Pobeda lepote i estetike nad maskama

Počeci beogradske tango priče povezani su sa svetskom popularnošću filmova „Tango” Karlosa Saure i „Lekcija tanga” Sali Poter, kada je ovaj ples ponovo osvajao svet i tražio svoje mesto u Beogradu.

– Tango je društveni fenomen koji kroz ples i izražavanje bogatog spektra emocija predstavlja plodno tlo za razvoj, doživljaj i komunikaciju. U tangu nije bitno odakle ste, kako se zovete, čime se bavite. Nema tereta ograničavajućih uslovljenosti, već je bitno ono šta imate da podelite kroz zagrljaj, pokrete, muziku i druženje – priča Dragan Mikić povodom Svetskog dana tanga 11. decembra, dana rođenja najznačajnijih ličnosti argentinskog tanga Karlosa Gardela (1890–1935), pevača i kompozitora i Hulija de Kara (1899–1980) jednog od najvećih tango kompozitora. Mikić je jedan od prvih učitelja ovog plesa u Beogradu koji je svoje tango obrazovanje koje naziva putovanjem, započeo u Londonu pre 25 godina nakon čega su usledile godine intenzivnog tango života.

Početkom dvehiljaditih časove tanga u Beogradu držali su plesači standardnih plesova, u Ruskom domu Srećko i Julija a u Jevrejskoj opštini školu je vodio Miša Plavšić. U to vreme Mikić odlazi na časove, povezuje se sa zaljubljenicima u tango i entuzijastima iz regiona razmenjujući iskustva na neformalnim druženjima. Tango zauzima sve veći deo njegove stvarnosti i shvata da je odlazak u Buenos Ajres 2003. godine uslov za dalji razvoj u plesu.

– Buenos Ajres me je odmah osvojio, to je mesto evropske kulture u srcu Južne Amerike. Bio sam fasciniran prizorima slavljenja života na svakom koraku. Tih nekoliko meseci živeo sam tango u svakom trenutku. Svi moji potencijali bili su aktivirani i sve je delovalo kao u raju, ali sam se po povratku u Beograd osećao kao čovek koji ima problem sa identitetom. Bio mi je potreban taj argentinski doživljaj, a njega ovde nije bilo. Posle trećeg boravka i putovanja do izvora, konačno sam dobio odgovor da taj doživljaj treba da osetim i živim gde god se nalazim.

„Tango je zagrljaj, to sam iz Argentine doneo u Beograd, do tada se plesalo u otvorenom zagrljaju. Ljudima ovde se odmah dopalo da plešu u zatvorenom zagrljaju, onako kako se pleše u Buenos Ajresu i tražili su da ih tome naučim”, priča naš sagovornik.

Po povratku iz Argentine Mikić u aprilu 2004. godine otvara školu argentinskog tanga, tokom leta iste godine osniva Beogradsku tango asocijaciju sa Aleksandrom Nikolićem, bandoneonistom Beltango kvinteta i sa njim organizuje Beogradski internacionalni tango festival. Kao tango di-džej na prvoj milongi (tango plesno veče) u Beogradu u Gvarnerijusu i kao pokretač društvenog tango života, od 2003. do 2018. godine organizovao je nedeljne i mesečne milonge u Beogradu.

– Ono što karakteriše odnose u tangu što predstavlja svojevrsni paradoks, jeste individualna svest o zaštiti sopstvenih granica, a u isto vreme deljenje prostora u bliskom kontaktu sa drugim bićem, sa poverenjem i bez straha od povređivanja – naglašava Mikić.

Posle petnaest godina veoma uspešnog vođenja škole dogodio se prelomni trenutak u životu ovog učitelja tanga kada ga je plesna partnerka Aleksandra Tasić upitala: „Dragane, zbog čega ti sve ovo i dalje radiš?” Tada se otvorila Pandorina kutija, a odgovor na pitanje bilo je duboko preispitivanje i odluka da prekine sa školom i sa plesom, zbog toga što je u očekivanjima otišao predaleko, mnogo ispred vremena. Potom su usledile povrede kuka i ramena, godinu i po dana ozbiljnih problema sa hodanjem i neizvesnim ishodom, a onda još i korona koja je na duže vreme sve zaustavila. Posle svega ovoga ništa u Mikićevom životu nije bilo isto, a posebno doživljaj pokreta i muzike što ga je inspirisalo da organizuje radionice za pokret.

O kontinuitetu i Mikićevoj posvećenosti i kreativnosti govore podaci da je organizovao 39 grupa polaznika gde je u tango zagrljaju proplesalo više od hiljadu ljudi i bio organizator deset međunarodnih tango festivala i mnogo festivalskih vikenda. Njegova škola donela je prvo omasovljenje beogradske tango zajednice.

Popularnost tanga u svetu i kod nas iz dana u dan raste, sve je više tango škola i mesta na kojima se održavaju milonge.

– Svi mi učitelji koji smo doživeli iskustvo tango kulture u Buenos Ajresu trebalo bi da nesebično delimo taj dar i inspirišemo generacije koje dolaze. Tango otelotvoruje pobedu lepote i estetike nad maskama i ličnim uslovljenim vrednostima koje sputavaju ispoljavanje pokreta. On nam pruža mogućnost da kroz dublji doživljaj plesa bar na tren budemo oslobođeni linearne dinamike života. To je trenutak kada dva bića u razmeni pokreta stvore nešto treće, što postaje fokus njihove interpretacije u zagrljaju bez tenzije i u prostoru bez granica – reči su našeg sagovornika koji je sada, posle svih iskušenja i izazova, na novom izvoru spreman za zagrljaje sa polaznicima škole koja uskoro u organizaciji Beogradske tango asocijacije nastavlja sa radom.