U selu proroka žele muzej šumarstva Srbije

Kremna – Čuveno selo proroka Tarabića, nadomak kojeg je stigla obnovljena uska turistička pruga, čijih preostalih 390 metara železnica već deceniju nikako da završi, ne bi da samo po tome bude pominjano u javnosti. Ovde žitelji ovih dana podsećaju da je sada prilika za ostvarenje u državi prihvaćene ideje o osnivanju Muzeja šumarstva Srbije u Kremnima. Selu koje je od korišćenja šuma živelo, ali i obnovi šuma značajno doprinelo, osobito sadnji četinara.

Stoga se grupa stanovnika ovog sela zahtevom obratila gradskoj upravi u Užicu. Sa inicijativom, overenom njihovim potpisima, za dopunu programa „Užice – prestonica kulture Srbije 2024” (koji obiluje kulturnim sadržajima i investicijama, u šta država ulaže oko dva miliona evra), na osnovu saznanja da u njemu ne postoje sadržaji u koje je uključena ova mesna zajednica. „Smatramo da MZ Kremna na svojoj teritoriji raspolaže objektima značajnim za kulturnu istoriju Srbije. To su: ostaci šančeva iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, više od dva veka star Moljkovića han (jedna od najstarijih hercegovačkih kuća u Zlatiborskom okrugu), ostaci kuće Tarabića proroka, zgrada prve osnovne škole iz 1887. i zgrada trušnice ’Srbijašuma’ sa sačuvanim tehničkim mobilijarom.”

„Povod za ovo obraćanje je pomenuta trušnica, za koju već postoji urađen projekat njenog pretvaranja u Muzej šumarstva Srbije i taj projekat je prihvaćen od Ministarstva kulture i Ministarstva poljoprivrede i šumarstva. Upravo ova činjenica ukazuje da su odgovorna lica koja su sastavljala program ’Prestonice kulture’ previdela ovu činjenicu, zbog čega se i grupa građana obraća da se navedeni previd na svaki način ispravi. Molimo vas da ovaj projekat koji se odnosi na osnivanje Muzeja šumarstva uvrstite u program ’Prestonice kulture 2024. godine’”, pišu žitelji užičkoj gradskoj upravi, koja je, doznajemo, primila ovaj zahtev.

A poglavlje o istoriji šumarstva tog sela, naslonjenog na šumska prostranstva Tare i Šargana, postoji u obimnoj monografiji „Kremna” (na 1.072 strane) najplodnijeg kremanskog pisca dr Ilije Misailovića. „Šumski zabran u Kremnima oduvek je smatran riznicom u koju se posezalo kada se kuća širila ili umnožavala, ili se podmirivala neka domaća potreba. Drvo je bilo dugo vremena, a i danas je u mnogim prilikama, glavni izvozni proizvod u Kremnima”, beleži Misailović.

„U životu Kremanaca korišćenje šume je bio sastavni deo života. Njihove glavne šumske površine nalaze se na Tari, koja je u šumarstvu Srbije od davnina imala veliki značaj. Ima šumara koji tvrde da su šume ove planine davale osnovu prvobitne akumulacije kapitala u Srbiji. A značajnija prerada drveta u Kremnima počela je u drugoj polovini 19. veka kada su u ovom selu podignute prve ’strugare potočare’, njih šest na broju”, podseća autor monografije, te piše i o prvoj trušnici: „Čim je posle rata podignut rasadnik za proizvodnju četinara, trebalo je obezbediti neophodna semena. Ona su se dobijala trušenjem četinarskih šišarki. Prva trušnica u Kremnima podignuta je 1947. na Bubalištu, dok su današnju trušnicu pored Donje pilane 1960. izgradili inženjeri V. Klisić i D. Gerzić.”

„Vodile su se tada široke akcije pošumljavanja, a kremanska trušnica bila je najveći proizvođač semena četinara u Srbiji i glavni snabdevač okolnih rasadnika. ’Mengeš’ iz Slovenije je jedini u SFRJ imao hladnjaču za čuvanje semena četinara, Slovenci su za male pare kupovali proizvedeno seme u Kremnima, a posle ga za velike prodavali Šumskom gazdinstvu u Užicu. Srećna je okolnost da je Ministarstvo za nauku Vlade Srbije pokrenulo inicijativu da se u postojećoj trušnici u Kremnima otvori Muzej šumarstva Srbije”, pisao je još 2015. u monografiji „Kremna” dr Ilija Misailović.