Budimpešta pohvalila akcije srpske policije

Specijalno za „Politiku”
Budimpešta – Glavni savetnik mađarskog premijera za unutrašnju bezbednost Đerđ Bakondi pohvalio je službe javne bezbednosti u Srbiji zbog napora koje u poslednje vreme čine kako bi se smanjio broj ilegalnih migranata u blizini srpsko-mađarske granice. U izjavi državnim medijima on je podsetio da su u pograničnom pojasu na srpskoj strani raspoređene specijalne jedinice policije zbog pogoršanja javne bezbednosti, dodajući da je uhvaćen veći broj krijumčara ljudi i da su zaplenjeni oružje, municija, droga i lažna dokumenta.

„Zahvaljujući efikasnoj policijskoj akciji u Srbiji, broj pokušaja ilegalnih prelazaka granice je opao. Naše jedinice su takođe na terenu i zaustavljamo imigrante na liniji zaštitne ograde”, dodao je.

Bakondi kaže da ne prođe dan a da u Evropi ne bude izvršen neki teroristički akt i da krijumčari ljudi, osim što ostvaruju ogromne finansijske profite, dovode mase ljudi ilegalno na teritoriju suverenih država, ignorišući granične propise i bezbednosne zahteve. Rekao je da je tokom ove godine registrovano 174.000 ilegalnih ulazaka u Mađarsku i oko hiljadu krijumčara ljudi, što je daleko više nego prethodnih godina.

Mađarska već nekoliko godina pokušava da privoli Brisel da promeni svoju politiku u oblasti migracija, ali su se rezultati do sada ogledali tek u sporadičnim izjavama razumevanja od strane funkcionera EU. Ovo pitanje, uz vojnu i finansijsku podršku evrobloka Ukrajini, s kojom se Mađarska ne slaže, glavna je jabuka razdora između Budimpešte i Brisela.

Kao i nekontrolisane migracije, vlada u Budimpešti i eventualni prijem Ukrajine u EU smatra svojevrsnom pretnjom po svoju bezbednost, posebno u oblasti privrede. Mađarski ministar za pitanja EU Janoš Boka smatra da države članice Evropske unije treba da imaju stratešku debatu o zajedničkoj politici u vezi s Ukrajinom. U intervjuu poljskom dnevniku „Žečpospolita” on je rekao da Ukrajina ima više obradivih površina od ukupne površine Italije i da je prosečna ukrajinska farma veća od hiljadu hektara, dok je prosek u EU 2,5 hektara.

„Zbog toga je nastala neravnoteža kad su ukrajinski proizvodi preplavili centralnoevropska tržišta”, dodao je i podsetio da bi Ukrajina, u slučaju da bude primljena u EU, bila najveći korisnik benefita zajedničke poljoprivredne politike i primalac kohezionih fondova.

Boka je izrazio sumnju da evropsko tržište može da ide ukorak s integracijom Ukrajine i naveo prioritete mađarskog predsedavanja Evropskoj uniji u drugoj polovini sledeće godine: „Prioriteti su evropska konkurentnost, demografski izazovi u EU, budućnost kohezione politike, migracije, evropska bezbednosna i odbrambena politika i proširenje EU.”

Takođe je jasno stavio do znanja da je Evropski parlament jedini institucionalni akter s izraženim političkim rezervama u pogledu mađarskog predsedavanja EU. Savet EU, čije je unutrašnje pitanje predsedavanje tim telom, ne deli ove rezerve, rekao je on.

„Problemi s Evropskom komisijom nastaju samo ako ona prevazilazi nadležnosti sadržane u ugovorima, odnosno kada deluje kao politički komitet. Tada, međutim, komisija mora da prihvati da će ući u političku konfrontaciju s onim državama članicama koje ne dele njenu političku agendu”, dodao je.

Mađarski premijer Viktor Orban smatra da pitanje pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji nije na odgovarajući način pripremljeno. On tvrdi da nije bilo konsultacija s državama članicama, već da je to pitanje „samo predstavljeno kao tema o kojoj Evropska komisija treba da glasa”.

Komisija, po njemu, treba da shvati da je trenutna situacija s proširenjem EU njena greška i da to pitanje pokrene tek kad se o njemu konsultuje s državama članicama. To je važno u smislu održavanja nacionalne nezavisnosti, dodao je.

„Evropska unija nije u Briselu, tamo su birokrate. EU je u Budimpešti, Varšavi, Parizu i Berlinu… Dakle, ako se mi, države članice, složimo oko određenih pitanja, onda imamo stav EU. Ako ne možemo da se dogovorimo, nema stava EU”, rekao je Orban u intervjuu za državni Radio Košut.

Ponovio je stav svoje vlade da je potreban prekid vatre umesto rata i da ne treba trošiti novac na rat, već na prekid vatre.

„Zalažemo se za stvaranje fonda u okviru EU, u koji možemo odvojeno da ulažemo novac”, rekao je Orban, ističući da je do sada davan novac iz budžeta, „koji se rastegao preko predviđenih okvira”. Budžet EU, po njemu, trebalo bi izmeniti, „jer je novca ponestalo”.

Mađarski stav je da, ako želimo da damo novac Ukrajini, to treba da radi svaka država članica posebno, a ne da se krijemo iza leđa EU”, rekao je Orban.