„Brodolom" u SAD

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10.oktobra – Stvarnost kao da imitira propast „Titanika”: supergalija se slupala, nastaje košmar „spasavaj se ko može”, prednost u izbavljivanju imaju putnici prve klase, dok pojedincu iz potpalublja ne pomaže ni kad ga prigrli osetljiva duša gornjeg sloja, a što će godinama posle biti inspiracija za košmarno-romantične produkcije holivudske „fabrike snova”. Amerika doživljava, naime, finansijski brodolom koji za sobom ka dnu vuče mnoge druge barke, pa takoreći ceo svet traži –čamce za spasavanje. Po istom, „titaničkom principu” – da se preživljavanje najpre obezbedi elitnom sloju jer „samo on” može da stvori novi, nepotopivi, „Titanik” u kome će „svima biti bolje”…

Vrednost ključnog indeksa, Dau Džons, na njujorškoj berzi ipak se juče strmoglavila više nego ikad u poslednje dve decenije, upozorivši tako da –stari recepti ne važe a da novi nisu dovoljno uverljivi. Drama Volstrita izazvala je globalni lom pa se prvi put, posle mnogo vremena, traži – globalni pakt protiv galopirajuće krize.

Trenutno, kriza deluje globalnije od mera protiv nje. Listom posrću berze širom sveta, naročito u Evropi i Japanu, dok političari tek pokušavaju da se dosete efikasnih metoda u kojima bi se ispoljila „zaštitna uloga” vlasti.

Na paradoksalan način se, pritom, ostvaruje globalizatorsko vođstvo SAD. Posle dugogodišnjeg insistiranja supersile da drugi prihvate ovdašnji model „nesputane slobode tržišta”, čuje se apel Vašingtona „ostatku sveta” da pomogne da se ispostavljeni američki nered, koji izaziva potrese širom planete, potisne novim – globalno usaglašenim – „redom”.

Šef Bele kuće Džordž Buš, posle niza telefonskih kontakata, za sutra je sazvao sastanak s ministrima još šest članica Grupe sedam industrijskih sila. Njemu opoziciona, parlamentarna većina demokrata predlaže mu da sazove i skup te vrste, proširen učešćem Rusije, čemu se on ne protivi, što govori da je „đavo odneo šalu”, tojest – da je kriza toliko duboka, da treba tražiti „razumevanje” i Moskve iako joj se odavde prebacuju razna „zastranjivanja”.

Iako još niko nije siguran „na šta će sve izaći”, naslućuje se nekoliko mogućnosti za odricanje od pravila koja dugo dominiraju svetskim poslovima. Prvo – prestanak jednostranog odlučivanja: „Unilateralni akti se moraju i izbegavati i osuditi”, poručio je, uz mnoge druge, i Dominik Stros-Kan, francuski direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), institucije koja je i sama propovedala američki model „samoregulisanja tržišta”. Drugo – neophodna je državna intervencija za spasavanje na tržištu posrnulih finansijskih giganata. Treće – kad se obe navedene potrebe imaju u vidu, nameće se potreba „preoblikovanja svetskih odnosa” pri čemu prednost više neće imati američki recepti: „Samo koordinisana akcija centralnih banaka i vlada može da zaustavi sistemski rizik i da osigura finansiranje privreda” – izjava je francuskog predsednika Nikole Sarkozija koja ovde uživa istrajni publicitet, a što se ogleda i u današnjoj analizi „Njujork tajmsa” gde se ističe potreba za „svetskom koordinacijom, bez presedana”. Četvrto – možda se doguralo do kraja kapitalizma američkog tipa…

Potporu poslednje navedenoj tezi daje jedan od udarnih napisa današnjeg „Vašington posta”. Od tridesetih godina prošlog veka, banke Amerike bile su barjaktari američke ekonomske moći – podseća se uz konstataciju da sada one dobrim delom prelaze „u ruke države” čime se potresaju temelji ovdašnjeg poretka, „zasnovanog na principima slobodnog tržišta”. Masivna državna intervencija za stabilizovanje posrnulog Volstrita oduzima Vašingtonu moralni autoritet da propoveda kapitalizam u kome je sve podređeno diktatu tržišta – dodaje se.

Zatim se citira ocena dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Džozefa Stiglica: „Ljudi širom sveta su nam se divili zbog naše ekonomije, i govorili smo im da, ako žele da budu kao mi, treba da se prepuste prevlasti tržišta… Sada svi imaju osećaj da pate zbog nas”.

Niko ne govori, međutim, o „kraju kapitalizma”. Taj „izam”, za razliku od nekih drugih „izama”, opstaje zato što, kažu poznavaoci, računa s nesavršenostima – i ljudskih bića i njihovih poredaka.

Ali, sadašnji „šokantni događaji” izazvali su „konfuziju u razmišljanjima o slobodnom tržištu” ne samo u zemljama u razvoju nego i u razvijenom svetu – ocenio je Robert Zelik, američki predsednik Svetske banke, koja, kao i MMF, upravo počinje redovno godišnje zasedanje u Vašingtonu. Kristofer Hičens iz časopisa „Veniti fer” sluti, na primer, da SAD nisu sasvim zalutale na „socijalistički kurs”, kako pojačane mere državne intervencije tumače pristalice „čistog tržišta”, već da se radi o druge dve stvari. Ako socijalizma ovde ima, on, kaže, postoji samo za bogate, dok su slabiji prepušteni „slobodnom tržištu”, a pre će biti, dodaje, da Amerika postaje – „banana republika”. Taj status joj, precizira, sleduje na osnovu principa „kleptokratije” i „suviše veliko (preduzeće) da bi propalo”.

Hoće reći – da ovde prevladavaju kriterijumi kao i kod autokrata. Uz ostalo i zbog toga što gotovo niko ni u SAD sada ne strada zbog počinjenih pogrešnih finansijskih procena, jer se krahovi pripisuju dejstvu „više sile” – promenljivoj sudbini na tržištu, sličnoj „Titaniku” čijoj se „nepotopivosti” isprečio neplanirani ledeni breg…