Tramp osvaja dve države koje je izgubio

Donald Tramp ima prednost u odnosu na Džozefa Bajden u dve ključne američke savezne države koje su se na prošlim izborima odlučile za kandidata demokrata.

Prema najnovijem istraživanju, Tramp ima prednost u Džordžiji i Mičigenu, državama u kojima je na izborima 2020. godine Bajden odneo pobedu, objavio je Si-En-En.

Prema anketama, u Džordžiji Tramp ima 49 odsto u odnosu na Bajdena koga podržava 44 odsto birača.

 U Mičigenu, Tramp ima podršku od 50 naspram Bajdenovih 40 odsto dok 10 procenata ispitanih kaže da ne bi podržali ni jednog kandidata čak i nakon postavljanja pitanja o tome ko im je od ove dvojice kandidata bliži.

Međutim, u obe države udeo birača koji kažu da ne bi podržali ni jednog kandidata je barem jednako velik kao razlika između Bajdena i Trampa, pa će trka sasvim sigurno biti neizvesna.

Upravo će ishod glasanja u takozvanim “sving” državama biti odlučujući za ishod izbora, a po svemu sudeći, ponovo ćemo gledati sudar Trampa i Bajdena.

Prednost koju bi Tramp ima u potencijalnom okršaju sa Bajdenom značajno potkrepljuje podrška birača koji tvrde da nisu glasali 2020. godine. Ovi birači izražavaju podršku Trampu sa razlikom od 26 poena u Džordžiji i 40 poena u Mičigenu. Iako su oni koji su izjavili da su glasali 2020. godine podržali Bajdena, sada je došlo do preokreta u obe države, pri čemu Bajden zadržava manji deo birača iz 2020. godine u poređenju sa Trampom.

Istraživanja ukazuju na moguće izazove za oba kandidata tokom dugog predizbornog perioda. Trampova prednost zavisi od pretpostavke da može zadržati podršku kod promenljive i politički neangažovane grupe i ubediti ih da zaista glasaju, dok će Bajden morati da povrati podršku nezadovoljnih bivših pristalica koji ne pokazuju entuzijazam povodom reizbora.

Bajdenove teškoće u obe države očigledne su u percepciji birača o njegovom mandatu na mestu predsednika. Prema mišljenju velike većine birača, Bajdenovi politički stavovi i sposobnost razumevanja njihovih problema, ne ispunjavaju njihovu sliku idealnog predsednika.

Zadovoljstvo Bajdenovim mandatom iskazalo je 35 odsto birača u Mičigenu i 39 odsto u Džordžiji, pokazuju ankete, a većina u obe države kaže da je njegova politike pogoršale ekonomske uslove u zemlji, odnosno takvog stava je 54 odsto birača u Džordžiji i 56 odsto u Mičigenu.

Oko četvrtine registrovanih birača demokrata ili onih koji naginju demokratama u obe države ne podržavaju Bajdena, smatrajući pre svega da nije doprineo ekonomiji zemlje. Bajdenova kampanja sada se zasniva na predstavljanju uspeha njegovog ekonomskog programa uz nedavno plasiranu reklamu u Mičigenu koja se fokusira na  podršku malom biznise i srednjoj klasi.

Anketa pokazuje veliko neslaganje među biračima u obe države o odnosu Amerike prema ratu Izraela i Hamasa. To pitanje izazvalo je razdor i unutar same Demokratske stranke gde progresivnija struje sa mlađim demokratama pritiska Bajdena da zatraži primirje na Bliskom istoku.

Većina birača u obe države kaže da Bajden koji ima 81 godinu, nema osobine koje se očekuju od predsednika SAD. Birači su sličnog mišljenja i o Trampu koji ima 77 godina, ali u znatno manjem procentu.

Tramp lošije prolazi od Bajdena kada je reč o oceni temperamenta, gde 57 odsto u Mičigenu i 58 u Džordžiji kažu da bivši predsednik nema osobine koji traže, u poređenju sa oko polovine koja to isto kaže za Bajdena.

I među biračima koji kažu da podržavaju Bajdena ili Trampa u hipotetičkom okršaju 2024. godine, postoje sumnje u vezi sa svakim kandidatom. Manje od trećine pristalica Bajdena u svakoj državi opisuje ga kao tačno ono što traže u pogledu političkih stavova, sposobnosti da razume njihove probleme, pri čemu manje od polovine to kaže za njegov temperament. Međutim, pristalice Bajdena uglavnom tvrde da Tramp nema osobine koje traže. Pristalice Trampa su slično negativne u vezi sa Bajdenom; otprilike polovina ili više opisuje Trampa kao svog idealnog kandidata u pogledu politike, razumevanja njihovih problema 29 odsto u Mičigenu i 34 odsto u Džordžiji smatraju njegove osobine idealnim.

Mlađi birači u obe države više naginju podršci Trampu u eventualnom okršaju sa Bajdenom. Tramp bi mogao da računa na 50 naspram 40 odsto među biračima mlađim od 45 godina u Džordžiji, 49 prema 38 odsto u Mičigenu.

U obe države, Bajden osvaja više od 90 odsto glasova među demokratskim biračima ili onima koji naginju demokratama koji su stariji od 45 godina. Međutim, on zadržava samo 78 odsto podrške među mlađim biračima demokrata u Mičigenu i 80 odsto među tom grupom u Džordžiji.

Države koje odlučuju

Kada je reč o američkim izborima, države se dele na takozvane "stabilne" i "klimave", odnosno swing.

Birači u stabilnim državama po pravilu su više naklonjeni republikancima ili demokratama dok se u "sving" državama izbor menja, u zavisnosti od kandidata, kampanje i izbora.

Zbog sistema u kome predsednika SAD biraju elektori, pobeda u "sving" državama često je odlučujuća na izborima. Kampanja i novac se zato najčešće usmeravaju i vode u ovim izbornim jedinicama.

"Sving" države se mogu definisati kao poprište političke borbe u kojima razlika između kandidata gledajući nekoliko prethodnih izbornih ciklusa nije veća od nekoliko procenata. 

U tim državama birači često naginju prema pobedniku na nacionalnim izborima, ali se neretko kolebaju između partija. 

Najvažnije "sving" države na izborima za predsednika SAD tradicionalno su Ohajo, Florida i Pensilvanija, a spisak se, tokom izbornih ciklusa, međutim, proširio.

U države u kojima su birači neodlučni spadaju i Arizona, Džordžija, Ajova, Mičigen, Minesota, Nevada, Nju Hempšir, Severna Karolina i Viskonsin, pa čak i Teksas, tradicionalno uporište republikanaca, navodi se na sajtu za izbornu analitiku u SAD Fivethirtyeight.

Elektori

Amerikanci biraju predsednika indirektno, sistemom koji se zove Izborni ili elektorski koledž.

Kada glasaju, građani time kažu zapravo elektorima kome bi trebalo da daju glas.

Bez obzira na to sa kolikom razlikom je pobedio jedan od kandidata u nekoj saveznoj državi, svi glasovi elektora idu samo njemu. Izuzetak su dve države – Mejn i Nebraska, gde se broj elektora deli proporcionalno broju osvojenih glasova.

Elektorskih glasova je ukupno 538. Da bi se osvojili izbori, potrebno je da jedan od kandidata sakupi 270 glasova Elektorskog koledža.