Imamo plan i tim za borbu protiv bede i siromaštva

Jedan od od nosilaca izborne liste „Srbija protiv nasilja – Marinika Tepić – Mihailo Brkić (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak – Ćuta, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija centar, Zajedno, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije ’Sloga’, Novo lice Srbije)”, Marinika Tepić, kaže da je cilj u koji veruju da na predstojećim decembarskim izborima za Skupštinu AP Vojvodina osvoje jedan glas više od Srpske napredne stranke. U intervjuu za „Politiku” ističe da je to način za život bez nasilja, kriminala i korupcije, s platama i penzijama od kojih može dostojno da se živi, a ne samo da se preživi.

Kojim izbornim rezultatom „Srbije protiv nasilja” biste bili zadovoljni na pokrajinskim izborima?

Moram da vam kažem da dok obilazimo Vojvodinu, ljudi nam govore da su gladni i da jako teško žive. To je nešto najgore što je ijedna vlast mogla da uradi svojim građanima, da u 21. veku, usred Evrope, u nekadašnjoj žitnici Evrope, u nekada bogatoj Vojvodini, ljudi budu gladni. Zato naša lista „Srbija bez nasilja” ima plan i tim kako da se uhvati ukoštac s tim i da nikada više beda i siromaštvo i suze vrednih ljudi i poljoprivrednika budu stvarnost. Garantujemo građanima pravdu i da sve ono što je od njih oteto mora biti vraćeno. A naš je prioritet da im obezbedimo normalan život, bez straha i pretnji, bez mržnje i podela.

Šta je vaš najjači izborni adut?

Ljudi. Građani iz dana u dan žive sve gore, u nesigurnosti, neizvesnosti, strahu, svakog dana nam govore da je neizdrživo, da je sve nenormalno, da nema pravde, zakona i reda, a oni samo žele normalan život. Ljudi žele vlast koja će biti njihov servis, da služi njima, a ne obrnuto, da oni budu alat vlast za bogaćenje i bahaćenje povlašćenih. Naš tim čine ljudi s velikim iskustvom i znanjem koji su spremni da ogromnim radom naprave Vojvodinu pravom evropskom regijom gde može časno i pošteno da se živi od svog rada. 

Ako ste u novoj vlasti u Vojvodini, koji će biti vaš prvi potez?

Pravda. Dekriminalizacija institucija, sistema i javne uprave, odnosno pokrajinske administracije. Nema tu puno razlike u odnosu na bilo koji drugi deo države, jer je ova vlast sve čega se dotakla ili upropastila ili pretvorila u svoj plen. To podrazumeva i da će svi koji su kršili zakon krivično odgovarati, jer ćemo jedino tako urediti naše društvo kao društvo znanja i vaspitanja, a ne podanika i podobnih.  

Kako pomoći poljoprivrednicima?

Vlast se poljoprivrednika seti tek kada izađu na ulicu, pošto im je dogorelo do nokata. Poljoprivrednicima je potrebna dugoročna stabilna i izvesna agrarna politika, a ne jednokratne ad hok mere koje se menjaju na nekoliko meseci. Na primer, nedopustivo je da država sada poljoprivrednicima „pomogne” s maksimalnom cenom dizela od 179 dinara ako je ta cena viša od regularne cene dizela u Bugarskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji... To se ne zove pomoć, već zamajavanje poljoprivrednika i upravo zbog takve neodgovorne politike cene hrane su u Srbiji porasle duplo više nego u EU. Zato poljoprivrednici moraju, na prvom mestu, imati sigurnost da će u periodu od najmanje pet do 10 godina imati približno iste uslove po pitanju subvencija, nabavke repromaterijala i goriva, kao i u zemljama u okruženju. A ono za šta se mi dodatno zalažemo jeste i da poljoprivrednicima država garantuje otkup proizvoda po unapred dogovorenim uslovima. Na taj način poljoprivrednici će znati šta ih čeka u narednim godinama i biti spremni da ulože i vreme i trud i novac u povećanje proizvodnje, koje će garantovati i stabilno snabdevanje i pristupačne cene za naše građane. 

Koje probleme ima pokrajina i koje predloge za njihovo rešavanje imate?

Sve je problem. Voda, vazduh, zemlja, zarade, život. U Vojvodini nemate maltene grad u kome ili nemate vodu ili nije upotrebljiva za piće. U 21. veku nema kanalizacije, a tamo gde je i ima, ispušta se u reke ili kanale. Ko god živi van Novog Sada kao da je građanin drugog reda, pa čak i u Novom Sadu, drugom univerzitetskom centru u državi, studenti nemaju dovoljno mesta u studentskim domovima, a nemaju ni dovoljno para za iznajmljivanje preskupih stanova. Kriminal i droga su ne u svakom gradu nego i u svakom selu. Zato Vojvodina obara „crne rekorde” smrtnosti – ili od srca ili od tumora ili od šloga. Dakle, od posledica lošeg života. A tek zdravstvo! Lepo je što se grade zdravstveni objekti, ali u njima sve manje ljudi radi, nema ko da leči, liste čekanja su takve da vam je još veći problem zagarantovan. Kao i obrazovanje. Od prosvetnih radnika su napravili socijalne slučajeve, od tih ljudi koji nam ne samo obrazuju i vaspitavaju decu već i čuvaju. I možemo ovako do sutra, o svemu čega se ova vlast dohvatila. Sve što pričaju je laž i prevara, a sve što rade je kriminal i korupcija. Zato pozivam sve građane da 17. decembra uzmu olovku u ruke i zaokruže broj sedam, jer zaslužujemo normalan život.