Dodika bi mogao da štiti i retroaktivni imunitet

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Predlog zakona o imunitetu Republike Srpske, koji je pred poslanicima Skupštine RS i koji bi oslobođenje od krivične odgovornosti pružio predsedniku Srpske za postupke iz obavljanja predsedničke dužnosti, izaziva podeljena mišljenja u javnosti, ali se čini da će ipak biti usvojen.

„Onaj ko bude sprovodio akte Narodne skupštine, bilo da je to predsednik Srpske, direktor ’Službenog glasnika’, ministri, predsednik vlade, imaće jednak imunitet kao oni koji su te akte izglasali”, pojasnio je predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić.

Ovakav zakon u Srpskoj je postojao dok ga Pedi Ešdaun nije ukinuo, ostavivši imunitet samo poslanicima u Skupštini RS. Stoga predlagači novog zakona pitaju koja je vajda od imuniteta datog poslanika, ako onaj ko potpisuje zakone – predsednik RS – nije zaštićen za odluke koje usvaja parlament.

Posebno interesantno je što se u predloženom tekstu zakona – koji je pred poslanicima u formi nacrta – predviđa retroaktivna primena, doduše u delu naznačenom kao „alternativna verzija”, počevši od avgusta 2021. godine i to samo za dela koja se odnose na nepoštovanje odluka visokog predstavnika. Taj period koincidira s dolaskom u BiH Kristijana Šmita, koji se u tekstu zakona o imunitetu RS opisuje kao lice koje nije imenovano u skladu s „Dejtonom”. Cela drama počela je onog trenutka kada je Šmit nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH i propisao kazne za nepoštovanje njegovih odluka. Prema tom zakonu se sada sudi predsedniku RS. Dodik je trenutno suočen s mogućnošću zabrane obavljanja dužnosti, jer je potpisao dva ukaza i omogućio stupanje na snagu zakona kojima je republički parlament odredio da se odluke visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH neće primenjivati u Srpskoj. Pravnici smatraju da će zbrku koja je nastala kao posledica ping-pong politike i zakonskih izmena i intervencija između Šmita i vlasti u Srpskoj biti teško raspetljati, pa dominiraju analize da nemački diplomata nije izabrao najbolju taktiku za pristup komplikovanoj zemlji kakva je BiH.

Naime, imunitet će steći najviši predstavnici zakonodavne, izvršne i sudske vlasti uključujući i sudije i javne tužioce i druga lica koja vrše javna ovlašćenja, a protiv kojih se pokrene krivični ili parnični postupak kao posledica nepoštovanja odluka visokog predstavnika u krivičnim i građanskim postupcima pokrenutim od 1. avgusta 2021. godine. Nakon što se zvaničnik pozove na imunitet, o tome će odlučivati sud pred kojim se vodi krivični postupak.

Opozicija nema jedinstven stav kad je reč o tome. Pod lupu uglavnom stavlja vrstu zaštite koju će obezbediti imunitet. Lider SDS-a Milan Miličević saglasan je s tim da „imunitet od krivičnog gonjenja treba da imaju svi funkcioneri s javnim ovlašćenjima za sprovođenje zakona Skupštine RS kojima se odbacuju oktroisani stavovi Šmita, koji nije imenovan u skladu s Dejtonskim sporazumom ili generalno zakoni OHR-a”. Opozicija upozorava da obuhvat osoba koje imunitet štiti ne sme da se širi ili da posluži za „legalizaciju kriminala”. Vlast tvrdi da to nije ni namera predlagača ovog zakona. U opozicionom PDP-u sve doživljavaju kao „rokenrol politiku” s namerom da se zvaničnici RS bolje zaštite od zakona.

Nenad Stevandić, međutim, navodi: „Ako su Šmita prihvatile politički moćne zemlje, to ne znači da je on dobio legitimitet, već samo kancelariju. Zakoni koje je on nametnuo imaju jednak legitimitet kao i njegovo imenovanje u Savetu bezbednosti”.