Siromašnoj deci nedostaje sistemska podrška

O obrazovanju se govori često, o tome kakvo treba da bude, koliko u njega treba da se uloži, ali se nedovoljno govori o tome koliko obrazovni sistem nije ravnopravan ni svima pristupačan, koliko zavisi od socioekonomskog statusa, koliko je deci iz seoskih područja i siromašnih sredina teži obrazovni put jer izostaje odgovarajuća sistemska podrška – istakli su mladi, studenti ili tek svršeni diplomci. A govorili su iz sopstvenog iskustva na skupu „Youth Rights Talks 2023”, organizovanom nedavno u Beogradu pod sloganom „Ne gazi cveće”.

− Nedavno sam diplomirala i poželela da govorim o tome koliko je teško doći do fakultetske diplome kada potičete iz najnižih slojeva društva. I, evo me ovde. Kada sam bila mala, najveća želja mi je bila da završim fakultet. Zvuči čudno da je velika maštarija malog deteta da završi fakultet, ali najviše maštamo o onome što je za nas teško ostvarivo. Obrazovanje je jedno od zagarantovanih ljudskih prava i svima bi trebalo da bude dostupno. U realnosti obrazovanje je mnogima otežano velikim brigama i egzistencijalnim strahovima – govorila je Violeta Mihajlovska, rodom iz Trgovišta na jugu Srbije, mlada dama koja je završila Filozofski fakultet u Beogradu. Kako je rekla, svake godine popunjavajući čuveni ŠV obrazac za upis naredne godine studija, svaki put, kako je rekla, na pitanje o obrazovanju roditelja pisala je da su njeni mama i tata završili srednju školu, a zapravo su zvršili četiri razreda osnovne.

– E sad, zašto sam lagala na papiru koji niko neće pogledati ni uperiti prstom u mene kao studentkinju neobrazovanih roditelja? Deca iz nižih slojeva vrlo često internalizuju stigmu siromaštva, osećaj niže vrednosti, stida i krivce zbog situacije u kojoj se nalaze. Taj stid u meni izazvao je i potrebu da se istaknem, da svuda budem najbolja i primećena. Ove mehanizme vrlo dobro održava, čak ih i izaziva, sistem u kome živimo, ali i drugi u svetu. Da bi iz nižeg sloja došli negde morate da budete najbolji, da dajete više od proseka jer nemate nikakva „leđa”, nikoga ko bi stao iza vas. A sve to u nekom trenutku dovodi do sagorevanja – dočaravala je Violeta.

Objasnila je da je kod nje do sagorevanja došlo pri kraju studija kada je izgubila oba roditelja i kada je sa iskustvom konstantne borbe u sistemu ostala prepuštena sama sebi. Tada je, kako je rekla, izgubila i mesto na budžetu, time i pravo na smeštaj u studentskom domu.

– Sve što sam u tom trenutku dobila od sistema bilo je umanjenje školarine za nešto više od 20 procenata koje fakultet daje svim studentima čiji roditelji primaju minimalac, ili su prijavljeni na minimalac a potencijalno zarađuju mnogo više. To ističem zato mislim da nikako ne treba da budemo prepušteni individualnom slučaju, takoreći sudbini – naglasila je.

Da bi diplomirala, pored njene volje, sposobnosti, marljivosti bilo je potrebno i da se dese neke srećne okolnosti, da ima podršku prijatelja i nekih članova rodbine, što je doprinelo da ipak ne potone već da ispliva.

– Sistem bi trebalo da bude taj koji nas podržava u ovakvim situacijama i jako želim da prestanemo sa romantizacijom ovakvih slučajeva, zato što u ovome ne postoji ništa romantično. To je vrlo mučan i težak proces koji se dobro završava na nivou statističke greške. Ponekad se zaista osećam kao statistička greška. Mislim da svi zaslužuju jednake šanse, a vrlo dobro znamo da oni koji dolaze iz viših slojeva, pa i oni prosečnih, čak i nižih sposobnosti lagodnije uživaju univerzalna ljudska prava nego oni drugi. Deca siromašnih najčešće ostaju siromašna bez obzira na svoje kapacitete – poentirala je Violeta Mihajlovska.

Sada kad je diplomirala, najveća želja joj je da svako dete ako želi može da se obrazuje bez ovih prepreka.

Ideja o učeniku lošijeg socioekonomskog statusa, koji nema dovoljno resursa a ipak uspeva da stekne visoko obrazovanje i promeni svoj život je ideal, smatra studentkinja psihologije obrazovanja na Filozofskom fakultetu Lara Bezbradica. Ističući da na uspeh deteta i te kako utiču i socijalni i materijalni status porodice u kojoj taj učenik odrasta, govoreći na skupu ona je konstatovala da se jaz vidi, pogotovo u visokom obrazovanju.

– Zamislite studenta koji mora da radi puno radno vreme da bi mogao da se školuje, da bi ostvario svoje pravo na obrazovanje. On ne može, jednostavno ne stiže zbog toga što mora i da zarađuje, da se posveti obrazovanju i neće ispuniti uslov za upis naredne godine, izgubiće budžetsko mesto. U svetu postoje stipendije koje se dodelju samo na osnovu socioekonomskog statusa i druge stipendije za koje se kandidati rangiraju isključivo po uspehu u toku školovanja, po proseku ocena. Da kod nas postoje takve različite stipendije mislim da bi mnogim mladima omogućile da se školuju bez brige o tome kako će platiti račune – zaključila je Lara.

I to je tek delić otvorenog razgovora mladih s predstavnicima instutucija, koji je upriličen s namerom da se iznađu efikasna rešenja kako bi kvalitetno obrazovanje pod jednakim uslovima bilo dostupno svima. Skup „Youth Rights Talks 2023” organizovao je Beogradski centar za ljudska prava u saradnji sa timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji. To je deo programa aktivnosti „75 dana za 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima”, koji uživa podršku Delegacije Evropske unije u našoj državi i Ministarstva turizma i omladine.

– Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima veoma je aktuelna ove godine. Na svakom skupu bude pomenuta zbog značajnog jubileja. Koliko god da je čitamo, važno je podsetiti se koliko malo smo zapravo odmakli u ostvarivanju njenog opšteg cilja. Bilo da je u pitnju formalno ili neformalno obrazovanje, ono ima ključnu ulogu i radujem se da čujem gledišta i ideje mladih kako bi se obrazovni sistem mogao unarediti, kako bismo gradili budućnost našeg kontinenta, koja će, nadam se, biti pravičnija i bez diskriminacije – kazala je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacija Evropske unije u Srbiji.