SUBNOR nezadovoljan odnosom prema spomenicima iz NOR-a

Bliži se 29. novembar, dan kada je pre 80 godina u Jajcu na Drugom zasedanju AVNOJ-a (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije) ova organizacija konstituisana kao zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije. Tada je proglašeno i federalno uređenje buduće zemlje. Zbog toga je Dan republike, kako su ga zvali, bio jedan od najznačajnijih praznika nekadašnje Jugoslavije. Za taj praznik su se organizovale svečanosti, prvačići polagali zakletvu i postajali pioniri, ali su se i „spajali” dani, što se koristilo za šoping ture po inostranstvu, za odlazak kod rodbine, a najčešće za svinjokolj. Praznik je odlukom Skupštine Srbije ukinut 2002. i polako odlazi u zaborav. U zaborav, izgleda, odlaze i spomenici i spomen-obeležja posvećeni Narodnooslobodilačkom ratu (NOR).

O mnogima se sve manje vodi računa, a veliki broj njih se često nađe i na meti vandala i onih koji za kulturu sećanja nemaju poštovanja. U Beogradu trenutno postoji 627 spomenika i spomen-obeležja iz NOR-a i većinu je, kako kaže pukovnik Bora Ercegovac, predsednik SUBNOR-a Beograda, nagrizao „zub vremena”.

– Za više od polovine ratnih memorijala u gradu potrebna je revitalizacija. Na mnogima su slova i brojevi skoro nevidljivi, išarani su grafitima, delimično polomljeni, neki čak i srušeni ili uklonjeni, zarasli u travu i šiblje... U poslednjih 15 godina urađena su samo dva nova spomenika iz NOR-a (u Surčinu i Barajevu), a obnovljeno je samo osam spomenika i to najviše u Surčinu – kaže Ercegovac.

Jedan od osnovnih zadataka kojima se SUBNOR Beograda bavi kako bi očuvao sećanje na slavnu Narodnooslobodilačku borbu naroda i narodnosti Jugoslavije i Srbije 1941–1945. jeste i briga o stanju postojećih i izgradnja novih spomenika i spomen-obeležja iz NOR-a i NOB-a.

– Ovih više od 600 spomenika i spomen-obeležja iz NOR-a su shodno značaju onoga što obeležavaju podeljeni u više kategorija. Ubedljivo najveći broj njih izgrađen je u prvoj deceniji posle završetka rata 1945. godine pa do osamdesetih godina prošlog veka. U poslednjih 10-15 godina urađeno je samo nekoliko novih spomenika i spomen-obeležja. Osim što je većina stara više decenija i što se ne obnavljaju, posebno je poražavajuće što je poslednjih godina sve je više skrnavljenja (šaranje, oštećenje, pa čak i rušenje). Nama najteže pada odnos dobrog dela vlasti, koja se uopšte ne brine o ratnim memorijalima – ističe Ercegovac.

SUBNOR nije zadovoljan ni time kako se 17 beogradskih opština, kao i opštinska javna preduzeća, odnose prema spomenicima, iako im je Zakon o ratnim memorijalima dodelio precizno regulisane obaveze.

– Sredstva u budžetu planirana za održavanje ratnih memorijala ne koriste se u te svrhe, zaobilazi se redovno održavanje, ne postoji interesovanje da se pronađu počinioci koji skrnave spomenike, nema saradnje sa opštinskim boračkim udruženjima, pruža se otpor inicijativama boračkih udruženja. Drastičan primer je slučaj iz 2018. godine u Mladenovcu, kada su se pojedinci usprotivili postavljanju biste narodnom heroju Božidarki Damjanović Kiki… – nabraja Ercegovac.

Izuzetak od ovakvog odnosa vlasti, kako ističe, samo su sadašnji predsednici opština Surčin, Sopot, Mladenovac, Zvezdara i Barajevo.

– Oni nam po ovim i mnogim drugim pitanjima iskazuju veliko razumevanje, pružaju podršku i pomoć opštinskim boračkim udruženjima i SUBNOR-u grada – kaže Ercegovac.

SUBNOR nema finansijska sredstva kojima bi održavao spomenike. Novac koji dobiju na konkursu ne može se (zbog strogo definisane namene tih sredstava) koristiti za spomenike.

– Zbog neodgovornog odnosa većeg dela lokalnih vlasti, naši članovi „iz svojih džepova”, od skromnih penzija, odvajaju novac kako bi koliko-toliko održavali bar neki spomenik. Primera radi, za izgradu bronzane biste narodnog heroja Božidarke Damjanović Kike naši drugovi su sami u Mladenovcu skupili 1.500 evra. Zatim su svojim sredstvima u poslednjih desetak godina revitalizovali 17 spomenika (pisanje slova, popravka postamenta i spomenika, brisanje grafita sa spomenika…). A i svojim alatom i materijalom, u radnim akcijama, uređuju okolinu i zelene površine – rekao je Ercegovac.

Primera za to ima mnogo, seća se Ercegovac.

– Jedan od njih se odnosi na Spomenik kuriru koji je godinama stajao ispred Sportskog centra „Šumice” na Voždovcu. Pre nekoliko godina nepoznati vandali su ga srušili i spomenik je dugo ležao u prašini. Nadležni nisu preduzeli ništa. Reagovao je član SUBNOR-a Srećko Ljubisavljević. On je od svoje nevelike penzije izdvojio novac i, uz pomoć svojih drugara, vratio spomenik na njegovo mesto. Drugi slučaj je spomenik narodnim herojima na Kalemegdanu, koji su u poslednje vreme tri puta vandali išarali grafitima. I svaki put, umesto da nadležni rade svoj posao – da ovaj deo parka „pokriju” video-nadzorom, uhvate počinioce – oni samo očiste spomenik. A često ga očistimo i mi ili aktivisti nekih drugih srodnih organizacija. Zato pitamo: „Čiji su ratni memorijali iz NOR-a i NOB-a”? – kaže Ercegovac.

Za održavanje zaduženi republika i lokalna samouprava

Zakonom o ratnim memorijalima regulisana su pitanja nadležnosti i odgovornosti u vezi sa sprečavanjem propadanja, oštećenja i održavanjem spomenika u, kako se navodi, „dostojanstvenom i prepoznatljivom stanju”.

– Zakon predviđa redovno održavanje. Takođe, zakon predviđa finansijska sredstva u budžetima republike, gradova i opština isključivo za ove namene. Precizirane su i obaveze javnih komunalnih preduzeća. Svi nivoi vlasti, posebno opštine, obavezni su da vode preciznu evidenciju o broju i stanju ratnih memorijala na svojoj teritoriji. U zakonu se nigde ne spominju boračka udruženja u smislu određenih obaveza prema spomenicima – napominje Bora Ercegovac, predsednik SUBNOR-a Beograda.