Hi­džab i ver­ski sim­bo­li na uda­ru Evrop­skog su­da

Naj­no­vi­ja pre­su­da naj­vi­šeg su­da evrop­skog su­da u Luk­sem­bur­gu tra­si­ra­la je put da čla­ni­ce EU mo­gu da do­ne­su lo­kal­ne pro­pi­se ko­ji će dr­žav­nim či­nov­ni­ci­ma za­bra­nji­va­ti da na rad­nom me­stu no­se sim­bo­le ko­ji­ma is­ka­zu­ju svo­ja ver­ska uve­re­nja. Na uda­ru sud­ske od­lu­ke na­šao se pr­ven­stve­no hi­džab, veo ko­jim že­ne islam­ske ve­ro­i­spo­ve­sti po­kri­va­ju gla­vu, ali pre­su­da se po­sred­no od­no­si i na ver­ske sim­bo­le dru­gih re­li­gi­ja. To zna­či da za­po­sle­ni u jav­nim slu­žba­ma naj­ve­ro­vat­ni­je ne­će mo­ći na vi­dljiv na­čin, na pri­mer u ob­li­ku pri­ve­ska ili min­đu­še, da no­se krst ili Da­vi­do­vu zve­zdu.

Od­lu­ka Evrop­skog su­da prav­de (ECJ) usle­di­la je na­kon tu­žbe jed­ne Bel­gi­jan­ke iz An­sa, za­po­sle­ne u lo­kal­noj upra­vi, ko­ja je sma­tra­la da je žr­tva dis­kri­mi­na­ci­je svo­jih še­fo­va. Ona se ža­li­la lo­kal­nom su­du tvr­de­ći da joj je us­kra­će­na slo­bo­da ve­ro­i­spo­ve­sti, jer su joj za­bra­ni­li da no­si tra­di­ci­o­nal­nu islam­sku ma­ra­mu na rad­nom me­stu u op­šti­ni gde ra­di.

Na­kon od­lu­ke o za­bra­ni no­še­nja hi­dža­ba, op­šti­na Ans je iz­me­ni­la uslo­ve za­po­šlja­va­nja ka­ko bi za­bra­ni­la svim za­po­sle­ni­ma u jav­noj upra­vi da no­se oči­gled­ne ozna­ke ko­ji se od­no­se na ide­o­lo­šku ili re­li­gi­o­znu pri­pad­nost.

U od­lu­ci, ko­ju je po­čet­kom ne­de­lje ob­ja­vio sud EU, na­vo­di se da su ta­kve za­bra­ne do­zvo­lje­ne ka­ko bi se na­met­nu­lo „pot­pu­no ne­u­tral­no ad­mi­ni­stra­tiv­no okru­že­nje”.

„Ova­kvo pra­vi­lo ni­je dis­kri­mi­na­tor­no ako se pri­me­nju­je na op­šti i ne­se­lek­tiv­ni na­čin na sve za­po­sle­ne u ad­mi­ni­stra­tiv­nim slu­žba­ma i ogra­ni­če­no je na ono što je strikt­no neo­p­hod­no”, sa­op­štio je Sud prav­de Evrop­ske uni­je (CJEU).

Po tu­žbi Bel­gi­jan­ke islam­ske ve­ro­i­spo­ve­sti, sud u Li­je­žu je za­tra­žio mi­šlje­nje Evrop­skog su­da da li je ovo stro­go pra­vi­lo ne­u­tral­no­sti ko­je je na­met­nu­la op­šti­na do­ve­lo do dis­kri­mi­na­ci­je u su­prot­no­sti s pra­vom EU. Evrop­ski sud u Luk­sem­bur­gu za­u­zeo je mi­šlje­nje da se ovo pra­vi­lo mo­že sma­tra­ti objek­tiv­no oprav­da­nim le­gi­tim­nim ci­ljem, ali je do­dao da bi „bi­la oprav­da­na i su­prot­na po­li­ti­ka, ko­ja do­zvo­lja­va no­še­nje ver­skih sim­bo­la”.

Ka­ko pre­no­si Bi-Bi-Si, CJEU oce­nju­je da sva­ka dr­ža­va čla­ni­ca i bi­lo ko­je nje­no dr­žav­no te­lo u okvi­ru svo­jih nad­le­žno­sti, ima dis­kre­ci­o­no pra­vo na kre­i­ra­nje ne­u­tral­no­sti jav­ne slu­žbe ko­ju na­me­ra­va da pro­mo­vi­še na rad­nom me­stu u za­vi­sno­sti od sop­stve­nog kon­tek­sta.

Si­bil Ži­jo, advo­kat ošte­će­ne Bel­gi­jan­ke, uka­za­la je na dvo­smi­sle­nost pre­su­de Evrop­skog su­da. „Za­kon Evrop­ske uni­je se ne opre­de­lju­je za jed­no re­še­nje ume­sto dru­gog. Ta­ko ne­što sam i očekivala”, iz­ja­vi­la je za „Gar­di­jan”.

Ova­kvo tu­ma­če­nje su­da iza­zva­lo je za­bri­nu­tost u ne­kim islam­skim kru­go­vi­ma. Pa­ne­vrop­ska mre­ža „Fe­mi­so”, ko­ja pred­sta­vlja vi­še od 30 mu­sli­man­skih omla­din­skih i stu­dent­skih or­ga­ni­za­ci­ja, opi­sa­la je pre­su­du kao po­ten­ci­jal­no kr­še­nje slo­bo­de ve­ro­i­spo­ve­sti i iz­ra­ža­va­nja.

„Upr­kos to­me što su ne­u­tral­no pri­kri­ve­ne, za­bra­ne ver­skih sim­bo­la uvek su usme­re­ne na ma­ra­mu”, sa­op­šti­la je or­ga­ni­za­ci­ja, ci­ti­ra­ju­ći do­ku­ment Fon­da­ci­je za otvo­re­no dru­štvo iz 2022, u ko­jem se tvr­di da se ove za­bra­ne za­sni­va­ju na isla­mo­fo­bič­nim dis­kur­si­ma ko­ji pri­ka­zu­ju islam­sko ode­va­nje kao ne­spo­ji­vo s ne­u­tral­no­šću.

Ova­kva od­lu­ka su­da iz Stra­zbu­ra na tra­gu je ne­ko­li­ko pre­su­da ko­je je već iz­re­kla ova naj­vi­ša evrop­ska sud­ska in­stan­ca. Isti sud je 2021. pre­su­dio da po­slo­dav­ci u pri­vat­nom sek­to­ru mo­gu da ogra­ni­če iz­ra­ža­va­nje ver­skih, po­li­tič­kih ili fi­lo­zof­skih uve­re­nja kad po­sto­ji „istin­ska po­tre­ba” da se pred­sta­vi ne­u­tral­na sli­ka pre­ma kup­ci­ma ili da se spre­če po­ten­ci­ja­li dru­štve­ni spo­ro­vi.

Go­di­nu da­na ka­sni­je sti­glo je po­ja­šnje­nje da ta­kve za­bra­ne ne pred­sta­vlja­ju „di­rekt­nu dis­kri­mi­na­ci­ju” sve dok se pod­jed­na­ko pri­me­nju­ju na sve za­po­sle­ne. Me­đu oni­ma ko­ji su kri­ti­ko­va­li od­lu­ku iz 2021. bio je i „Hju­man rajts voč” (HRV).

„Mu­sli­man­ske že­ne ne bi tre­ba­lo da bi­ra­ju iz­me­đu svo­je ve­re i po­sla”, re­kla je Hi­la­ri Mar­go­lis iz ove or­ga­ni­za­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va.

Fran­cu­ska ima stro­gu za­bra­nu ver­skih obe­lež­ja u dr­žav­nim ško­la­ma i vla­di­nim zgra­da­ma, uz obra­zlo­že­nje da kr­še se­ku­lar­ne za­ko­ne. Hi­džab i dru­gi „upa­dlji­vi” ver­ski sim­bo­li za­bra­nje­ni su u dr­žav­nim ško­la­ma 2004. go­di­ne.

U av­gu­stu je fran­cu­ski mi­ni­star obra­zo­va­nja Ga­bri­jel Atal re­kao da će uče­ni­ca­ma dr­žav­nih ško­la bi­ti za­bra­nje­no da no­se mu­sli­man­ske aba­je, ši­ro­ke ha­lji­ne ko­je po­kri­va­ju ce­lo te­lo osim gla­ve, sto­pa­la i ru­ku.

Po­vo­dom prav­nog spo­ra iz­me­đu jed­ne mu­sli­man­ke i bel­gij­ske kom­pa­ni­je po­vo­dom ma­ra­me ko­ju je no­si­la, sud u Stra­zbu­ru je u ok­to­bru pro­šle go­di­ne već pre­su­dio da in­ter­ni za­ko­ni po­slo­dav­ca ko­ji za­bra­nju­ju no­še­nje svih ver­skih, fi­lo­zof­skih ili du­hov­nih sim­bo­la na po­slu ne pred­sta­vlja­ju di­rekt­nu dis­kri­mi­na­ci­ju.