Mi­li­jar­de evra sti­žu iz Brise­la, a još ima evroskepti­ka

Od na­šeg spe­ci­jal­nog iz­ve­šta­ča

Za­greb – Ula­zak u Evrop­sku uni­ju nad­ma­šio je sva na­ša oče­ki­va­nja. Ne­ma gra­da u Hr­vat­skoj ko­ji ni­je imao ko­ri­sti od to­ga. Na sva­kom ko­ra­ku se vi­di ko­li­ko nam je uni­ja po­mo­gla da iz­gra­di­mo in­fra­struk­tu­ru, bol­ni­ce, ško­le, vr­ti­će... Ova­ko o de­se­toj go­di­šnji­ci hr­vat­skog član­stva u EU go­vo­ri An­drea Čo­vić Vi­do­vić, še­fi­ca pred­stav­ni­štva Evrop­ske ko­mi­si­je u Hr­vat­skoj.

Da se u ovu ze­mlju sli­la ve­li­ka ko­li­či­na nov­ca vi­di se na sva­kom ko­ra­ku. U Za­gre­bu se gra­di mno­go, ali i ob­na­vlja, po­sle ra­zor­nog ze­mljo­tre­sa 2020. go­di­ne još i vi­še. Ka­ko je u raz­go­vo­ru sa srp­skim no­vi­na­ri­ma, ko­ji su u okvi­ru pro­jek­ta „Puls Evro­pe – me­dij­ske po­se­te EU”, ko­ji fi­nan­si­ra kan­ce­la­ri­ja EU u Sr­bi­ji, bo­ra­vi­li u Hr­vat­skoj, re­kla An­drea Čo­vić Vi­do­vić, Evrop­ski fond so­li­dar­no­sti je s mi­li­jar­du evra fi­nan­si­rao ob­na­vlja­nje jav­ne in­fra­struk­tu­re po­sle ze­mljo­tre­sa u Za­gre­bu i Pe­tri­nji.

Ov­de u sva­koj in­sti­tu­ci­ji po­seb­no is­ti­ču do­bro­bit ko­ju su ima­li od član­stva u EU za opo­ra­vak po­sle ze­mljo­tre­sa, ali ne sa­mo kroz sa­na­ci­ju ošte­će­nih obje­ka­ta, već i kroz iz­grad­nju ne­kih za ko­je ra­ni­je ni­su ima­li do­volj­no nov­ca. Svu­gde će kao po­seb­no zna­ča­jan po­me­nu­ti Pe­lje­ški most, na ko­ji su, ka­žu, de­ce­ni­ja­ma če­ka­li. Hr­vat­ska je tre­nut­no naj­ve­ći pri­ma­lac sred­sta­va iz fon­do­va EU. Za pro­te­klih de­set go­di­na do­bi­la je čak 25 mi­li­jar­di evra.

Ono što ov­de po­seb­no na­gla­ša­va­ju kao olak­ša­va­ju­ću okol­nost je­ste po­li­tič­ki kon­sen­zus za ula­zak u EU. Na­i­me, ni­je bi­lo ni­jed­ne iole zna­čaj­ni­je stran­ke ko­ja je kri­ti­ko­va­la vla­da­ju­će zbog to­ga.

„U EU smo ušli 2013. go­di­ne, a ne­ke ze­mlje su tek se­dam go­di­na ka­sni­je otvo­ri­le tr­ži­šte za na­še rad­ni­ke. Ve­ći­na ih je to uči­ni­la po­sle tri go­di­ne. Sa­da smo već čla­ni­ca Šen­ge­na, uče­stvu­je­mo u od­lu­či­va­nju, ima­mo jed­nu od pot­pred­sed­ni­ca EK. U pr­voj po­lo­vi­ni 2020. pred­se­da­va­li smo Sa­ve­tom EU”, ob­ja­šnja­va Du­brav­ka Ko­baš Lu­čić iz Upra­ve za Evro­pu, Mi­ni­star­stva spolj­nih i evrop­skih po­slo­va. 

Is­ti­če da vlast, kao i hr­vat­ska jav­nost, po­dr­ža­va pro­ši­re­nje uni­je. Na­po­mi­nje da je Hr­vat­ska bi­la pot­pi­sni­ca non-pej­pe­ra u ko­jem je sta­ja­lo da bi ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na tre­ba­lo što vi­še da se po­zi­va­ju na sa­stan­ke u Sa­ve­tu EU.

Na na­še pi­ta­nje ko­li­ko im te­ško ne­kad pa­da­ju po­li­tič­ki zah­te­vi iz EU, jer su kao čla­ni­ca oba­ve­zni da pra­te po­li­ti­ku uni­je i is­pu­nja­va­ju zah­te­ve ko­ji im mo­žda i ne idu u ko­rist, kao što je od­ri­ca­nje od ru­skih ener­ge­na­ta, Du­brav­ka Ko­baš Lu­čić ka­že da im je uni­ja nov­ča­no po­mo­gla da pre­bro­de za­vi­snost od ru­skog ga­sa. Ali, ka­ko na­po­mi­nje, Hr­vat­ska ni­je bi­la u to­li­koj me­ri ve­za­na za ru­ske ener­gen­te kao ne­ke dru­ge dr­ža­ve, po­put Austri­je, pre sve­ga, a on­da i Ma­đar­ske.   

Ka­ko u Mi­ni­star­stvu spolj­nih po­slo­va is­ti­ču, po­moć dr­ža­va­ma za­pad­nog Bal­ka­na je nji­hov pri­o­ri­tet. Do pro­šle go­di­ne na pr­vom me­stu po iz­dvo­je­noj po­mo­ći bi­la je Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, a za­tim Sr­bi­ja, gde je no­vac pr­ven­stve­no na­me­njen Hr­vat­skom na­ci­o­nal­nom ve­ću. Me­đu­tim, pro­šle go­di­ne je od iz­dvo­je­nih 135 mi­li­o­na evra naj­ve­ći deo na­me­njen Ukra­ji­ni.

An­drea Čo­vić Vi­do­vić ka­že i da je pi­ta­nje ka­da bi Hr­vat­ska ušla u EU da se to ni­je do­go­di­lo 2013. Na pi­ta­nje „Po­li­ti­ke” ko­li­ko je, osim is­pu­nja­va­nja svih teh­nič­kih kri­te­ri­ju­ma i ospo­so­blja­va­nja dr­žav­nog si­ste­ma, bi­la bit­na i po­li­tič­ka po­dr­ška ne­kih ze­ma­lja za pri­klju­če­nje, mo­žda pre svih Ne­mač­ke, ona ka­že da ni­su tač­ne per­cep­ci­je o Ne­mač­koj kao ze­mlji ko­ja je pre­sud­no uti­ca­la na pri­jem Hr­vat­ske. „Mi smo is­pu­ni­li sve osta­le kri­te­ri­ju­me, na­por­no ra­di­li i ospo­so­bi­li si­stem”, ka­že An­drea Čo­vić Vi­do­vić, ko­ja je i sa­ma bi­la deo ti­ma ko­ji je pri­pre­mao ze­mlju.

A ka­ko se ula­zak u EU od­ra­zio na po­lo­žaj Sr­ba u Hr­vat­skoj?

„U po­sled­njih de­set go­di­na ima­li smo uspo­ne i pa­do­ve. Go­di­ne ne­po­sred­no na­kon ula­ska, kao i one kad se ze­mlja pri­pre­ma­la za pri­stu­pa­nje, bi­le su u naj­ve­ćoj me­ri po­zi­tiv­ne za Sr­be u Hr­vat­skoj. Ob­no­vlje­no je uče­šće Sr­ba u po­li­tič­kom ži­vo­tu, lju­di su se vra­ća­li, ob­na­vlja­ne su ku­će, vra­će­na je imo­vi­na. To su bi­li po­zi­tiv­ni tren­do­vi. Od­no­si iz­me­đu Sr­bi­je i Hr­vat­ske bi­li su po­zi­tiv­ni­ji. To je tra­ja­lo do 2013. go­di­ne, dok Hr­vat­ska ni­je po­sta­la čla­ni­ca EU, a on­da je kre­nu­la ob­no­va na­ci­o­na­li­zma, an­ti­srp­skih ras­po­lo­že­nja, na­ru­še­ni su od­no­si ko­ji su do ta­da gra­đe­ni iz­me­đu Sr­bi­je i Hr­vat­ske”, ob­ja­šnja­va za naš list Mi­lo­rad Pu­po­vac, pred­sed­nik Sa­mo­stal­ne de­mo­krat­ske srp­ske stran­ke.

Taj ne­ga­ti­van trend, ka­že, po­tra­jao je sve do 2016–2017. go­di­ne, dok ni­je do­šlo do pro­me­na u po­li­ti­ci HDZ-a, ko­je ni­su išle bez ot­po­ra. 

Od 2020. go­di­ne po­či­nje ne­što otvo­re­ni­ji pro­ces in­te­gra­ci­je Sr­ba i pri­met­na je ose­tlji­vost za re­ša­va­nje nji­ho­vih pro­ble­ma, kao što su pi­ta­nja stru­je, vo­de, raz­vo­ja po­vrat­nič­kih sre­di­na i ob­no­ve srp­skih in­sti­tu­ci­ja. Stvo­re­ni su uslo­vi za re­a­li­za­ci­ju nji­ho­vih pro­gra­ma u kul­tur­nim cen­tri­ma Sr­ba u Hr­vat­skoj.

Na pi­ta­nje ka­kav je stav vla­sti pre­ma na­ci­o­na­li­stič­kim is­pa­di­ma, ko­jih i da­nas ima, Pu­po­vac od­go­va­ra da u po­li­ti­ci, kao i u spor­tu i de­lu po­pu­lar­ne kul­tu­re, s vre­me­na na vre­me ima na­ci­o­na­li­zma.

„An­ti­srp­skih istu­pa ima u par­la­men­tu, u jav­nim po­ru­ka­ma, po­li­tič­kim i ne­po­li­tič­kim. Ali one ni­su ta­ko pri­sut­ne kao od 2014. do 2018. go­di­ne. Ono što je kul­mi­na­ci­ja tih ne­ga­tiv­nih tren­do­va u po­sled­nje vre­me je­ste obe­le­ža­va­nje stra­da­nja u Vu­ko­va­ru, kad je ko­me­mo­ra­ci­ju za žr­tve u ve­li­koj me­ri pre­u­zeo kon­cept gra­do­na­čel­ni­ka Vu­ko­va­ra Iva­na Pe­na­ve, pa su na če­lo ko­lo­ne se­ća­nje po­sta­vlje­ni pri­pad­ni­ci HOS-a i mla­di sim­pa­ti­ze­ri te for­ma­ci­je s obe­lež­ji­ma i po­ru­ka­ma iz usta­ške tra­di­ci­je. To je bi­lo šo­kant­no za nas, kao što su bi­li in­ci­den­ti kao onaj na ko­šar­ka­škoj utak­mi­ci u Za­dru ili na­pad na auto­mo­bil sa srp­skim ta­bli­ca­ma na pu­tu od Vu­ko­va­ra pre­ma Vin­kov­ci­ma. Sa­da se to u ne­ku ru­ku smi­ri­lo i pre­ne­lo na ne­ku vr­stu po­li­tič­ke po­le­mi­ke oko to­ga ko će i ka­ko uče­stvo­va­ti u bu­du­ćoj po­li­tič­koj ve­ći­ni”, ob­ja­šnja­va Pu­po­vac.  

Za­hva­lju­ju­ći sred­stvi­ma ko­ja je Hr­vat­ska do­bi­la od EU i ume­šno­sti po­je­di­nih gra­do­na­čel­ni­ka, si­tu­a­ci­ja po­či­nje da se me­nja u sre­di­na­ma sa srp­skim sta­nov­ni­štvom, as­fal­ti­ra­ju se pu­te­vi, re­kon­stru­i­še vo­do­vod, ob­na­vlja­ju ku­će. Po­sled­njih go­di­na, ka­že, na­pra­vlje­no je na tom pod­ruč­ju vi­še pu­te­va ne­go u po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Ali, do­da­je, sve to još ni­je do­volj­no jer tre­ba osi­gu­ra­ti i rad­na me­sta, ta­ko da ži­te­lji ovih me­sta ne bu­du po­ve­za­ni sa­mo s po­ljo­pri­vre­dom.

I po­red svih do­bro­bi­ti na ko­ji­ma in­si­sti­ra­ju hr­vat­ski zva­nič­ni­ci, gra­đa­ni ipak ne de­le to­li­ko odu­še­vlje­nje učla­nje­njem u „EU klub”. Tre­nut­no se o to­me po­zi­tiv­no iz­ja­šnja­va njih 51 od­sto.