Propagandni plakati kao „treći front"

Samo dan nakon što je 21. oktobra 1941. godine okončan masakr civila u Kragujevcu i okolini, nemački okupatori su u Beogradu priredili „Antimasonsku izložbu”, sa ciljem da se pokaže pogubni uticaj masona i Jevreja u svetu. Obilje izloženih plakata pokazalo je svu moć nacističke propagande, kaže za „Politiku” Milica Jakovljević, kustos Vojnog muzeja i autor postavke „Hartije jednog vremena – nemačka ratna propaganda 1941–1944”.

– Nemci su pokrenuli veliku kampanju kako bi što više građana posetilo ovu izložbu, u čemu su i uspeli – za četiri meseca, postavku je videlo čak 90.000 ljudi. Onima koji dođu nudili su hranu, piće, ćebad. Cilj je bio da se dehumanizacijom Jevreja opravda pogrom koji je otpočeo već u oktobru 1941, kada je izdata naredba o njihovom streljanju radi odmazde. Tada su Nemci, gušeći ustanak, sprovodili odmazde po naređenju Franca Bemea, glavnokomandujućeg generala u Srbiji –  za svakog ubijenog Nemca streljano je 100 Srba, a za svakog ranjenog 50. Stradalo je hiljade civila na području Kragujevca, Kraljeva, Šapca, Gornjeg Milanovca. Zato je valjalo takav krvavi pir zamaskirati jednim „kulturnim dešavanjem” u centru prestonice – objašnjava autorka postavke „Hartije jednog vremena”, koja će biti izložena u Vojnom muzeju na Kalemegdanu do 12. januara naredne godine.

Kao što se javno mnjenje danas oblikuje putem televizije, radija, novina i društvenih mreža, za vreme Drugog svetskog rata u Srbiji su dominirali plakati. Pomoću njih je Treći rajh, u saradnji sa takozvanom Vladom narodnog spasa, zastrašivao narod u nameri da spreči svaki oblik otpora.

„Postojalo je Odeljenje za propagandu vlade generala Milana Nedića i dosta ovih plakata je izrađeno tu, dok su neki napravljeni u Berlinu. Adolf Hitler i Jozef Gebels su ratnu propagandu nazivali trećim frontom, što govori koliko su pažnje posvećivali njenom sprovođenju i koliko su je smatrali važnom, često i efikasnijom od oružja. Hitler je još u ’Majn kampfu’ pisao da bi trebalo da propaganda bude usmerena na širu javnost, ali i da dopre do svakog pojedinca. Zato su plakati bili najpodesniji medij, jer je bilo mnogo nepismenog i neobrazovanog naroda. Sedamdeset odsto jednog plakata je slika, te je svaki čovek mogao da bude izmanipulisan samim tim što će ga pogledati, iako ne zna da pročita šta piše”, kaže Jakovljevićeva.

Poruke koje se mogu videti sa plakata izloženih u Vojnom muzeju malo koga ostavljaju ravnodušnim, a istovremeno predstavljaju i ilustrovanu hronologiju jednog vremena.

„Mnoštvo slikovnik propagandnih poruka je usmereno protiv Dragoljuba Mihailovića i Josipa Broza Tita. Ovde su izložene dve poznate poternice za njima dvojicom, koje su izdate u maju 1943, kada se za njihove glave nudilo po 100.000 rajhsmaraka. Nezaobilazna celina su i saopštenja i objave, sa imenima streljanih Srba”, koji su najčešće predstavljani kao pripadnici četničkog ili komunističkog pokreta”, zaključuje Jakovljevićeva.