Rat u Gazi pomaže Sisiju

Egipćani su juče otvorili trodnevne predsedničke izbore bez neizvesnosti da će aktuelni predsednik Abdel Fatah el Sisi već u prvom krugu dobiti treći šestogodišnji mandat, a njegova autoritarna vlast osnažena je popularnošću koju je stekao stavovima oko rata u Gazi.

Sisijevo odbijanje da Palestincima omogući ulazak u Egipat preko prelaza Rafa povoljno je dočekano među stanovnicima koji strahuju od novog izbegličkog talasa u vremenima ozbiljne ekonomske krize u zemlji. Rat je pomogao da se pažnja preusmeri od pitanja inflacije i stagnirajuće privrede, što bi možda umanjilo sjaj pobede, ali je ne bi dovelo u pitanje. Hamas je Sisiju napravio poklon napadom na Izrael 7. oktobra, u vreme kada je otvoren proces registracije kandidata za izbornu trku.

Početkom rata otvorene su spekulacije o prisilnom raseljavanju Palestinaca iz Gaze i njihovom prebacivanju za susedni Egipat. Izraelski mediji pisali su da Ministarstvo unutrašnjih poslova ima nacrt plana takvog transfera. Sisi je odlučno odbijao svaki pokušaj vojnog rešavanja i umanjivanja značaja palestinskog pitanja i krizu koristio za svoju korist igrajući na kartu straha od naseljavanja Palestinaca. Tokom oktobarskog sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom Sisi se suprotstavio bilo kakvom pokušaju prisilnog raseljavanja, upozoravajući da pravi cilj izraelskih akcija nije uništavanje Hamasa, već proterivanje Palestinaca u Egipat. Isti stav ponovio je u novembru.

„To je crvena linija. To nećemo prihvatiti niti dopustiti”, izjavio je tokom mitinga podrške Palestincima na stadionu u Kairu. Veliki deo javnosti, uključujući aktiviste i novinare, pozdravio je ovu predsednikovu poziciju i njegovu odluku da zaštiti nacionalnu bezbednost. Po ulicama egipatskih gradova održane su manifestacije podrške predsedniku.

Tako su u drugi plan potisnuta pitanja inflacije od 37,9 odsto, nezaposlenosti mladih od 17,1 procenat ili podatak da gotovo svaki treći od 105 miliona stanovnika živi u siromaštvu. „Opšte je raspoloženje da postoji realna i velika spoljna pretnja koja može da potraje”, smatra Haled Davud iz Civilnog demokratskog pokreta. „Nije pravi momenat za kritiku političke administracije. Egipćani su zabrinuti zbog raseljavanja Palestinaca na Sinaj i ispunjenja starog cionističkog plana na teret Egipta. Bombardovanja juga Gaze i prisilno upućivanje ljudi za Rafu je snažan indikator namere da se Palestinci prisilno i postupno upute za Egipat.”

Očekivana pobeda Sisija ipak ne može da se smatra popularnim dostignućem. Nedostaju reforme, a vlast koja se oslanja na vojsku i policiju bi morala da prekine sa progonom opozicije, da obezbedi slobodu medija, zaustavi hapšenja ljudi koji na društvenim mrežama iskažu kritiku, i da oslobodi političke zatvorenike. To su prevelika očekivanja od generala koji je kao ministar odbrane 2013. predvodio vojni udar u kome je srušena vlast prvog slobodno izabranog predsednika posle obaranja režima Hosni Mubaraka tokom Arapskog proleća dve godine ranije. U obračunu sa pristalicama Muhameda Morsija i islamistima, hiljade ljudi su brutalno ubijene, a svrgnuti predsednik i desetine hiljada ljudi su uhapšene.

Sisi je za predsednika izabran 2014, četiri godine kasnije dobio je nov mandat, a ustavni amandman iz 2019. omogućio mu je da produži predsedničku vlast na šest godina. Na izborima 2018. imao je samo jednog protivkandidata koji se prijavio dan pre isteka roka – u jasnom manevru da se izbegne da predsednik ide sam na izbore i da se tako sačuva neka demokratska fasada. Tada je osvojio više od 97 odsto glasova.

Sisi je u maju lansirao inicijativu za Nacionalni dijalog u pokušaju da sistem pokaže svoju širinu, ali u praksi čini sve da ne bude nikakve izborne neizvesnosti. Ovoga puta imaće trojicu protivkandidata. Abdel Sanad Jamama je kandidat partije Vafd, najstarije liberalne stranke u zemlji. Hazem Omar je šef Narodne republikanske partije, dok je Farid Zahran predsednik Socijaldemokratske partije, jedine demokratske alternative. Svi oni imaju minimalnu podršku i mahom su nepoznati javnosti, što dodatno doprinosi apatiji i nezainteresovanosti za opozicionu politiku kod prosečnog egipatskog birača.

Sisijev prvi zadatak biće da spreči da zbog duboke ekonomske krize zemlja utone u ozbiljne socijalne potrese. Moraće da devalvira nacionalnu funtu i tako odblokira paket pomoći Međunarodnog monetarnog fonda. Ova mera je mesecima, uprkos apela MMF-a, odlagana u strahu da bi mogla da izazove nemire. Predsednikova popularnost počela je da pada od kako je militarizovao državu, uništio organizacije civilnog društva, bacio milijarde na neprofitne megaprojekte poput 58 milijardi dolara vrednog projekta nove administrativne prestonice u pustinji istočno od Kaira i osiromašio Egipćane uzastopnim devalvacijama propraćenim neoliberalnim politikama koje su uništile privredu pod kontrolom generala. Rat u Gazi je mnogo toga prikrio.