Koncert u čast Vasilija Mokranjca

Koncertom u Kolarčevoj  zadužbini u Beogradu renomirani Simfonijski orkestar RTS-a pridružio se sinoć obeležavanju 100 godina od rođenja jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora Vasilija Mokranjca. Dirigent Aleksandar Kojić upravljao je orkestrom, a solistkinja na violini bila je Katarina Ude. Publika u Kolarcu imala je priliku da čuje „Lirsku poemu”, najpoznatije orkestarsko delo Vasilija Kolarca, ali i njegovu „Prvu simfoniju”. Na programu sinoćnjeg koncerta bio je i čuveni „Koncert za violinu i orkestar, u Ge duru” Jozefa Joakima. Publika je aplauzom nagradila protagoniste ovog prvorazrednog muzičkog događaja.

Vasilije Mokranjac dao je svestran i trajan doprinos srpskoj muzičkoj umetnosti, kulturi i pedagogiji. Rođen u porodici muzičara, rano je pokazao dar za muziku. Diplomirao je klavir u klasi Emila Hajeka i kompoziciju u klasi Stanojla Rajičića na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Posle pedagoškog rada u muzičkim školama „Josif Marinković“ i „Mokranjac“ u Beogradu, godine 1956. postaje docent na Muzičkoj akademiji, da bi 1965. Bio izabran za vanrednog, a 1972. za redovnog profesora kompozicije. Od 1962. do 1965. bio je predsednik Udruženja kompozitora Srbije. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1967. godine, a za redovnog člana 1976. godine kada je dobio i Sedmojulsku nagradu za životno delo.

Kompozitorski opus Vasilija Mokranjca obuhvata pet simfonija i druga dela za simfonijski orkestar, koncertantnu, kamernu i solističku muziku, kao i radio-drame i veliki broj partitura pozorišne i filmske muzike. Kompozicije za solo klavir Vasilija Mokranjca nastajale su u dugom vremenskom periodu. U prvoj stvaralačkoj fazi nastaju „Tema sa varijacijama“ (1947), „Etide“ (1951–1952), „Dve sonatine“ (1953–1954), „Fragmenti“ (1956) i „Šest igara“ (1950–1957). U drugoj stvaralačkoj fazi (1958–1972), težište Mokranjčevog kompozitorskog rada je na simfonijskoj muzici, da bi se posle 15 godina pauze vratio solo klaviru u trećoj stvaralačkoj fazi (1972–1984), kada nastaju njegova značajna ostvarenja: ciklusi „Intime“ (1973), „Odjeci“ (1973), „Pet preludijuma“ (1975) i poslednje dovršeno delo, „Preludijum“ (1984).