„Nobel" za mir Martiju Ahtisariju

Diplomata Finske i bivši predsednik Marti Ahtisari dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za mir za „višedecenijske mirovne napore na nekoliko kontinenata”, saopštila je juče Nobelova fondacija u Oslu. Laureat je izjavio za norvešku televiziju NRK da je „veoma zadovoljan i zahvalan”.

Petočlani Nobelov komitet, čije članove imenuje norveški parlament, pohvalio je Ahtisarija za istaknutu ulogu u rešavanju ozbiljnih i dugotrajnih sukoba, pominjući Namibiju, indonežansku provinciju Aće, Kosovo i Irak i konstruktivan doprinos rešenjima za Severnu Irsku, Centralnu Aziju i Rog Afrike. Time je, po mišljenju članova komiteta, doprineo mirnijem svetu i „bratstvu među narodima u duhu Alfreda Nobela”.

Prenoseći vest o ovogodišnjem laureatu, svetska štampa i elektronski mediji pominju da je njegovo posredovanje na Kosovu bilo manje uspešno, a neki čak da se završilo fijaskom.

Pregovarač čvrste ruke, kako ga mnogi pamte, smatra da je njegovo najveće dostignuće bilo u Namibiji zbog dužine trajanja sukoba. On je od kraja sedamdesetih godina prošlog veka vodio ovu zemlju na putu do nezavisnosti od Južnoafričke Republike 1990. i nadzirao sprovođenje slobodnih i fer izbora. Namibija mu je dodelila titulu počasnog građanina, a u ovoj afričkoj zemlji mnogo je dece dobilo ime po njemu.

Ahtisari je više puta nominovan za Nobelovu nagradu za mir i dva puta se u medijima pominjao kao favorit, prvenstveno za posredovanje u mirovnom procesu u Aćeu, koji se 2005. završio mirovnim sporazumom posle višegodišnjeg krvoprolića i 15.000 žrtava.

Na Balkanu se prvi put angažovao 1992. kao predsednik Radne grupe za Bosnu i Hercegovinu. Posle 70 dana bombardovanja Srbije došao je u Beograd i sa ruskim izaslanikom Viktorom Černomirdinom ubedio Miloševića da prihvati plan o prekidu vatre i potpiše Kumanovski sporazum.

Tu je navodno došao do izražaja njegov žestok stil pregovaranja i severnjačka upornost. Kako je u jednom tekstu za „Politiku” napisao Dejvid Bajnder, dugogodišnji dopisnik „Njujork tajmsa” sa Balkana, pozivajući se na priču jednog od prisutnih, finski diplomata je strgnuo stolnjak sa sve šoljicama od kafe, poručujući da će se „isto dogoditi sa Srbijom ako ne bude prihvatila plan”.

U novembru 2005. Kofi Anan je imenovao Ahtisarija za specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN u pregovorima Beograda i Prištine o statusu Kosova. Ti pregovori su 2007. okončani neuspehom i Ahtisarijevim planom o nadziranoj nezavisnosti koji je Srbija odbacila, a rezolucija o tome nije usvojena u Savetu bezbednosti UN.

Priština je u februaru 2008. godine jednostrano proglasila nezavisnost Kosova.

Dugogodišnji diplomata rođen je 1937. godine u Viipuriju, finskom gradu koji je 1944. priključen Sovjetskom Savezu. Po obrazovanju je nastavnik osnovne škole, ali ga je jedno angažovanje na obrazovnom programu u Pakistanu privuklo diplomatiji. Ministarstvu spoljnih poslova pridružio se 1965. Bio je ambasador Finske u četiri afričke zemlje: Tanzaniji, Zambiji, Somaliji i Mozambiku, a potom je preuzeo niz funkcija u Ujedinjenim nacijama.

(/slika2)Iako nikada aktivno nije učestvovao u domaćoj finskoj politici, kao kandidat Socijaldemokratske partije izabran je u februaru 1994. na predsedničkim izborima i do 2000. bio je na čelu države. Posle toga je organizovao Inicijativu za rukovođenje krizama i bavio se mirovnim naporima u Irskoj, Indoneziji i na Balkanu. Radio je i kao inspektor za razoružanje IRA i bio predsedavajući Međunarodnog odbora za bezbednost osoblja u Iraku.

Vatreno se zalagao za ulazak svoje zemlje u Evropsku uniju 1995.

kada je dobio Uneskovu nagradu za mir, a 2000. nagradu „Frenklin Ruzvelt ” i nagradu Fulbrajtove fondacije za međunarodno razumevanje.

Diploma, medalja i novčana nagrada u iznosu od milion evra biće mu uručeni 10. decembra u Oslu, na dan kada je Alfred Nobel umro 1896. godine. Dobitnik je rekao da će novac upotrebiti za finansiranje organizacija kojima rukovodi. Nagrada za mir se dodeljuje u norveškoj prestonici, za razliku od ostalih koje se uručuju u Stokholmu. To je takođe bila želja izumitelja dinamita, za čijeg su života Norveška i Švedska bile u savezu.

J. K.

-------------------------------------------------------

Zloupotreba Nobelovog testamenta

Ugledni norveški publicista i mirovnjak Fredrik Hefermel u knjizi „Nobelova volja” izneo tvrdnje da je veći broj dosadašnjih najuticajnijih nagrada otišao u pogrešne ruke

Specijalno za „Politiku” 
Oslo, 10.oktobra – Najveći brojdosadašnjih Nobelovih nagrada dodeljivan je u suprotnosti sa testamentom koji je iza sebe ostavio švedski industrijalac i pronalazač Alfred Nobel, tvrdi najpoznatiji norveški publicista i pravnik Fredrik Hefermel.U knjizi „Nobelova volja”, koja je izašla početkom ove Nobelove nedelje, ugledni mirovni aktivista sa skandinavskih prostora optužio je članove norveškog Nobelovog komiteta koji odlučuju o laureatima da godinama unazad zloupotrebljavaju Nobelovu nagradu pogrešno tumačeći testament najpoznatijeg svetskog „dinamitaša”.

„Toodavno nije Nobelova nagrada za mir, već nagrada koju dodeljuje Nobelov komitet. Ta nagrada je postalanajznačajniji norveški brend u globalnoj tržišnoj ekonomiji”, tvrdi cinično Hefermel i upozorava da, od 1901.od kada jepočelo dodeljivanje najcenjenije međunarodne nagrade, većina nobelovaca nije zaslužila da se okiti titulom prvog mirovnjaka u svetu. Bacajući svetlo na sve dosadašnje nagrade,norveški pravnik i publicista koji je istovremeno lider Norveškog saveta za mir i drugi čovek Međunarodnog komiteta za mir tvrdi da je do 1940. Nobelova nagrada za mir imala nekakvog smisla, da je 85 odsto priznanja dodeljivano pošteno i prema zasluzi. Posle Drugog svetskog rata,ocenjuje Hefermel, svega 45 posto nobelovaca dobilo je nagradu u duhu Nobelove poslednje želje.

U knjizi koja je uzburkala stručnu javnost,Hefermel posebno ističe skandaloznu odluku norveškog Nobelovog komiteta kojom je 1994. titula najuticajnijih boraca za mir u svetu pripala Jaseru Arafatu, Šimonu Peresu i Jicaku Rabinu, kao i nagradu iz 1973. kada je najuticajnijim mirovnjakom bio proglašen HenriKisindžer.

Na Hefermelovoj listi nezasluženih laureata nalaze se i najsvežiji nobelovci – bivši američki potpredsednik Al Gor sa ekipom kojase angažovala oko klimatskih promena, zatim i Muhamed Junus, Širin Ebadi, Mohamed el Baradei, Vangari Motai i Međunarodna agencija za atomsku energiju.

FredrikHefermel traži od članova Nobelovog komiteta da se povuku ukoliko nisu u stanju dapravilno tumače kratku poslednju volju AlfredaNobela u kojoj je zaveštao da se nagrada za mir dodeljuje pojedincima i organizacijama koji su najviše uradili za zbližavanje naroda,ublažavanje postojećih razlika i unapređenje mirovnih inicijativa.

R. Pavlović

-----------------------------------------------------------------

Skandalozna odluka

Brisel – Dodeljivanje Nobelove nagrade bivšem finskom predsedniku Martiju Ahtisariju je skandalozno jer se radi o „arhitekti” nasilne secesije Kosova i Metohije od Srbije, ocenio je švedski institut TFF.

TFF, jedan od vodećih svetskih instituta za mirovne studije, ocenio je da „izbor Martija Ahtisarija ne zadovoljava nijedan od kriterijuma koji se nalaze u zavetu Alfreda Nobela, a to su: doprinos prijateljstvu u svetu, smanjenje vojski i stvaranje mirovnih konferencija”.„Ahtisari je uporno funkcionisao kao 'tvorac mira' za zapadne političke elite. On je 1999. ubedio srpsku državu da odustane posle 78 dana bombardovanja koji je preduzeo NATO, najbrutalnijeg događaja u Evropi nakon 1945, koje je učinjeno bez mandata Saveta bezbednosti UN”, dodaje se u saopštenju prosleđenom Tanjugu.

TFF dalje navodi kako je Ahtisari zatim izabran za „arhitektu” plana o secesiji „nezavisnog” Kosova, koje se nakon bombardovanja otcepilo od Srbije… a nezavisno Kosova danas priznaje samo 25 odsto država sveta”.„Dakle, Ahtisari je čovek koji svojim 'posredništvom' pomaže 'mir' koji je postignut militarističkim načinom i kršenjem međunarodnog prava, a ne prateći normu UN 'do mira mirnim putem'“, ocenio je švedski institut.

TFF je istakao da je to druga po redu „skandalozna” odluka, posle prošlogodišnjeg dodeljivanja Nobelove nagrade bivšem američkom potpredsedniku Alu Goru, takođe jednog od učesnika bombardovanja Srbije.

TFF podseća da je po Nobelom zavetu, sastav Nobelovog komiteta trebalo da odrede norveški parlamentarci, a ne da sami parlamentarci čine taj komitet.„Nijedan od njih nema profesionalno iskustvo u oblasti istraživanja mira … komitet je još jednom nagradio jednog od svojih prijateljapolitičara umesto jednog od nezavisnih kandidata, nekog od onih koji su iskreno i intelektualno doprineli miru”, zaključio je švedski institut u saopštenju koji je potpisao njegov direktor Jan Oberg.

Tanjug