Holandska noćna mora za EU

U haškom sedištu stranke VVD pristalice su se spremale da podignu čaše i proslave prvu ženu premijerku Holandije. A onda je usledio zemljotres. Slavio je Gert Vilders, šezdesetogodišnji politički veteran, desničar kontroverznih stavova koji sjajno barata društvenim mrežama, ali i masama, zbog čega ga strani mediji nazivaju holandskim Trampom. Za domaće medije, barem do pobede, bio je „najpoznatija blajhana plavuša od vremena Merilin Monro”.

Široke mase je pridobio na krilima antimuslimanske, antimigrantske i antievropske politike. Sedam godina nakon bregzita, ovaj desničar izvukao je kartu tzv. negzita, šireći uzbunu u EU. Iako je ublažio antiislamističku retoriku, procenjuje „Politiko”, nema naznaka da će posle izborne pobede pustiti niz vodu i svoj evroskepticizam. Mada je slabo verovatno da će Holanđani slediti Britance, kažu analitičari (a to priznaje i sam Vilders), sve ukazuje na to da će njegova vlada u Hagu biti noćna mora za Brisel.

Vilders je tokom kampanje iskoristio široko rasprostranjeno neprijateljsko raspoloženje zbog migranata, obećavajući „zatvorene granice”, a obećanja da će zabraniti Kuran, dalju izgradnju džamija i islamskih škola je – odložio, rekavši da u ovom trenutku ima hitnijih pitanja.

Suđeno mu je zbog „iniciranja mržnje i diskriminacije”, a od 12. februara do 13. oktobra 2009. bio mu je zabranjen ulazak na teritoriju Ujedinjenog Kraljevstva. Islam, koji po njemu nije religija već politička ideologija poput komunizma ili fašizma, smatra „trojanskim konjem u Evropi, koji mora biti zaustavljen pre nego što postanemo Evrabija”. Izrael i Jerusalim su za njega prva linija odbrane Zapada od islama.

Prošle godine je njegova partija deklarativno osudila napad na Ukrajinu, tvitovao je i da saoseća sa Ukrajincima, ali mu se pamti i da je posetio Rusiju i da je 2016. Putina nazvao „pravim rodoljubom”.

Osnivač i vođa Partije za slobodu bori se protiv islama od 2006. godine otkako je osnovao stranku, a koreni ove ideje sežu u njegovu mladost, kada je nakon srednje škole dve godine živeo i volontirao u Izraelu, a potom obišao i okolne arapske zemlje i „bio dirnut nedostatkom demokratije u njima”. Zabeleženo je da je od tada bio u Izraelu 40 puta, a prokrstario je i Bliski istok.

Kao najmlađi od četvoro dece, odrastao je u katoličkoj porodici (iako se danas izjašnjava kao agnostik), od oca Holanđanina i majke indonežanskog porekla (distancirao se od ove strane familije). Ne razgovara sa najstarijim bratom, koji je Gerta iz mlađih dana opisao kao „ekscentričnu i agresivnu napast”. Završio je nekoliko kurseva o zdravstvenom osiguranju, a potom stekao i pravnički sertifikat na Otvorenom univerzitetu Holandije, po principu učenja na daljinu.

Farba kosu od sredine devedesetih. „Ne odlazi u restorane i bioskope, živi u nekoliko sigurnih kuća, ne viđa sa s ljudima, osim što posećuje svoju suprugu Kristinu (rođena Mađarica), i to ne više od dva puta sedmično.” Ovo je izvod iz teksta objavljenog u „Tajmu” 2017. godine, koji se završava prognozom da Vilders nikada neće postati premijer, ali će sigurno Holandiju pomeriti udesno.