Berlinski trijumf „Anatomije pada"

Berlin – Najbolji evropski film 2023. godine, odlukom većine glasova članova Evropske akademije za film, jeste „Anatomija pada” francuske rediteljke Žistin Trije, koji je ove godine već osvojio i kansku „Zlatnu palmu”.

Ovaj film je trijumfovao na ovogodišnjoj ceremoniji dodele statueta EFA (nekadašnji „Feliks”) u Berlinu, gde je i sedište Evropske filmske akademije. Osvojeno je čak šest popularno nazvanih „evropskih oskara”. Osim za najbolji film, Trijeovoj je uručena i nagrada za najbolju režiju, kao i najbolji scenario koji je pisala u saradnji sa Arturom Hararijem. Upravo nagradu za scenario na velikoj sceni Trijeovoj je uručila naša glumica Branka Katić, dok je njena nemačka koleginica Sandra Hiler statuetu EFA osvojila kao najbolja evropska glumica 2023, upravo za ulogu spisateljice Sandre osumnjičene za sumnjivu smrt supruga u „Anatomiji pada”. Hilerova je inače ove godine bila dvostruko nominovana. Drugu nominaciju osvojila je za rolu u „Zoni interesa” Džonatana Glejzera. U svom govoru zahvalnosti Hilerova je pozvala sve prisutne na minut ćutanja za mir. Peti „evropski oskar” je za „Anatomiju pada” pripao Loronu Senešalu za najbolju montažu, a šesti je stigao u formi Evropske univerzitetske nagrade prema odluci studentskog žirija iz različitih evropskih zemalja.

Najbolji evropski glumac 2023. je Mads Mikelsen, koji je nagradu EFA dobio za ulogu Ludviga Kalena u filmu epohe „Obećana zemlja” Nikolaja Arcela. Nagrada za najbolju filmsku fotografiju pripala je Rasmusu Videbeku za snimateljski rad u ovom filmu, baš kao i Kiki Ilander za najbolji kostim. Za svoje doprinose u filmu „Društvo za sneg” H. A. Bajone dve statuete EFA osvojio je maskerski i šminkerski tim, kao i tandem zaslužan za vizuelne efekte, dok je za najbolji zvuk nagrada otišla u ruke dizajnerima zvuka u filmu „Zona interesa” Džonatana Glejzera. Najbolji evropski scenograf je Emita Frigato (u filmu „Himera” Aliće Rorvaher), a najbolju originalnu muziku komponovao je Markus Binder (za film „Nula kalorija”/„Club Zero”).

Za evropski doprinos svetskom filmu počasna statueta „Efa” otišla je ove godine u ruke španskoj rediteljki Izabeli Koišet, autorki filmova kakvi su „Moj život bez mene”, „Stvari koje ti nikada nisam rekla”, „Knjižara”, „Sneži u Benidormu”. Legendarna britanska glumica Vanesa Redgrejv (1937), koja se oprobala i u rediteljskom poslu, dobila je nagradu Evropske akademije za film za životno delo, o čemu je govorila predsednica Evropske akademije za film, poljska rediteljka Agnješka Holand, i sama inače višestruko nominovana ove godine za „Zelenu granicu”. Vanesa nije došla u Berlin, ali joj je u njenom domu, u prenosu uživo, statuetu EFA uručila ćerka Džoli Ričardson. Vanesa je u svojoj reči zahvalnosti pozvala da se obrati pažnja i na filmove istočnih zemalja poput Bosne, Srbije, Hrvatske, Rumunije i Bugarske. Za životno delo nagrađen je i kultni mađarski reditelj Bela Tar (1955), koji je sam po sebi poseban filmski žanr. Nagradu Taru uručio je predsednik Borda EFA, britanski producent ser Majk Dauni, nazvavši ga „hodajućom legendom evropskog filma”. U svom originalnom govoru zahvalnosti Bela Tar je između ostalog poručio: „Najvažnije za sve nas filmske stvaraoce je da budemo i ostanemo slobodni.”

Najbolji evropski dokumentarni film je estonski „Sestrinstvo parne saune”, nagradu EFA za evropsko otkriće osvojila je Megi Maning Voker za film „Kako imati seks”, najbolji kratki film je austrijski „Teško raditi”, dok je najbolji evropski animirani film španski „Snovi robota” Pabla Bergera.

Za razliku od prethodnih godina, onih pre virusa korona i pre sukoba u Ukrajini i zavođenja sankcija Rusiji, bijenalna ceremonija dodele „evropskih oskara” u Berlinu bila je znatno bolje organizovana i u svakom smislu bogatija. Ekonomska kriza sustigla je i Evropsku akademiju za film, manje je sponzora i fondovskog novca, a više politike na sceni i oko scene, jer su trenutni lideri EFA – Agnješka Holand i ser Majk Dauni očigledni višegodišnji politički aktivisti.

Filmske nagrade EFA za najveća dostignuća evropske kinematografije dodeljene su tokom gala ceremonije u Areni Berlin pobednicima u 24 kategorije, u prisustvu oko hiljadu međunarodnih gostiju i u televizijskom prenosu uživo u 21 zemlji širom Evrope. Sledeće godine domaćin ceremonije dodele „evropskih oskara” biće švajcarski grad Lucern.