Vrtlog u Monarh Plaži

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, oktobra – I ovde je poslednjih dana poteško odrediti šta je normalno a šta nenormalno ponašanje. Mestimično kao da deluje beogradska krilatica, iz vremena kriza prošle decenije, „ko nije poludeo taj nije normalan”.

Potresi na Volstritu poremetili su ne samo finansijske nego i nervne sisteme. Uplašena lančanim padovima institucija za čuvanje i oplodnju kapitala, jedna dama je pomislila da je bolje da povuče ulog iz banke, na šta joj je muž savetovao da je bolje da kupe oružje „jer bi sada pljačkaši mogli da zarađaju po kućama, procenjujući da slamarice unezverenih građana preuzimaju ulogu štedionica”. Slične „nenormalanosti” opsedaju i mnoge druge duše, zabrinute za sudbinu imetka.

Poslovodstvo Ameriken internešenel grup (AIG) – najmoćnije ovdašnje korporacije za osiguranje, od automobila do života – pokušalo je, međutim, da se ponaša „normalno”. Da se krizi u koju im je firma upala, suprotstave tako što će je – zanemariti i nastaviti uobičajene odnose s partnerima.

 Na teret poreskih obveznika

Samo što je država, finansijskom injekcijom od 85 milijardi dolara tog, odnedavno teško obolelog, giganta spasla tržišne smrti, njegovi rukovodioci su stotinak svojih pridruženih biznismena – odveli na jednonedeljni skup „usavršavanja i bodrenja”, organizovan u elitnom hotelu „Sent Ridžis rizort”, kalifornijskog mesta Monarh Bič (plaže). To je uobičajeni vid „premiranja i stimulisanja” partnera koji su se istakli u poslovima – izjavio je portparol AIG Džo Norton.

Obrazloženje je ponudio kao – opravdanje. Posrnula kompanija je nacionalizovana, pa je članove Nadzornog komiteta Predstavničkog doma šokirao izveštaj da se njeni kadrovi „troškare” kao da je nagrađena a ne spasena interventnim milijardama iz državne kase.„Okupljanjem na Monarh Plaži spiskano je blizu 500.000 dolara poreskih obveznika” – zgranuto je konstatovao demokratski predsednik tog odbora Henri Veksman. Njegov kolega Elajdža Kamings je podneo detaljan raport: za smeštaj u hotelskim sobama plaćeno je 200.000, za bankete 150.000, za korišćenje „spa” (s kompletnim tretmanom nege tela, od pedikira i manikira do masaže i stavljanja maski za osvežavanje lica) i još 23.000 dolara, pa 7.000 za igranje golfa...

Kongresmen je naveo i izdatak od 10.000 dolara za „dokolične večere”, dodavši da ne zna šta znači ta stavka. Poznavaoci su izraz dešifrovali kao „elegantni nadimak” za – ispijanja za barom.„Dok prosečni Amerikanci ekonomski pate, gube radna mesta, stanove izdravstveno osiguranje, rukovodstvo AIG arče pare poreskih obveznika na „spa”, krkanluke i pića u jednom od najekskluzivnijih odmarališta u zemlji”, zagrmeli su kongresmeni. Slučaj je doživljen kao skandalozno odudaranje od opšteg napora za normalizaciju nacionalnog stanja.

Ljutito se reagovalo i s najviših mesta. Predsednik Džordž Buš je, s kongresmenima, mobilisao ogromna sredstva (ukupan iznos za izbavljenje pokleklih kompanija je 700 milijardi dolara) zato što je bio „zabrinut za obične sunarodnike a ne da bi pomagao menadžerima, pogotovu ne da idu u ’spa’”, saopštila je Bela kuća.

Demokratski predsednički kandidat Barak Obama bio je određeniji. AIG treba da državi vrati novac utrošen na spornom skupu a njegove organizatore treba otpustiti – poručio je prilikom nedavnog televizovanog duela sa republikanskim rivalom Džonom Mekejnom.

Stuckana suma je manja od povrede koju je „vrtlog” u Monarh Plaži naneo kolektivnom osećanju za „kritičnost trenutka”. Kako je samo šefovima AIG moglo da padne na pamet tako nešto dok se, zbog njihovih i sličnih poslovnih propusta, tresu i ova nacija i ceo svet – čudi se ne samo najšira nego i stručna javnost.

Prozvani ne priznaju krivicu ni za bankrotstvo firme ni za skupu „obrazovnu ekskurziju” na jug Kalifornije. Za krah kompanije je jedan od njenih ranije smenjenih lidera Martin Saliven optužio ne samo „tržišne potrese” nego i „obaveze da se obelodane gubici jer je tako narušen kredibilitet preduzeća”.

Ponuđeno tumačenje nije prihvaćeno. Specijalista Lin Tarner ocenila ga je kao pokušaj da se „toplomer okrivi za visoku temperaturu”.

A „groznica”, koja trese AIG, ispostavila se jačom nego što je prijavljena. Za njeno smirivanje potrebno je, kažu dijagnostičari, pored već izdvojenih 85 milijardi – još 37,8 milijardi dolara. Prethodno rukovodstvo je, sluti se, gubitke prikazivalo manjim nego što su zaista.

Pod istragom

U toku su šira preispitivanja. Pod istragom je oko 1.400 pojedinaca iz 26 korporacija – saopštio je nedavno šef FBI Robert Miler. Videćemo da li se među uzrocima tekuće finansijske krize nalaze prevare i druge kriminalne radnje – najavljuje ministar pravosuđa Majkl Mjukejsi, kako ga navodi „Filadelfija inkvajerer”.

Do propadanja AIG došlo je, nalaze inspektori, i zbog pomanjkanja unutrašnje kontrole. Revizori su, dodaje se, često onemogućavani u radu. 

Posledice drame su zasad i ogromne i gotovo ništavne. Velike i štetne po Ameriku i svet, a minimalne po neuspešne šefove, od kojih su mnogi s čela propalih firmi smenjeni, uz „utešne” – višemilionske otpremnine.

Novi direktor AIG Edvard Lidi uvažio je kritike zbog skupog skupa u Monarh Plaži. Zabranio je „sve spoljne sastanke i konferencije osim onih koji su zakonska obaveza ili neophodni za biznis”. Otkazao je i jedno zakazano okupljanje slično pomenutom…

Biznismeni tvrde da su povremena nagrađivanja i atraktivni stimulansi saradnika – „normalna” u njihovom poslu. Ali, situacija u AIG, kao i u celom sistemu – nije normalna, i zahteva razne odgovarajuće „nenormalnosti”. Od rekordno masivne državne intervencije na tržištu do uzdržavanja od trošenja novca poreskih obveznika za nekadašnje „normalnosti” a sada neprikladnosti, kakva se „po inerciji” odigrala u Monarh Biču.