Mirišljavi ljubitelj kaktusa

Prostranstvima Južne i Centralne Amerike i jugom Severne Amerike trčkara i grokće ogrličasti pekari – životinja za koju mnogi, na prvi pogled, pomisle da je obična svinja. Pekari, kao i svinja, ima doduše njušku sa rilom na vrhu i sitne oči, ali se od ove daleke rođake ipak razlikuje. Jedna od najvećih razlika jeste oblik očnjaka. Kod obične svinje oni su duži i povijeni dok su kod pekarija kratki i prilagođeni za drobljenje tvrdih semenki i komadanje korenja, koji su im, uz travu i voće, omiljena hrana. Međutim, životinje koje žive u pustinjskim predelima najradije jedu sočne kaktuse i njihove plodove, koji im utoljavaju i glad i žeđ, tako da ne moraju da tragaju za pojilom u bezvodnim bespućima.

Jedu uglavnom noću, a uz hranu biljnog porekla, ovi svaštojedi, ukoliko žive u blizini vode, love i insekte, zmije, žabe i ribe. Pekari čije je prebivalište u blizini naselja navikli su da „prose” hranu od ljudi, jer su naučili da tako nikada neće ostati gladni. Umiljati mladunci često ostaju u ljudskim naseobinama kao kućni ljubimci.

Ogrličasti pekari žive u krdima u kojima ih ponekad ima i po pedesetak, podeljenih na grupe od po petnaestak životinja. Krda su na okupu tokom cele godine, ali svaki od njihovih članova zauzima deo teritorije koji pripada samo njemu. Svoje parče zemljišta obeležavaju ostavljajući na stablima, stenama i travi mirisni trag iz žlezda koje se nalaze ispod očiju i na leđima. Zbog ovog „parfema” ogrličasti pekari je u nekim krajevima poznat i kao mošusno svinjče. Mirisne žlezde važne su i u društvenim odnosima ovih životinja: kad se sretnu, pekariji se trljaju jedan o drugog, obeležavajući pripadnike svog krda kako bi ih lakše prepoznali i učvrstili porodične veze.

Među ovim životinjama postoji čvrsta hijerarhija. Predvodnik je najkrupniji mužjak a mesto ostalih članova krda određuje se na osnovu njihove veličine – što su sitniji, niže su na društvenoj lestvici. Sve životinje spavaju i hrane se zajedno, jedino se stari i bolesni članovi krda osamljuju kako bi uginuli daleko od ostalih. Uljeze teraju i mužjaci i ženke zajedno, i to tako što jurnu na njih snažno ih ujedajući.

Pravo da se pari sa ženkama ima samo dominantni mužjak, dok je ostalim muškim članovima krda zabranjeno da se približavaju ženkama u vreme parenja. Posle pet meseci, obično u vreme kiša, ženka se sklanja od ostatka krda i donosi na svet do tri mladunčeta. Podmladak krije kako ga ne bi pronašli grabljivci – kojoti, jaguari i pume, ali i mužjaci, koji često pojedu mlade. U prva tri meseca, dok sisaju, o njima se, uz majku, staraju starije sestre. Mali broj mladih životinja dočeka dvanaest meseci i polnu zrelost, ali one koje odrastu mogu doživeti i dvadeset pet godina.