Srbija na prekretnici

Sedamnaestog decembra se u Srbiji održavaju izbori na više nivoa, ali svakako su ključni oni koji će odrediti većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a samim tim i budućnost naše države i naroda s obzirom na trenutak u kojem se održavaju, i globalnu geopolitičku, energetsku i ekonomsku krizu. Srbija se nalazi na vododelnici i može se reći da su ovi izbori značajniji od prethodnih upravo iz razloga što globalna kriza vrlo lako može da se prelije na bilo koji region ili zemlju pojedinačno. Sam nastanak ove krize koja se nadovezala na krizu izazvanu virusom korona, pokazala je još jedan parametar koji je doprineo da do ovakve situacije dođe, a to je kriza liderstva.

Kriza liderstva i nedostatak lidera sa profesionalnim, etičkim i državničkim kapacitetima je jedno od racionalnih objašnjenja kako je moguće da u vremenu u kojem imamo dinamičan napredak novih tehnologija, veštačke inteligencije, nauke, obrazovanja imamo nestabilnost i konflikte koji dovode svet u krizu koja nije viđena od Drugog svetskog rata. Za to najveću odgovornost snose lideri najvećih i najmoćnijih svetskih sila koji očigledno nemaju kapacitet da resurse koje danas imamo na globalnom nivou usmere na još snažniji razvoj, stabilnost i umanjenje razlika u razvoju koje i danas postoje i koje su drastične i očigledno teško premostive.

Ono što je komparativna prednost Srbije u ovim teškim i kriznim vremenima jeste liderstvo predsednika Vučića, koji pokazalo se ima jasnu viziju kako Srbija treba da izgleda za 10, 20 i 50 godina, koji ima državnički kapacitet da sačuva zemlju, njene resurse i narod i da stvori uslove za još snažniji rast u narednim godinama.

Ono što je ključno za dosadašnji razvoj Srbije, ali i za njenu budućnost jeste čvrsto i bespogovorno zalaganje predsednika za vođenje nezavisne politike koja kao ključni prioritet ima interes našeg naroda i države.

Ovakva politika je ključno doprinela veoma snažnom ekonomskom napretku Srbije, a samim tim po sistemu spojenih sudova i svih oblasti koje su značajne za razvoj, kao što su odbrana, socijalna politika, nauka, obrazovanje.

S druge strane, mudrom politikom smo uspeli da kao država napravimo partnerstva sa zemljama širom sveta koja kao temelj imaju ekonomsku saradnju koja gotovo po pravilu prerasta u partnerske političke odnose i strateška partnerstva. Sva ova partnerstva su rezultat strpljivog i posvećenog rada i u mnogim slučajevima ličnog odnosa predsednika sa ključnim liderima drugih zemalja od istočne Azije, Bliskog istoka, SAD, EU, Latinske Amerike. Uspeo je da uspostavi strateško partnerstvo sa Mađarskom sa kojom naša zemlja gotovo nikada u istoriji nije imala dobre odnose, a sada je Mađarska zemlja koja Srbiji pruža ogromnu podršku na geopolitičkom planu što prati i ekonomska saradnja koja je za samo nekoliko godina uvećana više puta na korist obe države i naroda.

Vučić ima jasan legitimitet koji je potvrđen već dva puta na predsedničkim izborima, kao što je potvrđen stranci čiji je osnivač koji je obezbedio nedvosmislenu podršku građana za nezavisnu politiku, ubrzanu izgradnju zemlje i njene infrastrukture, ulaganje u nauku, obrazovanje, mlade ljude, pospešivanje demografskih karakteristika i zaštitu nacionalnih interesa.

Značaj ovih izbora za Srbiju i nastavak podrške politici predsednika je jasan. Snažna podrška garantuje stabilnost i političku platformu koja je pokazala na terenu da radi i jača zemlju i zato je u ovom kriznom vremenu potreban više nego ikad svaki glas pristojne, domaćinske Srbije, glas tihe većine koja ne želi da se povlači pred onima koji bi Srbiju da vrate u vazalni položaj i koji bi radije da rade u korist tuđih interesa a ne sopstvene zemlje.

Nesporna je ogromna podrška građana za ovu politiku, ali je sada potrebna i ubedljivija pobeda više nego ikada. Politički protivnici nemaju politiku niti program, nemi su kad se pomene KiM, nemi su kad se pomenu investicije, geopolitika, ali ih ujedinjuje jedna i jedina ideologija, bilo da su navodno desničari bilo kvazidemokrate i liberali, a to je Vučić, to je lider i liderstvo koje im smeta, protiv kojeg su se ujedinili kako bi pokušali da ostvare sopstvene lične ciljeve, a u mnogim slučajevima ciljeve stranih mentora koji ne žele snažnu Srbiju koja je prirodni stub stabilnosti razvoja celog regiona.

Zato i postoji ogroman otpor prema svim projektima koji mogu dodatno da ojačaju ekonomiju i geopolitičku poziciju Srbije. Interesantna je i činjenica da se najsnažnije hibridno delovanje i potkopavanje nacionalnih interesa događa na polju razvoja održivog rudarstva i mogućnosti koje Srbija ima kao potencijalni proizvođač litijumskih baterija i električnih automobila i strateški igrač u širem regionu s obzirom na respektabilne rezerve kritičnih sirovina koje će u narednim decenijama određivati geopolitičku i ekonomsku održivost i budućnost država i naroda.

Narod Srbije zna da prepozna loše namere, lažnu elitu i lažnu brigu za državu i zato je važno da ovoga puta pokažemo još snažnije homogenost našeg naroda i podršku i borbu za vrednosti koje će da obezbede našoj deci bolju budućnost i pošalje u političku penziju one koji bi najradije da Srbija stane.

Srbija decenijama nije imala lidera ovog formata, a u kriznim vremenima državu mogu da očuvaju samo izvanredni lideri i krizni menadžeri.

Trideset peti američki predsednik Džon Kenedi je rekao da se reč „kriza” na kineskom jeziku sastoji od dva znaka, jedan znači opasnost, drugi priliku. Narod zna da će nas Vučić i njegovo liderstvo sačuvati opasnosti, da će iskoristiti sve potencijalne prilike, ali je najznačajnije da Srbija nikada ne stane.

Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista