Siriza na korak od raspada
(EPA-EFE/ALEXANDROS VLACHOS)
Od našeg dopisnika
Atina – Levičarska Siriza, koja je na vlasti bila od 2015. do 2019. godine, u ovom trenutku se nezadrživo raspada. Do sada je stranku napustilo više od 100 članova Centralnog komiteta i 20 članova političkog sekretarijata, poslanici, među njima dvanaest nekadašnjih ministara u Ciprasovoj vladi...
Poslednjih dana otišli su pripadnici dve levičarski orijentisane frakcije, 11 poslanika koji su formirali parlamentarnu grupu s namerom da u najskorije vreme osnuju novu partiju, kako kažu, otvoreni levo orijentisani demokratski prostor. Dakle, stara Siriza više ne postoji.
Porazi koji se nižu od junskih parlamentarnih izbora i nezadovoljstvo novim liderom Stefanosom Kaselakisom, koji je za dva meseca od ubedljive pobede na partijskim izborima Sirizu, umesto pokušaja da je ujedini, uspeo konačno da razjedini, stavili su članstvo pred dilemu: ostati ili na vreme otići. U tome je pomogao sam Kaselakis, koji se u partiji pojavio niotkuda i za koga se članstvo, ali i politička javnost, i dalje pitaju ko je on u stvari, ali koji se nije libio da „pokaže vrata” starim članovima, svima koji nisu bili spremni da podrže njegove namere da partija napusti jasnu levičarski orijentaciju i počne da se približava desnom centru. U stvari, jedino je to bilo očigledno, jer novi lider do sada nije objavio program partije, niti konkretne mere na ekonomskom planu, a izjave i orijentaciju menjao je iz dana u dan. Glavna briga bile su mu optužbe na račun vlade, selfiji sa simpatizerima, koketiranje s medijima koji su ga pratili u teretani, šetnji s partnerom s kojim se u jeku raspada partije venčao u SAD, odakle je, na predlog Ciprasa koji ga je stavio na listu kandidata iz dijaspore, i stigao na čelo Sirize.
Nezaustavljivo odlaze oni koji smatraju za Siriza nema budućnost, a oni sami drugi izlaz. Partija koja je posle izbornog poraza 2019. bila jaka zvanična opozicija za mesec dana, prema anketama, pala je na treće mesto, iza socijalističkog PASOK-a, s realnim šansama da je prestigne Komunistička partija i da tako završi na „političkom repu”. Partijska nomenklatura nije prihvatila novog lidera smatrajući da nema partijsku reputaciju i da ne poznaje Grčku i Sirizu jer se školovao i odrastao u SAD, odakle je kao bogati biznismen iz „kapitalističkog okruženja” „aterirao na levicu”.
To je, po mišljenju članstva koji je ostalo zatečeno Kaselakisovim dolaskom, sasvim suprotno od Ciprasa, koji je odrastao i školovao se u Grčkoj, vodio partiju i kao mlad čovek je doveo do samog vrha vlasti. Možda bi Kaselakisa prihvatili kao novog „zapadnog” člana Sirize, ali kao predsednika – ne. Staro članstvo je imalo utisak da im je oteo partiju. Ankete pokazuju i razočaranje stranačkog elektorata koji je očekivao da će udahnuti novi život Sirizi, pretvoriti je u savremenu demokratski levičarsku partiju. Dešava se suprotno, ali se ne može reći da je samo Kaselakis kriv za trenutnu katastrofu partije. Ona je počela mnogo ranije, posle odlaska Ciprasa sa vlasti 2019, kulminirajući u junu njegovom odlukom da napusti liderstvo u partiji. Neki analitičari smatraju da Kaselakis nije uzrok, već simptom problema partije, jer da je Siriza funkcionisala na pravi način, on ne bi ni mogao da bude izabran za lidera.
Čuda su moguća, što znači da iz ruševina Sirize možda može da se pojavi nešto novo. Cipras je tu, u partijskoj senci, i malo ko veruje da je „digao ruke” od političkog angažovanja i ideja o progresivnoj levici, da je otišao u političku penziju. On je novom lideru, koji je došao sa strane, ostavio da se razračuna s protivnicima u partiji sa kojima sam nije mogao, na način koji to Kaselakis radi, bez predrasuda i pardona. Jedino je izvesno da Siriza kakva je bila danas više ne postoji.