Pojava „vode oko srca" može da bude smrtonosna

Perikardni izliv ili pojava „vode oko srca” je nakupljanje tečnosti u perikardu, vrećici koja drži srce. Kad se to desi brzo, višak tečnosti može zauzeti previše prostora u perikardu pritiskajući srce i izazivajući po život opasno stanje poznato kao tamponada srca. Mr sci. med. dr Saša Kostovski, načelnik Klinike za kardiohirurgiju Vojnomedicinske akademije, pojašnjava da je perikard zapravo vreća sa dvostrukim zidovima, koja okružuje srce, kao i da se između njegovog unutrašnjeg zida i srca nalazi tanak sloj tečnosti koji amortizuje i štiti srce od spoljašnjih sila. U normalnim okolnostima, perikard ima dovoljno tečnosti da ublaži srce, ali ne toliko da se srce ne može proširiti i napuniti krvlju sa svakim otkucajem srca. Kada u perikardu ima previše tečnosti, što znači da srce nema prostora da se napuni i proširi, nastupa tamponada srca. Bez brzog lečenja može da izazove zaustavljanje srca, što postaje fatalno za nekoliko minuta do sati.

– Perikardni izliv se može desiti iz širokog spektra razloga. Zbog toga se može desiti ljudima bilo kog uzrasta ili porekla. Svaki otkucaj srca počinje pauzom u kojoj se srčani mišić opušta i širi. To omogućava da se komore srca napune krvlju pre nego što se stisnu. Kako se perikard puni, ima manje prostora za srce da se proširi tako da se njegove komore ne mogu napuniti krvlju. U takvim okolnostima srce pumpa sve manje krvi i ono se ubrzava da bi pokušalo da nadoknadi svoju ograničenu sposobnost pumpanja. Vremenom, srce ne može da održi korak i dolazi do kardiogenog šoka i srčanog zastoja, tako da bez blagovremene intervencije dolazi do smrtnog ishoda – dr Kostovski.

Perikardni izlivi možda neće izazvati simptome, posebno kad su mali ili se dešavaju sporo. Simptomi su verovatniji kad se izliv desi brzo i uključuje veliku količinu tečnosti ili izaziva tamponadu srca.

Glavni simptomi su kratkoća daha (dispneja), pritisak u grudima ili bol, ubrzani rad srca ili lupanje, omaglica ili vrtoglavica, nesvestica, umor, anksioznost, konfuzija ili druge promene ponašanja (zbog slabog dotoka krvi u mozak), cijanoza (plava ili siva nijansa na usnama ili ispod noktiju, koja se dešava kada imate nizak nivo kiseonika u krvi).

Ako je perikardni izliv dovoljno veliki, može pritisnuti okolna tkiva ili nerve i to može izazvati simptome kao što su problemi sa gutanjem (disfagija), štucanje, kašalj ili promuklost.

– Perikardni izliv se često dešava zajedno sa ili zbog upale perikarda (perikarditisa). Mogući uzroci su infekcije – virusne, bakterijske, virus humane imunodeficijencije HIV, tuberkuloza, gljivične infekcije ili paraziti. To mogu da budu i rak, tumori u srcu ili oni koji se šire sa drugih mesta i mogu izazvati oštećenje perikarda, stanja imunološkog sistema ili upalni poremećaji (to uključuje lupus, reumatoidni artritis ili Sjogrenov sindrom), hormonski poremećaji ili problemi – hipotireodizam (kad štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona štitne žlezde), traume (povrede grudnog koša, tupi udarci, ubod noža, metka), problemi sa srcem ili cirkulacijom kao što su srčani udar ili disekcija aorte, medicinski uzroci, odnosno stanja nakon operacije srca, terapije zračenjem za rak ili nuspojava nekih lekova. Perikardni izliv se može javiti i kod srčane insuficijencije, hronične bolesti bubrega, bubrežne insuficijencije ili ciroze jetre – kaže naš sagovornik.

Perikardni izliv je značajno stanje, ali ne zahteva uvek hitnu medicinsku intervenciju. Kada se desi brzo, potrebno mu je manje tečnosti da postane opasan i izazove tamponadu srca. To je zato što perikard nema vremena da se istegne i proširi kako bi u njega primio više tečnosti. Kada se odvija sporo, mogu proći nedelje ili čak meseci pre nego što postane problem.

– Jedan faktor koji određuje da li je perikardni izliv ozbiljan jeste zašto se to uopšte dogodilo. Kada se to desi zbog povreda ili problema sa srcem i cirkulacijom (ili bilo kog razloga koji može izazvati brzi razvoj izliva), perikardnom izlivu je potrebno brzo lečenje kako bi se izbegle ozbiljne komplikacije poput tamponade srca – dodaje dr Kostovski.

Neki od ključnih znakova da se nešto dogodilo uključuju neobičan pad krvnog pritiska kada osoba udiše, prigušene ili neobične tonove srca ili izbočenje vratne vene. Potvrda simptoma ili sumnje na perikardni izliv zahteva primenu dijagnostičkih procedura kao što su EKG, rendgenski snimak srca i pluća, ultrazvučni pregled srca, snimanje na skeneru ili magnetnoj rezonanci. Od značaja može biti i laboratorijski pregled nakon dijagnostikovanja perikardnog izliva čime se fokus stavlja na uzrok perikardnog izliva, a podrazumeva kompletnu krvnu sliku, kao i analize troponina, natriuretskog peptida Be tipa, tiroidnog stimulišućeg hormona i testova imunološkog sistema.

– U slučaju manjih izliva lečenje podrazumeva medikamentoznu terapiju koja obuhvata primenu antibiotika, antiinflamatornih lekova koji pomažu u smanjenju upale i otoka, hemioterapiju i radioterapiju u slučaju tumorskih procesa, upotrebu diuretika i drugih lekova za srčanu insuficijenciju. Kada je perikardni izliv veliki ili izaziva tamponadu srca zahteva hitnu medicinsku intervenciju. U nekim slučajevima operacija je najbolji način da se ukloni višak tečnosti unutar perikarda. Uobičajena manje invazivna hirurška procedura je video-potpomognuta torakalna hirurgija VATS koja stvara perikardni „prozor” kako bi se omogućilo da se drenažna tečnost izlije u veću pleuralnu šupljinu i time oslobodi perikardni prostor. U pojedinim situacijama tretman perikardnog izliva zahteva i radikalniji pristup – objašnjava dr Kostovski.