Vek od rođenja Stjepana Bobeka

Juče se navršilo sto godina od rođenja Stjepana Bobeka. Kao igrač je s Partizanom dva puta bio prvak države (1947. i 1949), četiri puta osvajač Kupa Jugoslavije (1947, 1952, 1954. i 1957), a s njim je odigrao prvu utakmicu u istoriji Kupa evropskih šampiona 1955. u Lisabonu protiv Sportinga, bio je rekorder po broju datih golova za reprezentaciju Jugoslavije (38), za nju je odigrao bez prekida 44 utakmice, osvajao srebrne medalje na Olimpjskim igrama (1948. u Londonu i 1952. u Helsinkiju), učestvovao na svetskim prvenstvima (1950. u Brazilu i 1954. u Švajcarskoj), prvi je trener u našoj zemlji, koji je svoj tim tri godine uzastopce doveo do titule prvaka (Partizan 1961, 1962. i 1963), u Grčkoj je s Panatinaikosom bio prvak (1964. i 1965) i osvajač nacionalng Kupa (1967).

Ali za umetnike, a Bobek je to u fudbalu bio, to nabrajanje nije bitno. On je u svoje vreme značio mnogo više od onoga što kazuju suvoparni brojevi. Rođen je u Zagrebu, gde je već s nepunih 14 godina zaigrao za prvi tim neke ekipe. Jeste bila nižerazredna, ali je i to nezamisliv podvig za dečaka. Kasnije je prelazio iz kluba u klub dok se 1944. nije obreo u tada čuvenom Građanskom.

U Partizanu je od njegove prve utakmice, 6. oktobra 1945. Već tada je bio, što bi se sada reklo, zvezda tima. Bio je žedan golova, ali ga je trener Špic ubedio da će biti i bolji i korisniji ako bude pakovao drugima šanse. Bobek je u svoje vreme bio specijalista da rola loptu i da odigra „štiklom” (petom).

S Rajkom Mitićem iz Crvene zvezde je bio oličenje i ličnog i klupskog rivalstva između „večitih rivala”. Ni kada su završili igračku karijeru s dnevnog reda nije skinuto pitanje ko je od njih dvojice bolji. Odgovor nije nađen, jer je to nemoguće zato što su bili drugačiji igrači. Bobek je igrao na nadahnuće, na potez, lepršavije. Mitić je bio odličan šuter, pucao je dobro i glavom (Bobek je od toga bežao kao đavo od krsta), bio je izuzetno koristan i na svojoj polovini.

U to vreme kad bi se u našem fudbalskom svetu reklo „majstor” mislilo se na Bobeka. Partizan, kao najmlađi iz jugoslovenske „velike četvorke”, sticao je navijače dobrim delom zahvaljujući očaravajućim igrama svog najboljeg igrača. Fudbaler zbog koga se dolazilo na utakmice preminuo je 2010.