Bušov Avganistan

Vašington se gradi neveštim, ali zato Hamid Karzai („izdajnik i sluga Amerike”, kako o predsedniku Avganistana u jedan glas govore njegovi avganistanski protivnici, ili „korumpirani Karzai”, kako ga sve glasnije nazivaju i njegovi inostrani saveznici) – koristi izmoljene dobre usluge Saudijske Arabije i, da Buš o tome tobože ne zna, već dugo pokušava da se nagodi o miru s talibanima. Ako uspe, odlično. Biće dobro za odlazeću, i još bolje za dolazeću američku administraciju. Ako omaši, rizik pred javnošću je njegov, Karzaijev. Zar se nije govorilo da je nepouzdan i potkupljiv!?

Vest o tajnom kontaktu propuštena je u medije prošle nedelje, tek pošto je ratni oponent SAD prihvatio posle dve godine odbijanja da pregovara. Reč je o muli Omaru (Mohamedu Omaru), koji jena američkoj poternici za teroristima u vrhu, a u svom neraskidivom prijateljstvu sa Osamom bin Ladenom dodatno je povezan i na sasvim neobičan način – time, što se svaki od njih oženio najstarijom kćerkom onog drugog.

Razumljivo, u pravom haosu sličnih i, mogućno je, i smišljeno klevtničkih pojedinosti, teško je ukazivati na pravovernost bilo kojeg od njih, ali mula Omar jeste bio emir, neslužbeni gospodar Avganistana do 2001. Njegova komanda nad talibanima i povezanost s Bin Ladenom naveli su predsednika SAD da u Avganistanu počne rat.

Amerikanci su dobro znali ko je ko i ko s kim, zato što su obojicu protivnika „proizveli” oni sami, u antisovjetskoj laboratoriji Avganistana, tada okupiranog iz Moskve (1979–1989).

Karzai nudi podelu vlasti.Verovatno pare i resore u vladi. Pomirljivost se obrazlaže tvrdnjom da je glavnokomandujući mula tobože okrenuo leđa Al Kaidi. U svakom slučaju, objavljeno je da su se predstavnici dve strane sreli u Meki, i da će glavni pregovori početi za najduže dva meseca.

Da u ovome ima novog političkog tkiva, potvrdile su brze reakcije. Ministar Francuske Fijon istupio je u skupštini sa aluzijom na pregovore rekavši da u Avganistanu „moramo iskoristiti mogućnosti razlučivanja džihadista od onih koji deluju pobuđeni nacionalističkim ili plemenskim motivima”. Fijon je pohvalio saudijsko posredovanje.Govornik britanskog Forin ofisa lukavo veli da muon nije poznat, ali kaže ipak da i vlada Britanije „podržava proces pomirenja”. Kruna svega je izjava američkog generala Mekjernana, glavnokomandujućeg NATO snaga u Avganistanu, da je imati posla s nekim koji je sklanjao Bin Ladena „politička odluka”, a takvu odluku„doneće političko rukovodstvo”, jer „na kraju, rešenje u Avganistanu će biti političko rešenje, a ne vojno”.

Ideja je zapravo da je Bušov rat u Avganistanu (2001, posle rušenja „kula”) izgubljen. Licemeran je izraz u političkom opticaju, da se taj „rat ne može dobiti”, što je tačno s obzirom na to da su bojištem prevladalitalibani, a Karzai je izgleda pokupio milijarde iz fonda „obnove”.

Stanje stvari je u„Nacionalnoj obaveštajnoj proceni”, dokumentu o usaglašenom gledištu šesnaest špijunaža SAD, kojim te službe, puštajući juče u novine prve natuknice, pripremaju javnost Amerike za ono što će saznati kada se izbori završe.

Trenutak je delikatan, i za Ameriku i za saveznike. General Mekjernan traži hitno još trupa – još dvanaest hiljada „pari čizama”, uz već angažovanih trideset i više hiljada američkih! Zahteva se još dvadeset milijardi dolara, a gotovo pred provalijom recesije. Narastaju surevnjivosti, pa Vašington kaže neka „oni koji ne ratuju bar plate račun”. A ti koji „ne ratuju” su saveznici.

Prispeo je ratni račun, a Amerika bira. Mora se smisliti kako se povući sa tog groblja, a da se ne vidi da je toponovljeni Vijetnam. Te otud plan, da se rat uglavi među debele pakete dolara i nekako prepusti samom Avganistanu. Recimo, kao sukob „niskog intenziteta”, na primer, mule Omara i nekih njegovih rivala.