proveriti i recenzije koje često mogu da otkriju da li je trgovac pouzdan ili ne. Oni tvrde da je vrlo važno preko e-bankinga proveriti transakciju odmah posle kupovine, jer se u izvodu računa može videti da li ima nekih problema i lakše je reagovati.