Odbrana traži da se Dodiku sudi u Banjaluci

Od našeg stalnog dopisnika|
Banjaluka – „BiH će izgubiti na neustavnom Sudu BiH, u političkom procesu koji se vodi protiv mene kao predsednika Republike Srpske i direktora ’Službenog glasnika Srpske’ Miloša Lukića”, ocena je koju je izneo Milorad Dodik pred prvo ročište u Sarajevu, zakazano za sutra, koje je prethodno odgođeno zbog njegovog službenog puta u Mađarsku.

Međutim, nije izvesno ni da li će sutrašnje ročište biti održano. Dodikova odbrana, naime, podnela je novi predlog – da ovaj predmet bude ustupljen pravosuđu u Banjaluci. Branioci smatraju da Dodik u Sarajevu ne može da ima fer suđenje, pa obrazlažu: „Podneli smo zahtev za prenos nadležnosti sa Suda BiH na Osnovni sud u Banjaluci. Razlog je mesto izvršenja radnji koje su inkriminišu u optužnici. Takođe, svih šest svedoka su odavde, a obojica optuženih imaju prebivalište koje pokriva nadležnost Osnovnog suda u Banjaluci”, rekao je Dodikov branilac Goran Bubić za „Politiku”.

Kao važne razloge za ustupanje predmeta Banjaluci on je naveo i izjave zvaničnika, najpre, kako je istakao, nelegitimnog i samozvanog supervizora Kristijana Šmita, koji se direktno „petlja” u suđenje kršeći presumpciju nevinosti, čime utiče na Sud BiH.

„Tu su i izjave ambasadora SAD i Velike Britanije, kao i ministara odbrane BiH, ali i ministra policije FBiH, koji prejudiciraju krivicu i kontaminiraju ovaj slučaj neprihvatljivim pritiskom na Sud BiH. Razlog za ustupanje predmeta Banjaluci jesu i ranije izjave predsednika Suda BiH iz 2020, kada je pretio Dodiku za klevetu, govorio o korupciji... Predsednik Suda BiH ima znatno veća ovlašćenja od predsednika drugih sudova, s obzirom na to da određuje raspored sudija ne samo u prvom, već i u žalbenom veću. To je stvorilo atmosferu koja utiče na pošteno suđenje. Sve su to razlozi zbog kojih mislimo da postupak treba da se preseli u Banjaluku”, objašnjava Bubić.

Tvrdi da je putem ovakvih stavova i saopštenja nastala propaganda u javnosti „kojom je stvoreno mišljenje da je predsednik Dodik inkriminisanu radnju počinio u sklopu razbijanja BiH, da je on opasnost za postojanje zemlje i da ga treba osuditi i eliminisati iz politike”.

Zahtev odbrane za preseljenje predmeta mogao bi da utiče na sutrašnje održavanje ročišta. Inače, sudije u Sarajevu trebalo bi da odluče o tome da li je Tužilaštvo BiH s pravom tereti Dodika da je zgrešio time što je potpisao dva zakona koje je usvojila Skupština RS, a što je, kako je objasnio i sam Dodik, bio obavezan da uradi po Ustavu RS, jer bi u protivnom bio odgovoran pred zakonodavstvom u Republici Srpskoj.

No, i (ne)imenovani protektor – ljut što je Dodik potpisao dva zakona i omogućio da na snagu stupe rešenja kojima se odluke supervizora i Ustavnog suda BiH ubuduće neće primenjivati u tom entitetu – odlučio je da izmeni Krivični zakon BiH i dopuni ga odredbom da će zatvorskom kaznom od šest meseci do pet godina biti kažnjen svako ko ne sprovodi odluke visokog predstavnika. Zaprećena je i kazna zabrane obavljanja delatnosti, a Dodik veruje da je upravo ta odredba ono što motiviše one koji su „pokrenuli ovaj politički proces”. U međuvremenu je Ustavni sud Republike Srpske doneo odluku da je, potpisavši ova dva zakona, Dodik u stvari poštovao ustavne odredbe u RS. Očekivanja od ovog pravosudnog procesa sažeo je sam Dodik: „Pre će nelegitimni Šmit otići kući, nego ja u zatvor”, što je slikovit opis postavke Dodikove odbrane koja tvrdi da on nije počinio krivično delo, jer te odredbe nije donela Parlamentarna skupština BiH, kao jedina koja je za to ovlašćena, već „osoba koja se predstavlja kao visoki predstavnik”, a koja na to mesto nije imenovana u skladu s propisima međunarodnog prava, kao ni Dejtonskog sporazuma.