Zaštitnici otadžbine dobili svoju bitku

Borba da žrtve rata i branioci otadžbine od 1990. do 1999. dobiju memorijal i da kroz to obeležje sećanje na njih ostane živo i za generacije koje dolaze trajala je gotovo dve decenije. Uspeli su veterani da izdejstvuju jedan spomenik svojim drugovima još 2012, ali je on zbog radova na Savskom trgu uklonjen. Juče je konačno, posle godina čekanja, i na ovu „bitku” stavljena tačka.

U parkiću na Hajduk Veljkovom vencu bliže Nemanjinoj ulici Željko Vasiljević, predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije, i Aleksandar Šapić, predsednik Privremenog organa grada, svečano su otkrili novi Spomenik žrtvama rata i braniocima otadžbine 1990–1999.

Autor spomenika je arhitekta Mašan Petrović, a donator Danko Filipović. Obeležje je visoko oko tri metra, izrađeno je od granita, a u njegovom „srcu” uklesana je ispružena ruka.

– Ovaj spomenik je najbolji primer borbe za ostvarivanje naših prava i položaja u društvu i državi i žao mi je što se svih ovih godina isprečilo toliko problema u njegovom realizovanju. Zbog toga posebno zahvalnost dugujemo gradu, Aleksandru Šapiću i njegovom timu, u kome je i urbanista Marko Stojčić, koji su nam omogućili da pokažemo da naši poginuli borci nisu zaboravljeni, da njihova žrtva nije uzaludna. Jer nije mrtav ratnik onaj koji je poginuo, već onaj koji je zaboravljen – istakao je Vasiljević.
Šapić je podsetio da je on pre desetak godina bio u upravi grada i u timu koji je ispratio postavljanje prvog spomenika.

– Svaki spomenik koji postavljamo postaje mesto sećanja, a ovo obeležje ima poseban značaj za sve nas, kao što i mesto na kome se nalazi ima posebnu simboliku. Čast mi je što otkrivamo spomenik posvećen ljudima na koje, čini mi se, ponekad kao čitavo srpsko društvo zaboravimo. Ljudi koji su dali živote za naš narod i našu zemlju u toku devedesetih godina zaslužuju reprezentativno spomen-obeležje. Često se pozivamo na ratove i žrtve iz devedesetih godina prošlog veka, koji naravno nisu ništa manje važni. Ipak, najsvežije rane na neki način zaboravljamo zbog atmosfere pod koju potpadamo, a koja često pokušava da srpskom narodu prilepi etiketu jedinog krivca za svu nesreću koja se dogodila na ovim prostorima. Srpski narod kroz istoriju nikada nikoga nije napadao, već se isključivo branio i pomagao drugima, a ako je i pravio greške, uvek ih je pravio na sopstvenu štetu. I nažalost svoju slobodu plaćao krvlju – rekao je Šapić.
On je podsetio da je tako bilo i u ratovima devedesetih, samo što su nam ti ratovi, pored „krvi koju smo dali”, oduzeli i neke druge stvari.

– U tom trenutku srpska država je u nekim situacijama pokazala i slabost i nije do kraja stala iza pripadnika svog naroda. Zbog toga često ponavljam da naša država mora da stoji iza srpskog naroda, gde god se on nalazio. Kada su pripadnici našeg naroda bliže matici, to je lakše ostvariti i zbog toga je briga o našem narodu u regionu nešto čega nikada ne smemo da se odreknemo. Kada to kažem, ne mislim na bilo kakve pretenzije na tuđe, već na jednostavnu brigu o svome narodu, gde god on živeo. To rade sve ozbiljne države, ali u njihovom slučaju se to tretira kao jedna vrsta odgovornosti i brige, a kada to radimo mi, onda se tretira kao jedna vrsta srpske hegemonije i pokušaja nametanja svega srpskog tamo gde mu, kako oni kažu, nije mesto – rekao je Šapić.
Srpski narod je, kako kaže, vekovima živeo na područjima na kojima ga, nažalost, danas nema te da to ne smemo da zaboravimo, kako nam se ne bi opet ponovilo.
– To sam govorio i kada je bila godišnjica „Oluje”. Isto će nam se desiti ukoliko budemo stalno i isključivo tražili krivca u drugima. Zbog toga želim da odam veliku počast ljudima kojima je ovaj spomenik posvećen, kao i njihovim porodicama. Moramo da gajimo kulturu sećanja i da ih nikada ne zaboravimo. To su ljudi koji su u toku izuzetno teških i nesrećnih vremena za našu zemlju, kada su se videle sve slabosti tadašnje srpske države, platili svojom glavom, a njihove porodice su izgubile ognjišta i sve drugo što su posedovale – rekao je Šapić.

Spomenik je potom osveštao protojerej Arsenije, starešina Vaznesenjske crkve, sa sveštenstvom, uz blagoslov patrijarha Porfirija.
Otkrivanju spomenika prisustvovali su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Miloš Vidović, predsednik opštine Savski venac.