Primamljivi digitalni svet

Umetnica Jovana Banjanac (1988) poklonila je svoj crtež reditelju Mariju Banušiju koji je ove godine dobio nagradu „Politikinog” žirija za predstavu „Zbogom, Lindita” na Bitefu.

Jovana Banjanac diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (2013) smer zidno slikarstvo. Istraživanje materijala, digitalnog i „realnog” prostora je ono što preokupira njeno stvaralaštvo. Od njenih najranijih radova, urađenih u klasičnim medijima (ulja na platnu i crteži), preko digitalnih grafika, objekata i instalacija, primetna je okupiranost internet komunikacijom i njenom estetikom. Preciznije, autorka stvara i interveniše u polju društvenih mreža i digitalne kulture, kao osnovi za istraživanje najpre likovnih vrednosti, a potom i svih drugih izazova globalne zajednice.

U svojim radovima istražujete digitalni svet. Koja ste sve, verujem mnogostruka značenja, otkrili?

Verujem da je značenje ono što nas sve veoma okupira, koliko digitalni svet pozitivno ili negativno utiče na nas je moje interesovanje. Volim da koristim reference društvenih medija u svom radu. Značenja su subjektivna, zato se trudim da ih prenesem neposredno i na taj način uključim publiku u svoj rad.

Zašto ste se upustili u ova istraživanja, šta vam je tu bilo posebno inspirativno?

Količina informacija koju svakodnevno dobijamo je neverovatna. Mislim da nije nužno istraživati, hteli mi to ili ne mi smo jednostavno deo digitalne kulture. Granice je jako teško definisati, ono što ja lično koristim su moji lajkovi i pregledi. Memorijski prostor je beskonačan, ponovno pregledanje i preispitivanje je moj pristup radu. Takav pristup je nepredvidiv i nikada ne znate kako će na kraju izgledati rad. Iščekivanje rezultata i sam proces je ono što je najzabavnije. Različiti mediji, različitost „stvarnog” i digitalnog je ono što me inspiriše!

Šta je introspektivno u vašim radovima?

Savremena umetnost, a želim da verujem i moja, odražava stvarnost, naše okruženje i iskustva. Analiziranje je uvek prvi korak stvaranja. Ja želim da svoja iskustva vizualizujem i prezentujem.

Koliko u digitalnoj kulturi ima likovnih vrednosti?

Previše (smeh)… Vizuelni sadržaj je jako značajan faktor digitalne kulture. Reflektovanje i transformacija dnevnih sadržaja je bitan deo mog rada.

Posebnu „tačku inspiracije” predstavlja vam autobus!

Šta jedna umetnica otkriva u ovom prevoznom sredstvu i kako detalje „prevodite” u umetničko delo?

Koncept autobusa je nastao tokom dugih svakodnevnih putovanja. Vreme provedeno u prevozu je verujem za svakog od nas beskorisno.

Potreba da se dislociramo na neko drugo mesto je ono što nam tehnologija danas pruža. Preispitivanje o realnom vremenu i prostoru oko nas je ono što me je navelo da napravim ovu instalaciju.

Rad koji ste poklonili nagrađenom reditelju Bitefa nastao je, opet, u vožnji gradskim prevozom. Opišite nam taj proces.

Rad je nastao za izložbu „Things to remember”. Kada sam počela da radim u art radionici kako bih naučila više o materijalima, što je deo mog rada, živela sam daleko od posla. Shvatila sam da zapravo i nakon tako dugo vremena ja ne znam kuda idem, digitalni svet je jako primamljiv jer nas izmešta jako brzo na „željeno mesto”, tako sam odlučila da mapiram rutu koju sam prolazila svakodnevno. Fotografija na telefonu nam daje mogućnost da zabeležimo svaki trenutak, ali šta je naša prava memorija ili sećanja je ono što me je preokupiralo.

Da li posle svega drugačije doživljavate grad?

Grad uvek doživljavamo drugačije, verujem. Možda ponekad nismo ni svesni lokacije.