Fiksna rata umesto niske kamate

Krediti se u Srbiji odobravaju uglavnom uz promenljivu kamatu, pa je naredna rata velika tajna. Ako je za utehu, i u okruženju „vladaju” varijabilne kamate, čija visina zavisi od promene takozvanog euribora i libora. Klijenti, ipak, mogu da biraju između kredita indeksiranih u stranoj valuti i dinarskih, ističe Klaus Priveršek, novi predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke. Banke bi morale klijentima da objasne šta je uključeno u cenu kredita, a strategija Unikredita je, kako dodaje, da bude banka „broj jedan” u Srbiji po kvalitetu proizvoda i usluga.

Građani ne mogu da znaju koliko će otplaćivati kredit u evrima ili švajcarskim francima sa promenljivom kamatom za, recimo, tri godine. Uprkos tome, kaže Priveršek za naš list, zajmovi u francima im se čine povoljnijim, jer je osnovna kamata za tu valutu veoma niska. To sada izgleda primamljivo, ali može otići u suprotnom smeru.

– Problem nije samo kamata već i kurs. Jer, ako je plata u dinarima, a kredit u drugoj valuti, kurs ponekad može ići naruku, ali i stvoriti velike nevolje. Zbog toga sve više pokušavamo da utičemo na naše klijente da uzimaju dinarske kredite. Na primer, nedavno smo ponudili „fleš keš dopunu” u dinarima, čija je prednost što se u narednih deset meseci tačno zna kolika je rata, jer je nepromenjiva. A kada se zna unapred koliki iznos će se plaćati, lakše se vode svakodnevne finansije – ističe prvi čovek te banke.

Razlog za veoma izražene razlike između kamate na kredite i depozite između Srbije i zemalja EU je, kako objašnjava, pre svega rizik zemlje. Što je veći, banci se na pozajmljeni novac zaračunava i veća kamata. Uz to, banke u Srbiji polažu i visoku obaveznu rezervu.

– Pozajmice su možda skuplje u Srbiji nego u okruženju, ali građani mogu dobiti gotovo dvaput veću kamatu na oročene evre nego u susednim zemljama – ističe naš sagovornik. – Na bankarskim računima u Srbiji je oko pet milijardi evra štednje, a svaka ozbiljna banka želi više da koristi domaći izvor, jer je to za nju mnogo bolje nego kada zavisi od finansiranja spolja. I za Unikredit je to veoma važno, jer je za ceo bankarski sistem mnogo zdravije kada se banke finansiraju iz depozita.

Finansijskom krizom su bile najviše pogođene upravo zemlje u kojima su banke zavisile od spoljnog kapitala. Poznata ruska banka, koja se finansirala iz inostranstva je, kako navodi, držala oko 70 odsto ukupno odobrenih kredita na tom tržištu. Nastankom krize, krediti su postajali sve skuplji pa je prestala da ih odobrava jer više nije imala novca.

Da talas svetske finansijske krize nije zapljusnuo i našu zemlju potvrđuje podatak da su banke u prvoj polovini godine ostvarile profit gotovo jednak ukupnom prošlogodišnjem. Priveršek se ne slaže sa nekim ocenama da najveće banke diktiraju kamate, jer ih je mnogo i nijedna ne dominira. A da se ne ponašaju kao „kartel”, potvrđuje da direktori ne diskutuju o visini kamata, što je u nekim zemljama bila praksa.

Nema opasnosti da će i u Srbiji građani doći u situaciju da ne mogu da vrate kredite, kaže Priveršek, jer je Narodna banka limitirala zaduženost. Kako se Srbija bude približavala EU, biće više stranih investicija, plate će rasti, a sa njima i kreditna sposobnost.

– Takav razvoj sam video u Sloveniji i siguran sam da će biti i u Srbiji koja ima veliku prednost i ogroman potencijal za ekonomski rast, jer je veća zemlja sa obrazovanim stanovništvom i geografski je dobro pozicionirana – zaključuje direktor Unikredit banke, koja u skladu sa pozicijom Unikredit grupe u regionu centralne i istočne Evrope želi da bude vodeća u Srbiji. Tim stručnjaka kreira nove proizvode, a u tome im pomaže i iskustvo Grupe prisutne u 22 zemlje.

Biserka Dumić