Pobeda Tejlor Svift je katastrofa za zapadni establišment

Svake godine urednici prestižnog američkog časopisa Tajm biraju osobu, grupu, ideju ili objekat koji je u dobru i zlu ostavio najveći uticaj na svet. Novookrunjeni ovogodišnji pobednik je američka kantautorka Tejlor Svift.

Izbor je potpuno opravdan, iz razloga koji dovoljno govore o trenutnom stanju zapadnog sveta, piše Rejčel Marsden čuvena kanadska novinarka i univerzitetski profesor.

U godini koju je obeležilo milijarde gotovine zapadnih poreskih obveznika koje su lopatom izbačene u Ukrajinu, Sviftova je bila jedina osoba koja je dospela na naslovne strane zbog svog samostalnog doprinosa američkoj ekonomiji.

Sa 93 miliona dolara koje su fanovi potrošili po emisiji „Vašington post” procenjuje da bi samo njena turneja Eras mogla da doda 5,7 milijardi dolara američkoj ekonomiji. To je veliki potencijal za plaćanje poreza za zemlju zavisnu od potrošnje.

Čudo je da prošlogodišnji pobednik, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, još nije zatražio od Sviftove da mu preda novac direktno, ili u najmanju ruku zahteva da mu se dozvoli da joj pridruži na turneji u gaćama,  bez pantalona, uz rutinu sviranja klavira bez ruku. 

Predsednik Federalnih rezervi SAD Džerom Pauel ušao je u uži izbor zajedno sa Tejlor, posebno zbog pokušaja „mekog sletanja“ američke ekonomije usred inflacije i potrošnje, ali taj konkretni avion i dalje juri niz pistu. Dakle što se tiče napora da se ekonomija izvuče iz lanca on je očigledno samo sposoban da bude kopilot Tejlor Svift. Ili Barbika. Zato što je film o Barbici uspeo da prikupi 1,4 milijarde dolara širom sveta za američku ekonomiju kako bi nadoknadila greške Vašingtona.

Možda Pentagon može da oboji neke od svojih bombi u ružičasto u čast Barbikinog ekonomskog doprinosa pre nego što ih pošalje u Kijev. Ili samo neka ih vozi džinovska Barbi na naduvavanje.

Ono što je najupečatljivije u vezi ovogodišnjeg užeg izbora i njegovog konačnog pobednika je ono što govori o slabljenju uloge tradicionalnog zapadnog establišmenta.

Holivudski pisci i glumci našli su se na listi zbog svog štrajka protiv filmskih studija, poteza koji jedva da je ostavio trag na publiku u ovoj eri striming servisa i globalizacije, gde biblioteke sa milionima filmova i emisija, starih i novih, iz svih krajeva sveta, na raznim jezicima, već stoje ljudima na dohvat ruke. Postojalo je vreme kada je Holivud predstavljao predvodnik  američke dominacije meke moći. Publika koja sleže ramenima oko štrajka holivudskih radnika pokazuje da to više nije slučaj.

Tužioci koji su podigli 90 optužbi za krivična dela protiv bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa našli su se na listi finalista. Verovatno oni su jedna od retkih stvari koje stoje na putu ponovnom izboru Trampa predvodnika GOP-a sledećeg novembra, osim samog Trumpa.

Ali činjenica da on još uvek uspeva da pobedi republikansku konkurenciju u anketama između pojavljivanja na sudu, dovoljno govori o slabosti establišmenta. Činjenica da je Tramp trenutno u vezi sa aktuelnim predsednikom Džoom Bajdenom uprkos tome što je nedavno imao snimak koji govori još više.

Izvršni direktor „Open AI“ Sem Altman našao se na listi, usred drame kada je otpušten, a zatim ponovo zaposlen kada su se zaposleni masovno pobunili. Pretpostavljam da bi to trebalo da ga učini nekakvim herojem protiv establišmenta. U najmanju ruku on nije otvoreno za establišment, ali on nadgleda tehnologiju koja je ugrađena u aplikaciju „Čat Dži-Pi-Ti.

Kralj Čarls III jedini lider zapadnog establišmenta na užem izboru,  napravio je rez samo zbog svog postojanja, i zbog činjenice da je njegova majka, kraljica Elizabeta II prestala da to čini od prošle godine.

„U trenutku promene za monarhiju, on je označio moć tradicije“, primetio je Tajm, govoreći o njegovom „ decenijskom čekanju na presto“, što zvuči kao eufemizam za prosečnog obožavaoca Tejlor Svift koji čeka u redu za toalet na koncertu.

Konačno, zaokružuju listu, tu su ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping. Jedina dva šefa država na listi, i obojica su predvodnici novog multipolarnog svetskog poretka.

Očigledno Tajm je moralo da ode čak i na drugi kraj sveta da pronađe lidere koji bi čak mogli da podignu obrve.

Biti Putin na korak od proglašenja za ličnost godine je sušta suprotnost antiruskoj kulturi otkazivanja koju Ukrajina i njeni zapadni pokretači establišmenta pokušavaju da propagiraju.

Neki bi mogli pomisliti da to nije mnogo važno jer je to samo pi-ar. Ali njima su pi-ar i narativ sve do čega im je stalo. Oni tretiraju pi-ar pobede u zapadnim medijima establišmenta kao da su pobede na bojnom polju, duboko na neprijateljskoj teritoriji. S obzirom da stvari trenutno na ukrajinskom kontraofanzivnom frontu ne idu baš najbolje, pi-ar i narativ su sve što zaista imaju. Oni sve više vise o koncu kako se stvarnost pojavljuje kroz fasadu koja se raspada.

Govorimo o ljudima koji izmišljaju nagrade da daju jedni drugima. Što se njih tiče, Putinova pi-ar pobeda u prestižnoj publikaciji zapadnog establišmenta je u suštini ratni zločin protiv Kijeva.

Putin i Si nisu bili krajnji pobednici ovoga puta, iako je Putin pobedio 2007.  godine. Međutim činjenica da je Putin došao na ovu listu što je prošle godine bilo nezamislivo sugeriše da se pi-ar plima okreće. A činjenica da je zapadni establišment tako upadljivo neupadljiv i besprekoran, što dokazuje njegovo odsustvo sa ovogodišnje liste, ali govori i zašto je tako.