Stub društva i simbol njegovog progresa

Malo je vremena bilo da se pomenu sve zasluge profesora i studenata Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu (UB), nastale u čitavom veku njegovog postojanja, koje su nastojali da istaknu gosti i domaćini jučerašnje Svečane akademije, upriličene u Dekanatu te ustanove povodom obeležavanja 103 godine njenog rada. „Kao što je medicina stub ljudskog društva i jedan od najupečatljivijih simbola njegovog progresa, tako je i Medicinski fakultet UB u, evo već više od jednog stoleća jedan od najvažnijih stubova tog univerziteta i nosilac i promoter najviših standarda u nastavi i istraživanjima u svojoj oblasti”, kazao je akademik Zoran Knežević, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). To je, kaže Knežević, imalo puni odraz i u činjenici da su u članstvo SANU, samo od 1948. kada je osnovano tamošnje Odeljenje medicinskih nauka, primljena čak 54 profesora Medicinskog fakulteta. Među njima je čak 16 dekana te ustanove i dva rektora UB, dok su trojica od njih birana za časnike akademije: nekadašnji potpredsednik Ljubiša Rakić, prethodnik na mestu predsednika SANU Vladimir S. Kostić i aktuelni generalni sekretar Nebojša Lalić.

– Svi su ti bivši i sadašnji članovi SANU svojim stručnim i ljudskim kvalitetima nemerljivo doprineli ugledu naše akademije i afirmaciji kako svog fakulteta, tako i srpske akademske zajednice uopšte. Obaveza je svih nas u SANU i na Medicinskom fakultetu da mladim ljudima, studentima i budućim nastavljačima svetlih tradicija vašeg fakulteta, prenesemo zavet da čuvaju, obogaćuju i oplemenjuju sećanje na izuzetne ljude koji su obe ove svoje kuće znanjem, posvećenošću i pregalaštvom neumorno gradili – podvukao je akademik Knežević.

Ova obrazovna institucija svojom bogatom istorijom, ali i impozantnim naučnim rezultatima predstavlja jedan od stubova razvoja medicine, medicinske edukacije i istraživanja, kao i akademskog života u Srbiji, zaključila je prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete. Ovako dugo, 103 godine, prema njenim rečima, može da traje samo nešto što vredi, što se stalno nadograđuje i unapređuje, menja i prilagođava novim vremenima.

– Verujem da ćete nastaviti da studentima usađujete, ne samo potrebno znanje iz medicinskih nauka već i prave vrednosti, da ćete nastaviti da kod njih podstičete ljubav prema profesiji koja je jedna od najhumanijih – poručila je ministarka koja je i sama bila student ove visokoškolske ustanove.

Danas Medicinski fakultet stoji kao svetionik izvrsnosti, centar lečenja, izvor inspiracije za ambiciozne profesionalce u oblasti medicinskih nauka, naglasio je prof. dr Vladan Đokić, rektor UB. – Ukratko ovaj fakultet je vitalna komponenta univerziteta u nastojanju da unapredi znanje, doprinese društvu i pripremi buduće generacije profesionalaca UB – istakao je rektor.

Prof. dr Marina Soković, pomoćnik ministarke nauke, među brojnim naučnim dostignućima studenata i profesora beogradske medicine istakla je i impozantnu cifru od oko 3.500 doktorskih studija koje su načinili akademci sa ove ustanove.

– Na našu žalost, a na vašu sreću, ti mladi naučnici brzo iz nauke odu u zdravstvo, ali bitno je da i kroz nju prođu i ostave trag – istakla je Sokovićeva i podvukla da su pripadnici Medicinskog fakulteta u Beogradu u vreme korone pokazali veliko umeće.

Prof. dr Svetolik Avramov, predsednik Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, poželeo je da „ova vitalna starina od 103 godine” još dugo radi, naglasivši da je opstala uprkos problemima koji su umeli da je zateknu i spolja i iznutra. Podsetio je da su sa beogradskog Medicinskog fakulteta pomagali da se oforme srodne akademske ustanove u Novom Sadu, Nišu, Kosovskoj Mitrovici, a da je sa raspadom Jugoslavije on dominantno učestvovao i u formiranju Medicinskog fakulteta u Banjaluci, a posebno u Foči.

Medicinski fakultet jedan je od prvih osnovanih na Beogradskom univerzitetu, 1905. godine, kada je Narodna skupština Kraljevine Srbije usvojila Zakon o univerzitetu, kojim je to bilo predviđeno. Međutim, bilo je potrebno 15 godina da indeks Medicinskog fakulteta dobije prva generacija studenata, 9. decembra 1920. godine, uz govor profesora dr Milana Jovanovića Batuta, za koga je na jučerašnjoj svečanosti istaknuto da je, uz prof. dr Vojislava Subotića, najzaslužniji u zalaganjima za stvaranje ove prestižne ustanove.

Kako je naglasio dekan prof. dr Lazar Davidović, danas zakoračivši u drugi vek postojanja, Medicinski fakultet je i dalje jedan od stubova razvoja obrazovanja i istraživanja u oblasti biomedicinskih nauka u našoj zemlji, uz šta se i neprestano razvija kako bi išao ukorak sa vodećim medicinskim fakultetima u svetu. Kao i u svojim začecima i danas, ističe dekan, drže se tri neprikosnovena načela u svom radu: da fakultet mora biti savremen, autonoman, „u demokratskom odlučivanju, ali i sprovođenju odluka” i nacionalno odgovoran, što znači da doprinosi boljitku srpskog društva, prevashodno plodonosnim istraživačkim radom svojih profesora i studenata. A baš takav rad najboljih u generaciji novopečenih doktora koji su diplomirali ove akademske godine na jučerašnjoj svečanosti nagrađen je tradicionalnim godišnjim nagradama. Njih je, uz kliničkog asistenta dr Aleksandru Barač, dobilo pet mladih doktora: Lidija Maslić, Vojko Mišević, Damjan Jovanović, Nikola Žarković i Nina Gatarić. Dekan Davidović je gostima predstavio ovogodišnja dostignuća u svim oblastima rada fakulteta, ponosno istaknuvši da su u sferi izdavaštva bogatiji za kapitalni udžbenik „Hirurgija sa anesteziologijom”, iza kojeg stoji prof. dr Aleksandar Simić, šef Katedre za hirurgiju i anesteziologiju.