Predizborna astrologija

Politika nije matematika, isticao je poslednjih dana Aleksandar Vučić. Ali kada se bude sklapala vlada, neće se sabirati kilometri auto-puteva, već glasovi lista, pokreta i stranaka. Izbori se ne dobijaju na stvarnosti, već na njenoj percepciji i zato se poslednji aduti kampanje ostavljaju za sam finiš. Mogao je Vučić da objavi da ga Nikola Jokić podržava još na startu kampanje, ali, mada još nije završio višu trenersku – odsek košarka, zna da najbolji igrač NBA lige stvara razliku kada se lomi rezultat.

Naravno da je spisak više od dve hiljade javnih ličnosti koje ga podržavaju napravljen mnogo ranije, ali je tajming pažljivo tempiran kako bi pokazao da i Vučić ima svoju elitu. To je prvi razlog. Drugi je da svaki odgovor opozicije, odnosno udar na Jokića postaje kontraproduktivan i dovodi Vučića samog ispod reketa, gde poentira omiljenom mantrom: eto, ne samo da mrze mene i moju porodicu nego i Jokića.

I konačno, oni koji se dvoume za koga da glasaju, a mogu da posumnjaju da su mnoge javne ličnosti vođene pragmatičkim razlozima podržale Vučića, recimo – potpis za direktorsko mesto – kod Nikole to ne mogu da pronađu. I novca i slave ima previše, što će reći da Jokić ne samo da ne može da se kupi već i amnestira ostale potpisnike da su vučićevci iz klijentelističkih razloga.

Tako je anulirana i kampanja ProGlasa, grupe intelektualaca predvođenih Draganom Bjelogrlićem, koja ima svojevrsnu ulogu otpora. Poput vezivnog tkiva između pokreta „Srbija protiv nasilja” i neopredeljenih birača. Lideri ProGlasa su, pored toga, pokazali znatno veći aktivizam na terenu od samih lidera „Srbije protiv nasilja”, tako da je stvoren utisak da je zapravo Bjela nosilac liste, iako je odbio da postane njihov kandidat za gradonačelnika Beograda.

Iznenadni dolazak Amerikanca Stiva Voznijaka, suosnivača „Epla” i genija iz Silicijumske doline, takođe je resetovao sve predizborne kombinatorike, jer otkud poslovni partner Stiva Džobsa i tvorac prvog personalnog računara na kanabetu kod Vučića. Takvi globalno poznati igrači se ne pojavljuju u finišu predizborne kampanje sa željom da postanu Srbi, samo zato što žele da obiđu srpske manastire ili se eventualno skrase na Kosmaju. Kao što ni nekadašnji gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani nije zalutao u Beograd 2012. godine, pa je onda zaplovio u čamcu, baš sa Vučićem kada je ovaj bio kandidat SNS-a za gradonačelnika Beograda, da bi razgledao savsku obalu gde bi mogao da nikne projekat „Beograd na vodi”. I, gle čuda. Nikao je projekat, nikao je i Vučić!

Tada verovatno samo Boris Tadić i Tomislav Nikolić nisu primetili da Amerikanci traže novog lidera koji će držati region stabilnim i bez trzavica. Ako Voznijak do nedelje dobije naš pasoš, možda i glasa. Pitam se, za koga.

Ako se prisetimo početka kampanje, Ursula fon der Lajen je stigla u Beograd i izjavila kako su novi medijski zakoni Vlade Srbije odlični, iako je opozicija do tog trenutka kampanju bazirala upravo kritikujući te zakone koji će spustiti crnu zavesu na već postojeći medijski mrak u Srbiji. Posle Ursuline izjave, ta tema više nije pominjana čak ni u pozicionim medijima. I poseta italijanske premijerke Đorđe Meloni nije bila slučajna, jer ako je trebalo da predsednica Evropske komisije deluje sedativno na građaniste i ekologe, desničarska premijerka Meloni poslala je poruku da i evropski ultrakonzervativci na vlasti imaju poželjnog partnera u liku predsednika Srbije. Nije čudno da je Vučić Melonijevu dočekao s onolikim buketom cveća.

Otuda se ova kampanja čini i možda najčudnijom do sada. Kampanja pre kampanje počela je sa parizerom, po sniženoj ceni, pre nego što su izbori i raspisani. Kada se učinilo da će omiljena mesna prerađevina u Srba postati reč godine, usledio je misteriozni događaj u Banjskoj, koju, po svemu sudeći, nije kreirala domaća pamet. Ako jeste, tu onda pameti nema. Ali kako su događaji oko manastira i dalje enigma, možda ćemo saznati šta se tačno dogodilo u nečijim memoarima.

Vučić je raspisao izbore iako je imao stabilnu većinu u parlamentu i vlast u Beogradu, dok je, istovremeno, velika energija sa uličnih protesta „Srbija protiv nasilja” potpuno splasnula tokom leta. Zato je utisak da su ovo izbori bez teme, iako se, pored srca Srbije, a to je naravno Kosovo, birači drže i za novčanike, gledajući u Vučićevu kinesku tablu na kojoj ispisuje ekonomske rezultate. Međusobne uvrede koje eskaliraju na društvenim mrežama odavno su običajni predizborni folklor.

Nešto drugo je interesantnije. Vučić, recimo, nije šef SNS-a, ali je nosilac liste „Srbija ne sme da stane”. Dragan Đilas je stvarni šef opozicije, ali nije nosilac liste „Srbija protiv nasilja”.

Patriote su se podelile na nekoliko frakcija, kao da je Boška iz Dveri, Milicu Zavetnicu i Vuka Jeremića prigrlila levičarska ruka. Mada je i Vučićev raspon ruku popriličan, što može pobuditi sumnju da ima kontrolu nad bar jednom desnom partijom. Iako Boško i Milica nastupaju zajedno, a Vuk sam samcijat.

Na bogatom predizbornom meniju, kao da pokret „Srbija protiv nasilja”, koji je pokazao integrativne potencijale, nastupajući na jednoj listi, želi da postane dominantan opozicioni protivnik u parlamentu. Ko može ujediniti desnicu, koja bi bila možda i najozbiljnija pretnja Vučiću, da su kojim slučajem izašli zajedno, ako to već nisu uspeli njeni ideolozi, Matija Bećković, Milo Lompar i Miloš Ković? Možda je bolje pitanje ko je ideolog koji ih je razjedinio.

I konačno, da li je sukob između naprednjaka i socijalista stvaran ili je reč samo o manevru koji su dogovorili Vučić i Ivica Dačić? Vučić kaže izričito da Dačić neće biti premijer, što je Dačićev slogan i iz prethodne kampanje, tako da su se na početku nevidljivi socijalisti iznenada rasanili. Projektovan kao tas na vagi svake vlade od 2003. godine, Dačić je izvukao iz rukava stari adut: uspomenu na Slobodana Miloševića, kroz neočekivan javni angažman Miloševićevog unuka Marka Miloševića.

Da li će Vučić, kako projektuje, sastaviti vladu sa Mađarima? To je njegova predizborna matematika. Da li će Dačić osvojiti iznad 10 odsto, što je njegova matematika? Hoće li opozicija bez Ivice imati više glasova od naprednjaka u Beogradu? To je njihova matematika. Ili će, računajući i Ivicu, imati većinu u Beogradu, što je već – viša matematika.

Da li će Boris Tadić i Saša Radulović, ideološki izuzetno neobičan tandem, kao da ih je u laboratoriji vakcinisao doktor Nestorović, proći cenzus? Hoće li se Čeda Jovanović furiozno vratiti u igru ili ostati samo zapamćen po džedajevsko-trampovskoj kampanji na društvenim mrežama? Da li će Vojislav Šešelj bar delimično povratiti stari sjaj Srpske radikalne stranke, makar kroz neko javno preduzeće u Beogradu?

Ova pitanja spadaju u domen političke astrologije. Vučić je, dakle, u pravu. Izbori nisu matematika. Ali samo dok se ne zatvore biračka mesta. Posle toga, neko će da se sabere, a neko oduzme. Neko će se množiti, a neko deliti!