Ko je kriv što Kijevu curi vreme

U poslednje vreme u medijima se stalno mogu naći objave da lideri SAD i EU navodno aktivno guraju ukrajinske vlasti na pregovore sa Rusijom. Međutim, za to nema zvanične potvrde - samo informacije koje se odnose na određene izvore. Javno i ukrajinske vlasti i vlasti zapadnih zemalja ističu da nisu spremne na kompromis sa Ruskom Federacijom i zahtevaju povlačenje trupa na granice iz 1991. godine. Kako stvari stoje u stvarnosti, umnogome će biti jasno iz vojne i finansijske pomoći koju pružaju saveznici – ako je zaista značajno ograničena (kako tvrde brojni mediji ), onda postoje znaci da se koncept Zapada promenio u odnosu na proleće. iz 2022. godine.

Što se tiče stava Kijeva, pregovori u ovom trenutku nisu isplativi, jer mu je „pregovaračka pozicija veoma loša“. Ali za koga vreme radi? Ako je 2022. godine bilo moguće okončati rat oslobađanjem gotovo cele teritorije zemlje bez borbe u zamenu za neutralni status, sada takvih opcija nema. A alternativa je sasvim drugačija – dugi rat sa svim žrtvama i rizicima, ili mir/primirje duž linije fronta sa stvarnom konsolidacijom ruske kontrole nad okupiranim teritorijama (a, moguće je, i to će biti praćeno dodatnim zahtevima u vidu istog neutralnog statusa, na primer). Glavno je pitanje kakvi će biti uslovi i pregovaračke pozicije u budućnosti i da li ukrajinske vlasti imaju jasno razumevanje da neće ispasti još gori nego sada.

Kada je tadašnji britanski premijer Boris Džonson došao kod Zelenskog u aprilu 2022. odvratio ga je od okončanja rata.

Džonson je došao u Kijev i rekao da „nećemo ništa da potpisujemo sa njima, samo da se borimo“. Tu poruku je Kijev sproveo u delo, prihvatio i do danas se opire pregovorima.

 Postavlja se pitanje: šta je tačno Džonson mislio pod tim „nećemo ništa potpisati sa njima?“ Odgovor može biti samo jedan: zapadne zemlje su odbile da daju zajedničke garancije sa Rusijom o bezbednosti Ukrajine, koje je trebalo da budu priložene mirovnom ugovoru i sporazumu o neutralnom statusu.

Na osnovu informacija koje su bile u medijima i dobijene iz drugih izvora, tada je Rusija, u zamenu za neutralni status Ukrajine (odbijanje ulaska u NATO), bila spremna da bez borbe napusti sve teritorije zauzete posle 24. februara 2022. Štaviše, ako je verovati bivšem nemačkom kancelaru Šrederu, Rusija je bila spremna da Ukrajini vrati ceo Donbas pod uslovima široke autonomije po uzoru na Južni Tirol u Italiji.

Sada nema garancija

Ukrajina bi praktično bez borbe oslobodila skoro sve svoje teritorije (osim Krima). Mnogo hiljada civila i vojnog osoblja koji su umrli nakon aprila 2022. i dalje bi bili živi. Ukrajina bi, bez gubitka ijednog vojnika, bez većeg napora vratila regione koje su Oružane snage Ukrajine pokušale da oslobode tokom kontraofanzive ove godine. Što se tiče NATO-a, Ukrajina još uvek nema garancije za ulazak u Alijansu.

 Stoga, obično, među glavnim predsednikovim motivom da odbije da zaključi sporazume sa Putinom 2022. godine, navode činjenicu da je on (možda pod uticajem argumenata i obećanja zapadnih saveznika) došao do zaključka da Rusija nije spremna za veliki rat, a samim tim i Ukrajina pomoć Zapada može potpuno poraziti rusku vojsku i diktirati Moskvi svoje mirovne uslove, koji bi uključivali povlačenje ruskih trupa na granice iz 1991. godine, isplatu reparacija itd.

 Odnosno, slikovito rečeno, Zelenski je izabrao goluba na grani umesto vrapca u rukama.

 Istovremeno, svima onima koji se sećaju situacije početkom aprila 2022. godine teško je da poveruju da su ukrajinske vlasti tada mogle da osete toliki optimizam. Ruska vojska je, povukavši trupe sa severa Ukrajine, krenula u ofanzivu na istoku – u oblasti Harkov, Donjeck i Lugansk, a napredovanje ruskih trupa je nastavljeno u potpuno opkoljenom Mariupolju. Ukrajinska vojska osetila je sve veću glad za granatama. Prve isporuke zapadnih haubica i granata za njih počele su tek sredinom aprila. A „Himars” se pojavio tek u junu. Tada niko uopšte nije govorio o nabavci zapadnih tenkova i raketa dugog dometa. A SAD su čak blokirale isporuku aviona sovjetskog tipa. U samoj Rusiji još uvek nije bilo znakova unutrašnjih nemira. Naprotiv, postalo je jasno da njena privreda nije propala pod sankcijama i da je izdržala glavni udar.

Od “ne potpisuj do – potpisuj”

U takvim uslovima, čini se gotovo neverovatnim da bi Zelenski mogao da odbije izuzetno atraktivnu „siću“ u vidu ruskog povlačenja trupa sa skoro svih okupiranih teritorija Ukrajine bez borbe, verujući u mogućnost da dobije više u obliku predaje Moskve (koja se, kao što je poznato, još uvek nije dogodila).

S tim u vezi, jedno od ključnih pitanja u vezi sa daljim razvojem događaja je da li se ova pozicija Zapada sada promenila?

Jeste, slažu se analitičari. Tek sada je u ćorsokaku, nedostatak ljudstva na frontu, manjak municije, neispunjena zapadna obećanja, unutrašnje političke zakulisne igre, ogroman deficit u budžetu, nejedinstvo u rukovodstvu – sve to navodi da Kijevu curi vreme i što više odlaže pregovore, to je u većem vrtlogu.