Usvojen plan razvoja Novog Sada do 2030. godine

Novi Sad – Gradska skupština usvojila je na svom jučerašnjem zasedanju dokument koji u širokom luku obuhvata viđenje razvoja Novog Sada od 2023. do 2030. godine. Predloženi Plan razvoja grada težak je oko 148 milijardi dinara, analizira postojeće stanje i predviđa mere za budućnost, ali nije izazvao interesovanje kod odbornika. Bez rasprave unutar skupštine, usvojen je većinom glasova.

„Opredelili smo se da idemo putem dalje modernizacije, a u ovaj dokument smo integrisali jasnu viziju, kao vodič za sve ono što nam dolazi u ovim izazovnim vremenima”, poručio je u uvodnoj reči gradonačelnik Milan Đurić.

Adrijana Mesarović, predsednica koordinacionog tima za izradu plana i članica Gradskog veća za budžet, finansije i investicije, izjavila je da je ovaj plan krovni i strateški dokument koji predviđa načelne smernice i prioritetne ciljeve, kao i 43 mere razvoja grada.

„Efikasan administrativni centar Vojvodine, sa elektronskom lokalnom samoupravom, urbanistički i komunalno uređen, saobraćajno dobro povezan, ’pametan grad’ koji podstiče i podržava razvoj privrede i društva poštujući principe održivog razvoja i brige o ljudima, moderni i obrazovni univerzitetski i naučnoistraživački centar regiona i izvor ekonomije i znanja, lider u IT sektoru...”, navela je Mesarevićeva predviđene prioritetne ciljeve.

Među 43 mere, njih 17 se odnosi na „pametan grad”, 13 na održivu ekonomiju, osam na razvoj društva, a pet na dobru upravu. Mesarevićeva je napomenula da je 148,3 milijarde dinara „zaista preliminarna projektovana vrednost” određena za sprovođenje plana.

Poručila je da će se sredstva potrebna za plan izdvajati iz budžeta grada, ali i lobiranjem na svim nivoima vlasti, i kod republike i kod pokrajine, kao i kod pristupnih fondova, za grantove i subvencije.

Pojedini odbornici, poput Snežane Mušicki iz redova opozicionih radikala, smatraju da je takav plan „spisak lepih želja”, dok odbornik Božidar Protić iz redova odborničke grupe SPS-JS, misli da je za svaki cilj uvek potrebno prvo imati neki plan.

Gradonačelnik je kao prioritetne ciljeve izdvojio intenzivan razvoj i unapređenje gradske uprave, najpre u pružanju javnih usluga. Kao drugi cilj navodi izgradnju potencijala za razvoj kroz jačanje ljudskih resursa, a to znači, kako navodi, dostupnost obrazovnog, zdravstvenog i sistema dečje zaštite, kvalitetne sadržaje u kulturi i sportu, kao i za mlade kojima će grad pružiti podršku. Treći prioritet, po njemu, jeste jačanje koncepta komunalno uređenog i „pametnog grada”, za dobrobit ekonomskog i društvenog razvoja i zdrave životne sredine. Plan je i da se, kako kaže, održi status grada prepoznatljivog po održivoj ekonomiji, da se i dalje privlače nove investicije.