Lekcija za nova fudbalska vremena

Obično, najkasnije se završi posao koji se nikada ne započne. Reklo bi se da je trenutno Crvena zvezda na „pola pređenog puta”, da je pred ovim timom još puno sportskih izazova i, ukoliko na vreme zaleči rane od neuspeha u Ligi šampiona, ima veće šanse da se ponovo visoko uzdigne. Zvezdini navijači su preksinoć imali priliku da na delu vide istinske majstore fudbala – kako barataju loptom, kako raskošni talenat, nemali potencijal i fudbalsku maštovitost koriste na najbolji način. Jedan vanserisjki tim i jedan vanserijski trener priredili su Beogradu nazaboravno fudbalsko veče, u kojem je viđena razlika u klasi dva tima. Ali, nije se Crvena zvezda uplašila svog velikog rivala, išla je hrabro do granice svojih trenutnih mogućnosti, ne štedeći se nijednog časa. Ali, nije isto kada vozite „mercedes” ili ste u „fići”! Kada vam u goste siže prvak Evrope nije vam potreban nikakav marketing. Mančester je sam po sebi magnet, gde god da se pojavi, pa tako i ovde u gradu fudbala, gde neprekidno više od sedam decenija vlada jedno od najvećih rivalstava. Zvezda je imala tu sreću da kao prvak Srbije prvi put obezbedi direktan prolaz do elite. Možda joj se na kraju to i osvetilo, jer, kako reče jedan od njenih velikana, možda nije bila dovoljno zagrejana...

Ponekad moramo da uložimo ogroman trud kako bismo obnovili dobar karakter nakon što smo doneli lošu odluku. Ali, za to su potrebni vreme, snažna volja i trud. Poraz od tima iz Mančestera u neku ruku je očekivan. Jer, ko se nadao velikom fudbalskom čudu? Samo neko ko ne poznaje danas prilike u savremenom fudbalu. Engleski timovi trenutno su takoreći dve svetlosne godine ispred naših po svim mogućim fudbalskim parametrima. Sitijev tim, u koji je bezmalo uložena milijarda evra, i ove sezone će jurišati na sam vrh evropskog klupskog fudbala. A naši timovi, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem i kada ulažu kao da ne umeju baš najbolje da procene vrednost pojedinih fudbalera.

Hrvatski fudbaler Mateo Kovačić, koji ima i austrijsko državljanstvo (rođen je u Lincu), trenutno je jedna od najvećih zvezda u Sitijevom timu. Njemu, kao osvedočenom majstoru fudbala, ovdašnja publika nije uputila ni jedan jedini zvižduk! Ovim činom Zvezdini navijači su pokazali poštovanje prema majstoru fudbala, koji je posle trogodišnjeg angažmana u zagrebačkom Dinamu, nosio dresove najveći evropskih velikana. Intera iz Milana, Real Madrida, Čelsija odakle je stigao u Siti. Kada takav fudbalski as lepo govori o Crvenoj zvezdi, onda to svakako zavređuje posebnu pažnju. Njegov tim će od proleća započeti borbu za odbranu titule, dok našoj Crvenoj zvezdi ostaje da se dobro presabere i učinjene greške, koje su je koštale eliminacije, od idućeg leta svede na minimum.

– Nije bilo lako igrati pred navijačima kao što ima Crvena zvezda. Znali smo da nas očekuje težak posao, ali najvažnije je da smo osvojili bodove – priznao je Kovačić nakon meča.

Statistički gledano, a upoređujući sve tri sezone u kojima je Zvezda učestvovala u elitnom takmičenju, ova sezona bila je najslabija, bar po ostvarenom rezultatu. Međutim, sportski direktor Mitar Mrkela je dan posle poraza od šampiona Evrope istakao da nije sve tako crno i da Zvezda nema razloga za zabrinutost. On smatra da je sadašnja ekipa najviše pokazala iako to statistika ne potvrđuje. Mrkela ističe da je Zvezda dobro igrala, da je kroz takmičenje u Ligi šampiona uspela da promoviše nekoliko mladih i talentovanih igrača i da je, uopšteno gledano, bila brža u ne baš lakoj konkurenciji.

– Ove godine smo primili najmanje golova u Ligi šampiona. S druge strane, bili smo kao tim daleko efikasniji nego u prethodna dva ciklusa Lige šampiona. Praktično, svi parametri pokazuju da smo bili dobri. Jedino je izostao željeni rezultat – kazao je Mitar Mrkela.

Ali, danas u savremenoj eri fudbala sve se meri rezultatom. S tog stanovišta Zvezda je potpuno podbacila, iako neko pokušava da skrene temu na drugu stranu. Uopšte uzev , to nije bio onaj tim, kao pod vođstvom Vladana Milojevića, koji se hrabro isprsio i pred Livetpulom, Bajernom ali i ostalim evropskim velikanima. Nekako je Zvezda ove godine bila previše uspavana, bezidejna, bez dobrog vođenja sa klupe i sa izvesnim velikim promašenim fudbalskim investicijama.

Istini za volju malo ko je očekivao da Zvezda baš protiv prvaka Evrope može da se iskupi za dosadašnje promašaje, iako je preksinoć Mančester siti igrao sa rezervnim sastavom, sa igračima koji veoma retko dobijaju šansu. Osim velikog truda i požrtvovanja, ovdašnji ljubitelji fudbala mogli su da vide i drugu stranu medalje, pre svega slabašne strance, osim neumornog Hvanga, koji ni u ovakvom meču nisu bili posebno inspirisani. Zapravo, Crvenoj zvezdi nije potrebno koji su izdvaja nemali novac za naše prilike za strance koji su u rangu kvaliteta sa domaćim fudbalerima, a posebno za stranci od kojih će po učinku i golovima biti bolji i neki Zvezdini klinci.

Može Barak Bahar da priča kako je sreća okrenula leđa njegovoj ekipi, što uopšte nije tačno, jer se sreća zaslužuje na terenu. Sa samo jednim osvojenim bodom i to onim kod kuće protiv Jang bojsa, srpski šampion je na neslavan način zatvorio još jedno evropoglavlje. Ko je glavni krivac za neuspeh? Reklo bi se svi pomalo. Od rukovodioca koji su se i pre žreba busali u prsa najavljujući berićetnu sezonu, poseban iskorak u Ligi šampiona, trenera koji nije uspeo da za ovih šest meseci pronađe željenu formulu i, naravno, igrači među kojima je većina podbacila.

Već narednih dana prvaka očekuju dva značajna ispita na domaćoj sceni, odlazak Spartaku u goste i naravno „večiti derbi” u Humskoj. Posle 20. decembra uslediće detaljna analiza učinka. Od trenera se očekuje da podnese izveštaj koji će Upravni odbor razmatrati do tančina. Ako bi se klub odlučio da nastavi započetu saradnju sa trenerom, onda bi sav teret odgovornosti pao na Terzića, Marina i Mrkelu kao najodgovornije osobe u klubu. Nastavak saradnje podrazumevao bi i nemali rizik. Jer, šta će biti ukoliko ekipa ponovo uđe u letargiju, a trener tera po svome?

Nedeljković i Mijatović najviše pokazali

Kosta Nedeljković i Jovan Mijatović su se na znalački način probili u probrano društvo, pokazujući na delu najveću volju, beskompromisnu pripadnost dresu i grbu koji nose, kao i ogromnu želju da uvek budu među najboljima. Upravo ovi fudbalski parametri su nešto što izdvaja Zvezdinu decu od stranaca. Nedeljković je protiv Sitija delovao kao da u nogama ima na desetine velikih utakmica u Evropi, Mijatović takođe. Sada bi sa ovim mladićima trebalo biti obazriv, jer samo jedan pogrešan korak mogao bi skupo da košta sve strane. Njima je pre svega potrebna šansa, kao što su je sada dobili. Sve ostalo je stvar vremena i strpljenja.