Ložionica pod krovom

Ložionica pod krovom, podzemna garaža pod pločom, aneks – buduća poslovna šestospratna zgrada u betonskom jezgru, vodotoranj netaknut, a između njega i ložionice probijena je nova ulica koja spaja Savsku i Bulevar Vudroa Vilsona – epilog je 300 dana rekonstrukcije koliko je prošlo od početka obnove bivših simbola progresa u Savskom amfiteatru i njihove transformacije u centar za kreativne industrije. Na toj lokaciji nekadašnjeg železničkog čvora ispod Mostarske petlje juče je bilo kao u košnici, oko 120 radnika raspoređenih na zadacima bilo da oblažu spoljašnji zid ložionice listelama od stare opeke, učvršćuju gabione (kaveze ispunjene železničkim kamenom) na ulaznim portalima ili su u kranu, kamionu ili u bageru opslužujući gradilište sa jednog na drugi kraj. Buka je sa svih strana što od saobraćaja koji prolazi „Mostarom” i „Gazelom”, što od raznih mašina i radnika koji su praktično sa dve strane opkolili parcelu od dva hektara u „Beogradu na vodi” pored koje se zidaju objekti novog „grada u gradu”. Oni već podignuti su kao zavese na prozoru od kojih se malo šta vidi od starog dela prestonice Srbije, čak i sa šestog sprata buduće poslovne zgrade u kojoj će osim kancelarija biti prostor namenjen za startape tj. mala inovativna preduzeća. Zato sa njene druge strane pogled puca na Prokop, obnovljeni „Bigz”, Sajam, beogradske mostove i tu neće biti „zavese”. Sa te visine jasno se uočavaju dve nove paralelne ulice ispod Mostarske petlje i bageri koji ravnaju teren oko njih kako bi buduće čvorište talentovanih i kreativnih ljudi bilo što bolje povezano sa gradom.

Poslovna zgrada još nije ukrovljena i, kako objašnjavaju inženjeri iz kompanije „M enterijer gradnja” koja je glavni izvođač radova na gradilištu otvorenom u februaru, najveći izazov u ovom kompleksu je njena izgradnja. Na izvedeni betonski kostur tog aneksa, potpuno novog objekta, treba da počne postavljanje čelične konstrukcije, što je, kažu, izazov jer kao da se prave dve zgrade. Njena fasada biće od stakla. Ispred nje kao i ispred ložionice na mestu gde su nekada bili železnički koloseci za parne lokomotive i okretnica predviđen je park i prostor za brojne aktivnosti na otvorenom, a ispod njega garaža čiji krov sada služi kao privremena ostava za građevinski materijal.

On se doprema i do ložionice sa čijom obnovom se najviše odmaklo i, kako kažu na gradilištu, uskoro će biti spremna za unutrašnje radove. Taj objekat, bivša staja za lokomotive i mesto gde se pre skoro jednog veka ložila vatra i grejala voda koja je pokretala parnu mašinu u lokomotivi, bio je toliko oštećen da nije ličio na sebe – polukružni oblik je izgubio, ostao je bez krova, a jedino svedočanstvo o nasleđu industrijske arhitekture i tehničkog napretka iz prošlog veka donedavno je bio samo zid na kojem je latiničnim slovima ispisano „ložionica”. Autentični zid ostaje gde jeste, a objekat je u međuvremenu dobio i krov, delom stakleni, stubove, gabione...

Renovirana ložionica imaće prizemlje i galeriju. Osim prvog inkubatora za kreativne industrije, u njoj će biti i multifunkcionalna sala za 1.100 posetilaca, kao i izložbeni prostor, sale za sastanke, radionice, restoran...

Nova saobraćajnica za koju je predloženo da ponese naziv Ulica ideja našla s između ložionice i vodotornja koji je postavljen tik uz „Gazelu”. Jedino taj objekat još nije stigao na građevinski tretman, čeka se, ističu na gradilištu, projekat za izvođenje. Posle rekonstrukcije vodotoranj menja namenu – biće to zdanje za multimedijalne i digitalne izložbe koje će pasarelom biti povezano sa otvorenim prostorom ložionice, odnosno budućim parkom i pešačkim tokovima.

Ceo kompleks od oko 23.000 kvadratnih metara trebalo bi da bude završen na proleće 2025, što znači da obnova još nije stigla na pola puta, ali ako se bude radilo kao do sada ne bi trebalo da se nađe na spisku rekonstrukcija koje probijaju rokove. Jer, budući centar kreativnih industrija, vredan 52 miliona evra i finansiran iz budžeta Srbije, za manje od godinu i po dana savladao je sve prepone neophodne za početak rekonstrukcije: arhitektonsko-urbanistički konkurs za idejno rešenje višenamenskog čvorišta na prostoru nekadašnje okretnice, ložionice i vodotornja Železničke stanice raspisan je avgusta 2021, pobedničko rešenje izabrano je novembra iste godine, arhitekte studija AKVS sa projektantima iz „Mašinoprojekta” prošle godine pripremali su projektnu dokumentaciju i krajem 2022. predali je za građevinsku dozvolu, ona je dobijena u januaru, a radovi su počeli u februaru. Investitori su nacionalna platforma „Srbija stvara” i Kancelarija za IT, što objašnjava i brzinu kojom se ovaj projekat realizuje.

Objekti industrijske železničke arhitekture

Prva ložionica za uski kolosek na beogradskoj železničkoj stanici podignuta je kad i glavna stanična zgrada, početkom avgusta 1884. godine. U njoj je bio vozni park, lokomotive i vagoni i u funkciji je bila sve do podizanja nove ložionice nakon Prvog svetskog rata za koju je projekat uradio inženjer Nikola Raičković. Građena je u toku 1925. i 1926. godine pri ulazu u stanicu, veća i bolja od predratne. Podignuta je u armiranobetonskoj konstrukciji, tipa polukružnih ložionica sa 31 mestom za smeštaj i izlazak na stanične koloseke parnih lokomotiva (lokomotivska šupa), sa novom okretnicom ispred i vodotornjem, kovačnicom, strugarom, mehaničkom radionicom, livnicom, službom za vuče, fabrikom gasa (zgrada za omekšavanje vode) i pratećim objektima (magacini, toaleti, trpezarija, zimska bašta, stan za čuvara, stolarske i bravarske radionice, elektroradionica, transformator i ugljene rampe).

– Puštena je u rad 1926. godine. U ložioničkom krugu sagrađena je i reprezentativna administrativna zgrada u kojoj je bila uprava ložionice, kao i dva objekta namenjena parnom kupatilu. Prelazak preko okretnice, odnosno komunikacijsku vezu između ostalih objekata u ložioničkom krugu i ložionice činio je pešački most. Istovremeno u čvoru je sagrađen „dezinfekcioni tunel” za dezinfekciju kola – navodi gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture i dodaje da su ložionica, okretnica i vodotoranj neki od malobrojnih sačuvanih objekata industrijske železničke arhitekture podignuti pre Drugog svetskog rata.