Pejzaži kineske provincije Šandung

Knjige istaknutog kineskog savremenog pisca Džang Veja „Jesenja kiša umiva grožđe”, „Lisica i vino” i „Prolazeći kroz kukuruzno polje” predstavljene su u Pres-centru Udruženja novinara Srbije u Beogradu. Ova dela objavljena su na srpskom jeziku zahvaljujući izdavaču Informatika AD iz Beograda i prevodiocima sa kineskog jezika dr Nataši Simić, dr Anki Lazarević i dr Biljani Simić Veličković. Džang Vej, koji je i zamenik predsednika Udruženja kineskih pisaca, prisutnima se obratio putem video-veze istakavši da je Srbija zemlja koju je oduvek želeo da poseti i do toga je, dodao je, umalo došlo dva puta.

Pisac sve tri knjige smatra veoma važnim jer su nastale u njegovoj ranoj mladosti, koja je, kako je ocenio, bila najplodonosnija. Pripovetke su, rekao je, veoma različite po sadržaju, ima opisa prirode, polja, voćnjaka, gradova, ali, naglasio je, najvažnije je da su tu opisana mesta njegove mladosti, odnosno istočni deo provincije Šandung.

„Ta provincija je bila odličan materijal za moje pisanje”, rekao je Džang, otkrivši da se za nju vezuje veliki broj legendi. „Tu je priroda veoma specifična, a moja mladost je još specifičnija, jer sam retko sretao ljude, više sam bio upućen na biljni i životinjski svet”, naveo je Džang. Ispričao je da je pre tri decenije u Francuskoj objavljena knjiga sa sličnim pričama i da su tada mnogi došli iz Francuske u Šandong da vide te prirodne lepote. „Došli su da obiđu voćnjake, polja lubenice, da vide lepotu vinograda, kukuruzna polja”, rekao je pisac, dodajući da bi voleo da i srpski čitaoci požele isto. Obećao je da će ih rado povesti u obilazak tog dela Kine, a za posetu je, kako je rekao, najlepši deo godine u jesen. Podsetio je da su pre nekoliko godina u Srbiji objavljene dve njegove knjige „Jesenji gnev” i „Sedam vrsta pečuraka”.

(Foto A. Vasiljević)

Dr Anka Lazarević, koja je prevela knjigu „Lisica i vino”, rekla je da su za onoga ko želi da upozna način života u Kini u prošlosti, kineski mentalitet i duh ovog naroda, priče Džang Veja odličan izbor. „Pisac poput hroničara žudi da rečima ovekoveči stil života i jedno vreme što se munjevitom brzinom menjaju. Stil je fluidan, teče kao imaginarna reka Lućing, na čijem se priobalju dešava većina priča, a krajevi često otvoreni i pružaju čitaocu priliku da sam učita sopstveno značenje”, navela je Lazarevićeva. Kako je rekla, očekuje da će čitaoci kroz pero i oči Džang Veja bolje sagledati Kinu, kao i narod i kulturu te velike zemlje. „Dobra književnost nadilazi sve vrste granica, dolazi do nivoa opšteljudskog povezuje države i narode”, naglasila je Lazarevićeva.

Dr Nataša Simić, koja je prevela knjigu „Jesenja kiša umiva grožđe”, istakla je da u Vejevim delima postoji veoma specifičan simbol, a to je vinograd. „Pisac prema vinogradima gaji najdublju naklonost, pre svega zato što je i sam odrastao okružen lepotom jednog od njih. Sećanje na vinograd iz njegovog detinjstva istovremeno budi u njemu sećanja na roditelje i taj najtopliji, najušuškaniji period njegovog života. Baš zato, vinograd postaje piščev ideal o porodici i domu i utočište njegove duše”, rekla je Simićeva. Kada čitaoci, koji žive u gužvi velegrada, pročitaju njegovu pripovetku, zamisliće se nad sopstvenim načinom života i osetiće najlepše emocije divljenja prema prelepim seoskim pejzažima, ocenila je Simićeva.

Sinolog Selena Pjević je inspirativno i detaljno govorila o savremenoj kineskoj književnosti, podelivši je u nekoliko etapa, od osnivanja Narodne Republike Kine (1949–1965), razdoblje kulturne revolucije (1966–1976) kao i doba oživljavanja književnosti, oslobađanje od svih stega (1977–1995). Prevodilac na srpski i na kineski jezik tokom promocije bila je doc. dr Ana Jovanović.

Džang Vej (67) jedan je od najzanimljivijih savremenih kineskih pisaca, kako ga ocenjuju književna kritika i stručna javnost. Slavu je stekao osamdesetih godina prošlog veka sa nekoliko značajnih romana i novela – „Stari brod” i „Jesenji gnev”. U to vreme, važio je za jednog od vodećih pisaca takozvane književnosti potrage za korenima, ali je svojim književnim stvaralaštvom veoma brzo tematski i poetički prevazišao odrednice pomoću kojih su se kineski kritičari trudili da definišu različita postmaoistička književna nastojanja.