Šta kad Rusi odu...

  Šljive ranke i kruške karamanke ušle su u pesmu. Kukuruz, svinje i mekinje deluju prozaičnije i ne sreću se čak ni u narodnim pošalicama. Ali o svemu tome, i još mnogo čemu drugom, govori se sa ozbiljnošću i dužnim poštovanjem u emisijama Zaharija Trnavčevića – nekada na Televiziji Beograd u seriji „Znanje-imanje”, sada u ciklusu TV B 92 „Znanje na poklon”.

Mnogo šta se za četiri decenije profesionalnog rada ovog novinara, upravo nagrađenog za životno delo na festivalu reportaže „Interfer”, promenilo u poljoprivredi. Ali, nije se menjala Trnavčevićeva dubinskazainteresovanost za selo, njegova iskrena posvećenost seljaku. Takvu odanost stvorilo je čvrsto uverenje da se poljoprivredniku može, i mora, i preko televizije pomagati da se u tehnološke, organizacione, zakonodavne, finansijske mene uklapa na sopstvenu korist. Ili bar na što manju svoju štetu. A za to je potrebno znanje i otud su naslovi ovih emisija suština poruke koju one šalju.

Istrajnost i predanost ne bi bile dovoljne za dugovečnost i uspeh programa kad uz njih ne bi bilo i velikog novinarskog znanja. I zato se tokom decenija, podjednako i na terenu i u studiju, Trnavčević potvrđivao kao uvažavani i omiljeni gost, odnosno kao dobronameran i srdačan domaćin. Jednostavno ophođenje, jasan govor, nenametljiv autoritet stvorili su autora kome se veruje, čoveka od potpunog poverenja i, bez preterivanja, instituciju u ovoj vrsti specijalizovanih emisija.

Svako „Znanje na poklon”, pa i najnovije, pokazuje koliko može biti zanimljivo i široj publici. Tu se, primera radi, raspravljalo kakav će biti ovogodišnji rod pšenice, pa tim i njena cena, šta će poljoprivredi doneti predloženi rebalans republičkog budžeta, kakvi su uslovi za isplativu proizvodnju zdrave hrane u Srbiji, kako da se voćari pripremaju za dan kad će odavde otići Rusi kao sada najveći kupci i uvoznici...

Slične teme našle su se istog dana i u emisiji „Znanje-imanje” RTS-a, mada je Jasmina Nikitović-Stamenić za glavno mesto susreta izabrala bačko selo Selenča. Održavajući visoke početne standarde serije, ona dobro uklapa centralni monotematski blok emisije sa aktuelnim vestima, a osnovnom informativnom sloju pridodaje zabavnije delove – pojedinosti iz lokalnog folklora, kulturne tradicije, istorijskog nasleđa... Javni servis tako ispunjava ne samo svoju obavezu da dužnu pažnju posveti poljoprivredi i s njom povezanim privrednim delatnostima, već i da na ekran prosledi neposredniju i autentičniju sliku iz života sela.

Za novinarku RTS-a moglo bi se reći da je „izašla iz Trnavčevićevog šinjela” – što valja poželeti i njegovim sadašnjim saradnicima na televiziji B 92. Ohrabruje opredeljenje tih mlađih novinara da se okušaju mimo „prestižnih” oblasti kakve su intervjuisanje političara ili pevača, izveštavanje sa filmskih festivala ili modnih revija... Jer se i tu, istina retkima, smeši slava. Popularnost, inače, ne mora da ima direktne veze sa profesionalnim vrlinama pojedinih TV lica, kao što ni novinarski ugled ne mora da zavisi od atraktivnosti oblasti u koju se ulaže.