Slava Svete Petke u Petkovici pod Cerom

I ove godine 14/27. oktobra, proslavljena je Sveta Petka, veoma poštovana u svoj Hristovoj crkvi, a osobito u srpskom narodu, jedinom na svetu što ima krsnu slavu, koja se obavezno proslavlja sa svećom, slavskim kolačem, koljivom i vinom, elementima koji su u sastavu Hristove evharistije. Tako je i u svim domovima koji slave Svetu Petku, a još toržestvenije ovaj praznik proslavljen je u manastiru Petkovica.

Ove jeseni njegovo preosveštenstvo vladika šabački Jerotej sa sveštenstvom, u prisustvu više stotina vernika, služio je svetu liturgiju i u besedi govorio o Svetoj Petki. Ova svetiteljka rođena je u Epivatu od bogatih roditelja. Dok se podvizavala u Jordanskoj pustinji pred smrt joj se javio anđeo i poručio da se vrati u svoju zemlju, gde je preminula početkom 11. veka. Mošti Svete Petke postale su mirotočive i čudodejstvujuće. Ona i danas pomaže mnogima koji vapiju za njenu pomoć. Mošti svetiteljke prenete su u Carigrad, pa u Trnovo. U Srbiju ih je donela Carica Milica kao dar sultana Bajazita, koji joj je ubio muža Svetog kneza Lazara, kada je sa Jefimijom išla da od kleveta opravda sina Stefana Lazarevića.

Danas se mošti Svete Petke (Božije moći) nalaze u rumunskom gradu Jašiju, gde godišnje dolaze stotine hiljade vernika da se poklone svetiteljki. A ove godine stotine duša došle su na njen praznik u manastir Petkovicu da celivaju delić njenih moštiju koji se čuvaju u ovom manastiru.

Po završetku svete liturgije obavljena je i litija, a vladika Jerotej je prerezao slavski kolač. Kaže se „gde je Srbin, tamo je i slava”. A u „teškim i u silnim vremenima” Njegoš je u bolu preteškome tužio: „Srbine, brate mili, što si slavu ostavio, veru pogazio, Boga zaboravio.” Naš veliki pesnik vladika Njegoš mislio je time na one Srbe koji su preveravali u druge vere. Druge vere treba poštovati, ali svoju čuvati. Kako je ovaj umnik kazao, „ako Srbi sačuvaju pravoslavnu veru, Crkvu Hristovu, ona će njih sačuvati” kako ih je i do sada sačuvala.

Ako Sveta Petka padne u sredu ili petak, obavezno se, kao i u slučaju praznika drugih svetitelja, uz svešteničku molitvu za slavu poslužuje posna trpeza. Ako krsna slava padne u vreme božićnog, uskršnjeg, petropavlovskog ili gospojinskog posta proslavlja se posnom hranom. Ako porodica drugačije čini, to je greh prema krsnoj slavi i Bogu.

Predveče, kad je sunce božije klonulo zapadu iza legendarne planine Cera bogomoljni poklonici iz Republike Srpske, Crne Gore, Šumadije, Kosova i Metohije, Vojvodine i Mačve, Jadra i drugih srpskih prostora okrepljeni božanskom čudotvornom energijom Svete Petke pošli su svome domu. U manastiru Petkovica, kao na mrtvoj krsnovaskrsnoj Hristovoj straži, ostale su časne monahinje, pčelice Božije Svete Petke, na braniku vere i naroda srpskog sa mati igumanijom velikoshimnicom Dorotejom, rođenom sestrom joj Verom (koje su pre više od sedam decenija iz Tršića došle u Svetu Petkovicu), revnosnom namesnicom sestrom Ninom, rodom iz Novog Sada, i ostalim sestrinstvom. One kao da svima nama, rečima monaha Aljoše, lika iz dela Dostojevskog „Braća Karamazovi”, u ovom pokolebanom svetu dovikuju: „Hoću da živim za besmrtnost, a na polovičnost ne pristajem.”

Protojerej-stavrofor Aleksandar D. Sredojević,
Beograd