Građani još preračunavaju u kunama

Od našeg specijalnog izveštača
Zagreb – Zagreb je ovih dana u prazničnom ruhu, okićen, svetlucav, počela je groznica božićnih kupovina, grad je zbog čuvenog adventa privukao i dosta turista, pogotovo iz zemalja regiona. U takvoj atmosferi manje se pazi šta se kupuje, pa će zasigurno mnogima ostati prazni novčanici.

Pre godinu dana Hrvatska je svoju nacionalnu valutu kunu zamenila evrom, ali su cene u prodavnicama i dalje istaknute i u evrima i u kunama. Oni kojima je još ostalo kuna mogu da ih zamene u bankama, a od 1. januara moći će to da učine samo u Hrvatskoj narodnoj banci (HNB).

Iako će vam se Zagrepčani žaliti kako je sve poskupelo i mnogi to pripisati prelasku na evro, u Hrvatskoj narodnoj banci kažu da ulazak u evrozonu nije bitnije uticao na rast cena. Zamenica guvernera HNB Sandra Švaljek tvrdi da su neke cene čak i pale posle uvođenja evropske valute.

„Koristi od uvođenja evra su trajne, a troškovi jednokratni. Naše kamatne stope su manje nego da smo izvan evrozone. Ceo proces uvođenja evra prošao je glatko jer, prema istraživanju Evrobarometra, čak 68 odsto građana podržava prelazak na evro. S bankama je postignut dogovor da kamatne stope privredi i građanima ne mogu biti više posle uvođenja evra. Zbog visoke podrške građana nismo imali potrebe da ulažemo u promociju evra”, objašnjava Švaljekova u razgovoru sa srpskim novinarima koji su u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU” bili gosti ove finansijske institucije.

Ankete među građanima uoči uvođenja evra, kako objašnjava, pokazivale su da je postojala bojazan da će se to negativno odraziti na njihov životni standard.

„Bilo je i otpora uvođenju evra, ali su se pokazali kao neosnovani. Cene rastu, ali pod uticajem faktora koji nemaju veze s uvođenjem evra”, kategorična je Sandra Švaljek.

Kamatne stope na stambene kredite sada su u Hrvatskoj niže od četiri odsto. I to je, kažu iz HNB, jedna od prednosti uvođenja evra.

„Život nam je s evrom postao jednostavniji jer ne moramo da se brinemo kad odlazimo u inostranstvo da li smo promenili valutu, koliko koštaju transakcije. Uvođenje evra i ulazak u zonu šengena imali su pozitivan uticaj i na hrvatsku privredu”, objašnjava zamenica guvernera.

Prosečna plata u Hrvatskoj je 1.000 evra, a polovina zaposlenih je dobila sto evra više. Minimalac u ovoj zemlji je 560 evra.

Hrvatska je, kaže Hrvoje Butković iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose, postala privlačna i za strane radnike, ali je istovremeno veliki broj Hrvata napustio zemlju jer su imali mogućnost da se zaposle u nekoj od zemalja Zapadne Evrope.

„U odnosu na 2011. godinu izgubili smo deset odsto stanovništva, što zbog odlaska u inostranstvo, što zbog slabog prirodnog priraštaja. Danas u Hrvatskoj deset odsto radne snage čine strani radnici. Među njima su najbrojniji oni iz Bosne i Hercegovine, a zatim iz Srbije. Mnogo je i ljudi koji su ovde stigli iz Severne Makedonije, Nepala, Filipina, Indije. Najveći broj ovih radnika je nekvalifikovan i zato uglavnom rade na građevini. Dozvole za rad dobijaju na godinu dana, ali je u planu da taj period bude produžen na tri godine. Nezaposlenost je šest odsto”, objašnjava Butković.

A da je za ljude iz azijskih država Hrvatska postala privlačna vidi se takoreći na svakom koraku. Mnogo njih sreli smo u hotelu, prodavnicama, restoranima. Neki i ne govore hrvatski. Tako nam se desilo da smo u jednoj radnji s prodavačicom morali da pričamo na engleskom.

Butković kaže i da mnogo građana nije bilo za uvođenje evra i odricanje od kune koju su smatrali simbolom svoje suverenosti. Zamera vlastima što nisu organizovale referendum i pitale građane šta o tome misle i kaže da je više od 40 odsto Hrvata bilo protiv ove promene.

Kad smo u narodnoj banci Hrvatske zamolili za komentar takvih stavova, odgovorili su da je prelazak na evro pre svega bio politička odluka i da je referendum jako skupa stvar, a istraživanja su pokazala da građani podržavaju evro.

Butković napominje da je ulazak u šengen bio važan jer 20 odsto BDP-a čine prihodi od turizma, kao i zbog prekogranične migracije sa Slovenijom.

Najveće poverenje građani imaju u policiju i vojsku, dok su najskeptičniji prema nezavisnosti pravosuđa.

„Stalno se donose zakoni o borbi protiv korupcije, ali je ono ipak pod nedovoljnom civilnom kontrolom. Ankete pokazuju da naši građani misle da su zaposleni u pravosuđu korumpirani i da postoji politički uticaj na sudove”, kaže Butković.