Prvi put kod nas izbor za reč godine

Izbor reči godine u srpskom jeziku ove godine je pokrenut prvi put. Zvanično je otvoren 20. septembra i trajaće sve do 20. decembra, kada će javnost saznati pobednike u sve tri kategorije: reč godine, nova reč godine i lažireč godine. Predlozi koji pristižu organizatorima redovno se objavljuju na sajtu udruženja (https://reci.org.rs/izbor-reci-godine/ii/pregled-liste.html). Na istom sajtu mogu se predložiti reči, a 1. decembra će početi i glasanje. Ivana Lazić Konjik, zamenik predsednika Filološkog društva „Reči”, koje je organizator takmičenja, za „Politiku” kaže da pristigli predlozi pokazuju da su naši sugrađani pronicljivi i da umeju oštro i živo da zapažaju događaje i pojave u našoj stvarnosti, ali da ih pored aktuelnih društvenih zbivanja veoma zanimaju jezik i reči u kojima se naša stvarnost ogleda.

Zbog čega je potreban ovakav izbor?

zbor reči godine motiviše ljude da razmišljaju o jezičkim temama i promenama u jeziku. To je zanimljiv način da se prate društvene i kulturne promene i učestvuje u dijalozima o njima. Jezik je izvrsna slika i barometar takvih promena. A upravo je to ono što izbori reči godine treba da pokažu. Nama lingvistima jezik je u fokusu, ali jezik ne postoji bez svojih nosilaca, govornika i bez stvarnosti koju imenuje.

Kada se rodila ideja da se on organizuje?

Ideja da se organizuje izbor reči godine u srpskom jeziku potekla je od lingvista okupljenih u Filološkom društvu „Reči”. Ideja nije nova – slični izbori organizuju se u mnogim jezicima, pa smo smatrali da je dobro da se pokrene i kod nas. Zato smo organizovali naučni skup posvećen ovoj temi na kojem su mišljenja i iskustva razmenili domaći lingvisti i lingvisti država iz okruženja, u kojima se organizuju slični izbori (Poljske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine). Na tom skupu predložena je i obrazložena inicijativa za pokretanje srpskog izbora reči godine. Značaj izbora za reč godine je višestruk. Njegova svrha nije striktno naučna. Osim što ukazuju na aktuelne tendencije u razvoju leksičkog sistema s aspekta lingvističke analize, kandidati za reči godine i same reči godine svojevrsni su pokazatelji naše realnosti i vrednosti koje su značajne za nacionalni identitet. One odražavaju specifičnosti protekle godine i kroz vezu jezika i kulture otkrivaju ključne društvene i kulturne karakteristike orijentisane na savremenost.

Na koje ste se već postojeće izbore ugledali?

Svakako da smo pratili šta se dešava u drugim jezicima, posebno u nama bliskim jezicima i u engleskom kao vodećem jeziku današnjice iz kojeg nam pristižu mnoge reči. Najveću pažnju javnosti zasigurno privlači reč godine, jer je u njoj sažeta društvena aktuelnost čitave te godine. Ali su nama podjednako značajne i reči koje su nove u jeziku ili koje odranije znamo, a sada su dobile novi značaj. Zato biramo i novu reč godine. Nemački izbor za reč godine bio nam je podsticajan za ustanovljavanje treće kategorije koju smo nazvali lažireč godine. Lažireč je reč koja prikriva suštinu onoga što imenuje, pa otuda predstavlja svojevrstan način manipulacije jezikom. Predlozi naših sugrađana su pokazali da nam takvih reči – lažireči, u javnom i političkom diskursu ne nedostaje.

Ko će odlučiti o najboljim predlozima?

Najbolje predloge – finaliste u sve tri kategorije dobićemo onlajn glasanjem na sajtu Filološkog društva „Reči”, koje će biti aktuelno od 1. do 15. decembra. Za reč godine, novu reč godine i lažireč godine mogu da glasaju svi koji to žele. Finalni izbor obaviće stručni žiri sastavljen od 12 uglednih domaćih lingvista i filologa iz Srbije i dijaspore, koji će među finalistima glasanjem izabrati pobednike. Odluku o pobednicima objavićemo do 20. decembra na sajtu Udruženja i na našim stranicama na društvenim mrežama „Fejsbuk” (Reč godine) i „Instagram” (rec_godine), na kojima takođe pratimo ceo izbor.

Zašto mislite da bi ovakav izbor doneo više blagodeti od štete (promociju negativnih vrednosti, nemara prema jeziku i kulturi)?

Cilj izbora reči godine je pojačano usmeravanje pažnje na jezik i reči kojima opisujemo i izražavamo naš odnos prema svetu. Pored prikupljanja reči, izbor prati objavljivanje kratkih tekstova o rečima na sajtu udruženja, a planirano je takođe snimanje odgovarajućih video-zapisa. Na taj način će u aktivnosti izbora biti uključeni, ne samo lingvisti nego i glumci, poslenici kulture i svi zainteresovani građani Srbije, što će doprineti međusobnom približavanju, povezivanju, razmeni znanja u oblastima jezika i kulture i podsticanju interesovanja šire zajednice za pitanja jezičke kulture. Značaj realizacije ovog izbora prepoznalo je i Ministarstvo kulture Republike Srbije, koje je podržalo njegovo organizovanje.

Kako vam se čini slika sadašnjice koja nastaje kada se poslažu jedna do druge reči pristigle na konkurs?

Godinu koja će uskoro biti za nama obeležili su, nažalost, tragični događaji – masovna ubistva i prirodne katastrofe. To pokazuju pristigle reči među kojima se po brojnosti predloga ističu: nasilje, dečak-ubica, rat, superćelijska oluja. Drastičnost tragedija koje su nas pogodile, pogotovo u „Ribnikaru”, ne daju se rečima izraziti, pa je jedan od pristiglih predloga za reč godine reč koja je skovana upravo sa navedenim smislom: neizrečje. Predlozi u sve tri kategorije takođe pokazuju da ne možemo da pobegnemo od politike. Tu su: protesti, parizer, ekonomski tigar, briselski pregovori, dijalog Beograda i Prištine, evropski put. Proteklu godinu je obeležila snažna inflacija, pa se i ta reč našla među kandidatima za reč godine. Ali pravu revoluciju koja se može meriti jedino sa najvažnijim ljudskim dostignućima i tehničkim pronalascima otkriva – veštačka inteligencija, takođe predložena za reč godine.