Novosadski restauratori vraćaju sjaj svetinjama Hilandara

Specijalno za „Politiku”

Hilandar – Ikona „Sveti Dimitrije”, iz 17. veka, sa restauriranim tronom, vraćena je na svoje mesto, u glavnu crkvu manastira Hilandar, posvećenu Vavedenju Presvete Bogorodice, na Mitrovdan, kada se i slavi jedan od najvažnijih pravoslavnih vojnika među svetiteljima. Posle višemesečne restauracije vraćena je na jedan od četiri stuba, u glavnom delu crkve, čiji je ktitor kralj Milutin (1282–1321), preko puta igumanskog prestola na kome se nalazi čudotvorna ikona „Presveta Bogorodica Trojeručica”, najveće svetinje Hilandara.

Na isti stub, sa restauriranim tronovima, vraćene su ikone „Sveti apostoli Petar i Pavle”, i centralna ikona „Sabor Svetih arhanđela”.

Očekuje se da će parapeti za sve tri ikone, koji se duborežu u radionicama Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, a pozlaćuju i montiraju u radionici kod manastira, biti postavljeni na proleće.

„Neophodnost restauracije zahtevalo je loše stanje, ne samo ovih tronova već i ikona i ikonostasa i mnogih drugih drvenih delova enterijera, uglavnom zbog uticaja ljudi. U tim objektima se obavlja bogosluženje, ljudi pale sveće i kandila, dodiruju ih i celivaju. I nestručni ljudi, ponekad i monasi, u najboljoj nameri, pokušavali su da ih očiste, poprave ili učvrste”, kaže za „Politiku” slikar-konzervator Siniša Zeković, vođa ekipe rastauratora zavoda, koja već godinama brine o enterijeru Hilandara.

On je upozorio na činjenicu i da crvotočina, uz povećanu vlažnost vazduha, zbog blizine mora, predstavlja takođe veliku opasnost. Tokom godine, u zavisnosti od potrebe, rotira se desetak stručnjaka zavoda raznih profila – vajari, slikari, restauratori, stolari, pozlatari. Radovi se izvode četiri do šest meseci godišnje, u najpovoljnijim vremenskim uslovima, zbog specifičnih zahteva procesa.

„Pre početka rada na tim relikvijama neprocenjive vrednosti, snimili smo zatečeno stanje i odredili dinamiku radova. Na scenu su prvi stupili stolari-drvodelje i vajari, koji su sanirali pukotine i druga oštećenja i izrađivali nedostajuće deliće. Slikari-konzervatori su zatim čistili, konzervirali drvo i restaurirali obojeni sloj. Poslednja faza je pozlata bogato duborezanih ramova rađenih u kasnovizantijskom stilu sa uticajem baroka. To je i najkomplikovanija i najpipavija operacija jer se nanose zlatni listići višestruko tanji od vlasi kose, skoro istovetnom tehnikom i alatima kao i kada su tronovi pre nekoliko vekova izrađeni”, objasnio je Zeković.

Kompletan proces rada, do vraćanja na odgovarajuće mesto, dokumentovan je kroz pisani izveštaj i foto-dokumentaciju.

„Radimo u improvizovanoj radionici koju smo podigli od priručnog materijala kod stare manastirske vodenice uz pomoć radnika angažovanih na obnovi manastira postradalog u požaru 2004. godine. Naravno bez radnog vremena, jer započeti proces restauracije ne trpi pauzu”, kaže Zeković.

„Stari mlin smo potpuno sredili tako da bi danas, kada bismo doveli vodu, mogli da meljemo žito. U njemu je skoro konstantna temperatura i vlažnost, što je neophodno da bi se drveni delovi očuvali. Služi kao pravi trezor u kome čuvamo dragocene delove koje smo nalazili na najrazličitijim mestim širom manastirskog poseda. Neke delove su koristili i iskušenici u isposnicama kao ležaj, neki delovi su, nažalost, korišćeni kao ogrev jer smo pronalazili njihove ostatke. Nalazili smo ih i u podrumima i na skrivenim mestima”, kaže Zeković.

U ekipi restauratora koji su trenutno angažovani u Hilandaru, pored Zekovića su slikar-konzervator Miroslav Nonin i vajari-pozlatari Lazar Čurčić i Miloš Vujaklija. Stručnjaci zavoda procenjuju da će restauracija manastirskih relikvija možda trajati i više od decenije, jer za neke nije detaljno utvrđeno u kakvom su stanju. Ruka restauratora nije to blago dodirnula više od dva veka.

Zeković je napomenuo da je od 2005. do 2013. godine velika ekipa konzervatora zavoda izvela nekoliko izuzetno zahtevnih radova. Rekonstruisani su ikonostas Tipikarnice Sv. Save Osvećenog u Kareji, ikonostas kapele konaka manastira Hilandara u Kareji i stari ikonostas Sabornog hrama manastira Hilandara, koji je demontiran u 18. veku, a na njegovo mesto postavljen sadašnji.

Radovi su izvođeni u radionici, u manastirskom konaku u Kareji, administrativnom centru Svete Gore, sve do 2008, kada je radionica preseljena na sadašnju lokaciju. Restaurirana je i Časna trpeza u oltaru Sabornog hrama. O hilandarskim ikonama vodi računa Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

Inače, stručnjaci zavoda, angažovani u Hilandaru, učestvovali su i u restauraciji Pećke patrijaršije, fruškogorskih manastira, hramova Srpske pravoslavne crkve u Dalmaciji, Mađarskoj i Rumuniji.

Duhovni magnet

„Neopisiv je osećaj kad imate privilegiju da brinete o hilandarskim svetinjama. S godinama provedenim na restauraciji, gotovo smo postali deo manastirskog bratstva. Sigurno je da ćemo dolaziti i kada se penzionišemo. Kada jednom upoznate Hilandar, on vas kao kakav duhovni magnet zauvek privlači”, kaže Siniša Zeković.Antrfile

Uništavanje crvotočnih insekata u zamrzivaču

„Crvotočina, kao posledica delovanja raznih insekata čije se larve dubeći kanale hrane drvetom, predstavlja najveću opasnost za delove enterijera. Tronove na kojima su ikone vernici dodiruju i celivaju i da bismo izbegli korišćenje savremenih, često škodljivih, biocidnih sredstava, dosetili smo se jednostavne, besplatne i ekološke metode. Na iznenađenje, a zatim uz blagoslov bratstva manastira, u ogromni zamrzivač, koji koristi manastirska kuhinja, stavljali smo delove trona, na temperaturu od minus 25 stepeni Celzijusovih. Metoda se pokazala kao veoma efikasna”, navodi Siniša Zeković.