Duško Ivanović domaćin Zvezdi

Valensija je Crvenoj zvezdi pokazala da će teško do uzleta ovih par sedmica, sa „redom vožnje” Baskonija (20.30 časova u Vitoriji), Alba i Real u Beogradu i Makabi na strani. Drugim rečima, tri susreta su sa ekipama iz prvih šest na tabeli.

Petoplasirana Baskonija izgubila je samo jednu od poslednjih sedam evroligaških predstava (Monako), zapravo od angažovanja Duška Ivanovića za četvrti mandat, pravo sa klupe „crveno-belih” koji su ga smenili zbog starta od 1-3. Španci su bili na 4-1 i pozvali stratega svojih ekipa iz perioda 2000–2005, 2008–2012, 2019–2021.

„Ivanović je rad sa nama počeo pričom o veri u svoje mogućnosti i o samopouzdanju. Ovo je zapravo Baskonija, ekipa koja veruje u sebe”, rekao je Čima Moneke, Nigerijac iz španskog sastava koji je ove sedmice pred svojim gledaocima pobedio Fenerbahče (80:79) šutem Markusa Hauarda tri sekunde pre kraja (devet mečeva prethodne runde sa prosečnim odstojanjem od četiri poena).

Od šest pobeda iz aktuelnog perioda, tri su na jednu loptu. Kao i jedini poraz (75:77) košem iz napadačkog skoka dve sekunde pre kraja. Crvena zvezda je videla Ivanovićev rad, ali ne i iz Baskonije, koja je valjda i uputila poziv za crnogorskog stratega zbog jačanja svoje koncepcije „Velike košarke Vitorije”, odmah po njegovom razlazu sa Zvezdom.

Ove jeseni, Baskonija priča o sebi, o klubu sa šest nastupa na „fajnal forovima” evropske klupske košarke (jedan zapravo serija za titulu sa Kinderom iz premijerne ULEB-ove Evrolige, peti susret doneo trofej ekipi iz Italije). I ove 2001. i 2005. (finale „turnira četvorice” donelo slavlje Makabija) uz aut-liniju stajao je Ivanović.

Pre 15 godina bivši Taugres, Taukeramika, Kaha Laboral itd. („fajnal forovi” 2006, 2007, 2008) počeo je da ispada iz trke za završne turnire koji je od onda odigrao samo jednom (2016). Od starta Evrolige sa 16 klubova, 2016/17, vidi se da je sa većim brojem mečeva protiv evropskih velikana Baskoniji teže stići do vrha: 2017, 2018. i 2019. je sa sedme pozicije videla četvrtfinalne eliminacije. Od povećanja na 18 klubova 2019/2020 je van plej-ofa (13, 10, 9, 9).

Ova Baskonija veruje da je velika od starta svojih evroligaških dana, kako je klub i videla evropska košarka, kao „trećeg iz Španije”, koji bi mogao da preispita dominaciju Reala i Barselone. Ova Vitorija se više ne pita da li je trebalo da odstupi od svojih kriterijuma, i posegne za Amerikancima koji su velika imena: jedini sa visokim rejtingom iz NBA Lamar Odom se 2014. vratio za SAD sa dva odigrana meča, javljajući da je povređen (naziv povrede bio pomalo dvosmislen, da se pomisli da Baskonija mnogo radi).

Velika imena Baskonije su iz Španije, Argentine, Srbije (Berić, Tomašević, Rakočević, Micov, Bjelica), Litvanije, Francuske, drugih evropskih država. Igrači za ovu sezonu su prema modelu Baskonije, iz Srbije Vanja Marinković (10,3 poena prosek za deset evroligaških nastupa, šut za „trojku” 40 odsto), treći strelac, iza Amerikanca Hauarda (18,6) i Monekea (15,5).

Baskonija više nije ekipa sa najvećim evroligaškim prosekom poena (lane lider sa 86,7, ove jeseni šesta sa 83), ali je igra i selekcija svojevrsni „ol star” asova kluba iz prethodnih decenija, kao jačanje „vere u sebe”. Marinković bi trebalo da igra košarku sa Miroslavom Berićem kao uzorom (Taukeramika 1997-1999, prosek za špansko prvenstvo 18 poena i 47 odsto šuta za tri poena): reč je o bivšim igračima Partizana sa kapitenskom trakom i brojem devet.