Gaza i „zaboravljeni" rat u Ukrajini

Milan Galović

Ako se Hezbolah odluči da započne totalni rat, onda će sam pretvoriti Bejrut u Gazu, zapretio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu proiranskim militantima koji deluju na jugu Libana i razmenjuju prekograničnu paljbu s izraelskom vojskom. Dok se glavna bitka bije u pojasu Gaze, severnije, u Libanu, poginulo je oko sto ljudi, uglavnom pripadnika Hezbolaha, ali i civila, među kojima je i snimatelj Rojtersa, dok je u Izraelu bilo desetak žrtava, većim delom vojnika.

Upravo na jugu Libana nalaze se i pripadnici Vojske Srbije u mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija, njih više od sto. Kad je situacija to zahtevala, bili su u skloništima, rečeno je za „Politiku” u Ministarstvu odbrane.

BITKA ZA EMOCIJE: Rat izazvan svirepim napadom Hamasa iz pojasa Gaze na Izrael ušao je već u treći mesec, svet je u strahu od širenja konflikta. Osim Hezbolaha, koji za sada dejstvuje ograničeno, na stranu Palestinaca stavili su se i jemenski Huti, koji krajnji jug Izraela gađaju raketama i dronovima. Iza jednih i drugih je Teheran, koji se ipak drži oprezno, izbegavajući direktno mešanje. Isto važi i za arapske zemlje, susede Izraela.

Ali da li će neko od njih, pod pritiskom masovnog palestinskog stradanja, izgubiti živce? Hoće li Izrael, kad je već pokrenuta ratna mašinerija, u opštoj gužvi učiniti nešto protiv Irana na koji upire prst godinama? Da li će Amerika, koja je pojačala vojno prisustvo na Bliskom istoku, intervenisati na strani Izraela ako opet bude napadnut?

Paralelno s oružanim, vodi se i rat emocijama. Tel Aviv je u početku, posle zastrašujućih snimaka stradanja civila i odvođenja talaca, imao podršku svetskog javnog mnjenja. Izgubio je posle masovnog stradanja Palestinaca prilikom udara u Gazi. Sad se objavljuju jezivi detalji, ispovesti žrtava Hamasa, s akcentom na masovnima silovanjima, što bi trebalo da stvori više razumevanja za izraelske akcije.

DRUGI FRONT: U poređenju s krvoprolićem u Gazi, Ukrajina kao da je, globalno gledano, postala sekundarno ratište. To je ono od čega se u Kijevu strahovalo, da će pasti u drugi plan kad je reč o interesovanju Zapada, čemu se Moskva nadala da će se nekako desiti – da Rusi više neće biti „loši momci” broj jedan u svetu.

Iako i ruska i ukrajinska vojska baštine tradiciju Crvene armije i njenih velikih zimskih pobeda u Drugom svetskom ratu, poput onih pred Moskvom i u Staljingradu, izgleda da će i ova zima, poput prošle, smanjiti intenzitet borbenih dejstava na inače već godinu dana uglavnom statičnom frontu. Štaviše, nedavno nevreme u Ukrajini i na jugu Rusije civilima na tom području donelo je nekoliko dana mira, izgleda pre svega zbog toga što su vremenski uslovi bili tako loši da su onemogućili upotrebu sveprisutnih dronova, ali i avijacije.

Rovovski rat, masovna dejstva artiljerije (kad je reč o utrošku municije i potrebama govori se o milionima granata), ogoljena stabla i krateri od granata na ničijoj zemlji između zaraćenih strana, sve to podseća na slike iz Prvog svetskog rata. Ali, neke analitičare ovaj sukob podseća na Korejski rat, pa bi i epilog mogao da bude sličan. U početku dinamičan sukob, uz posredno i neposredno angažovanje trećih strana, vremenom se ustalio na liniju fronta koja se više nije znatnije pomerala. Rat je završen primirjem, koje i danas traje, ali ne i formalnopravnim mirovnim sporazumom. Da li će tako biti i u Ukrajini?

NA ZAPADU NEŠTO NOVO: Upada u oči nagli pad borbenog elana u zapadnim medijima, posebno nakon izbijanja rata u Gazi i Izraelu. Konstatuju da je kontraofanziva Kijeva, od koje se (pre)mnogo očekivalo, propala, što su pomenutim informativnim kućama uvijenim rečima priznali i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i komandant ukrajinske vojske general Valerij Zalužni. Opisuje se težak položaj ukrajinskih vojnika, koji ne vide kraj svog angažmana dok neki drugi beže od mobilizacije. Sukob Zelenskog i Zalužnog više nije tajna, a gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko poverio se „Špiglu” da s predsednikom nije razgovarao od početka ruske agresije. Zemlja je skoro dve godine u ratu, a šef države i prvi čovek prestonice ne razgovaraju?!

Sve ovo ukazuje na to da se Zapad, za mnoge očekivano, „umorio” od Ukrajine, uprkos hrabrom i veštom otporu njenih vojnika koji su podneli ogromne žrtve. Rusi se, za razliku od njih, iako nisu dosegli proklamovane ciljeve rata, izgleda nisu „umorili”. Možda bi primirje po receptu Korejskog rata okončalo oružanu fazu sukoba, Kijev bi mogao da kaže da se odbranio uključujući i teritorijalni integritet, koji im priznaje ceo svet osim Rusije, a Moskva da je zaštitila sunarodnike na teritorijama koje je prisvojila. Da li je čaša do pola puna ili prazna, svako bi mogao da tumači kako mu odgovara. U novom svetskom poretku, s fluidnim pravilima, sila će izgleda biti iznad prava, što se već i dešava na Bliskom istoku i u Ukrajini.