Nervoza zbog Dodikovih reči o Hrvatima kao manjini

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Unitarizacija BiH dovodi do raseljavanja Srba s ovih prostora, a znamo da su Hrvati već danas marginalna manjina u BiH, zbog onog popisa o kojem sam govorio”, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik na Međunarodnoj konferenciji „Republika Srpska: Poštovanje suvereniteta i Dejtonskog sporazuma”.

Njegove konstatacije unele su dozu nervoze u srpsko-hrvatske odnose i poslužile kao inspiracija delu sarajevske javnosti i raznim političkim strujama za konstatacije kako je lider SNSD-a hrvatski narod proglasio „nacionalnom manjinom”.

Međutim, Dodikove izjave treba sagledati u kontekstu demografske pozicije srpskog naroda u BiH i namere da s tim u vezi istakne važnost samouprave i autonomije Srpske.

Njegova namera bila je da istakne tešku situaciju Hrvata u FBiH, koji su nezadovoljni svojim položajem „zbog majorizacije” u entitetu gde nemaju odgovarajuću podršku, dok Srpska ima određene instrumente zaštite koje pruža „Dejton”. Dodik se pozvao i na popis stanovništva BiH iz 2013, za koji se veruje da je inženjeringom doveo do toga da Bošnjaci čine 50 odsto stanovništva u BiH. No, javna je tajna i to da migracija iz BiH najviše pogađa hrvatski narod (zbog lakših procedura i pogodnosti koje njegovi pripadnici imaju zbog posedovanja državljanstva Hrvatske), pa se procenjuje da je broj Hrvata danas znatno manji od 500.000, to jest od 15 odsto stanovništva, koliko je popisano pre deset godina.

Dodik je, naime, govorio o dnevnopolitičkim implikacijama tako kreirane etničke demografske strukture: „Sada kad sam bio u Briselu, Bošnjaci su tražili 50 odsto članova Ustavnog suda BiH, jer kažu da ih je toliko u BiH. Znači – razvaljuje se Dejton”, kaže Dodik.

Odmah nakon Dodikovih reči o Hrvatima kao „marginalnoj manjini”, stigle su reakcije iz Hrvatskog narodnog veća, organizacije bliske sarajevskoj politici, iz koje su izrazili potpuno protivljenje etiketiranju Hrvata kao „nacionalne manjine” i podsetili da je taj narod 1992. izglasao nezavisnost BiH, spasivši je „od velikosrpskog projekta”. S druge strane, iz Hrvatskog narodnog sabora (HNS) – organizacije koja predstavlja Hrvate u BiH – nisu reagovali na Dodikove reči, dok je Ilija Cvitanović, predsednik HDZ-a 1990, bio nešto blaži u traženju smisla i pozadine upozorenja predsednika RS: „Nasilnim, jednostranim akcijama međunarodnog faktora u BiH pozicija hrvatskog naroda jeste devastirana i dekonstituisana, to je činjenica, i Dodik je načelno u pravu. Međutim, Hrvati nisu nacionalna manjina u BiH, niti će biti.”

Dragan Čović, lider najveće hrvatske stranke, HDZ-a BiH, nije pridavao značaj različitim interpretacijama Dodikovih tvrdnji, ali su se on i Borjana Krišto, predsedavajuća Saveta ministara BiH, nekoliko dana posle toga sastali s predsednikom RS u Banjaluci. Sastanak je održan u Palati republike, nakon što se izjalovila mogućnost održavanja sastanka vladajućih predstavnika tri naroda, to jest Dodika, Čovića i takozvane Trojke. Dve delegacije su nakon sastanka prisustvovale božićnom prijemu u Banjaluci u organizaciji potpredsednika Republike Srpske iz reda hrvatskog naroda Davora Pranjića.