Kultura Srpskog sveta

Srbi su gubitkom svoje države u srednjem veku kao narod bili izdeljeni između moćnih država, Turske, Austrougarske i Venecije. Tu tragiku pripadnosti različitim državama ilustruje bitka kod Sente 11. septembra 1697. godine, kada je u turskoj vojsci Mustafa paše bilo je više od 50 odsto Srba, a kod austrijskog generala Eugena Savojskog 67 odsto ortodoksnih (pravoslavnih) vojnika Srba. Različiti pravni, kulturni sistemi i uslovi življenja uticali su u dugom vremenskom trajanju na srpski narod na različite načine. Ipak, vezivno identitetsko tkivo Srba, vera, jezik, običaji, narodna pesma i mitološka svest da su imali moćnu državu koja je izgubljena na Kosovu, povezivali su ih ljudskim vezama u dubini svesti da pripadaju istom narodu. Taj kulturni kod usađen je kod svih naraštaja Srba, o pripadnosti istom narodu bez obzira na geografsko rasejanje i države u kojima su bili.

Imajući u vidu te okolnosti, lako je objasniti herojsku borbu Srba u dva balkanska rata i njihovo prihvatanje prve i druge Jugoslavije kao želju za oslobođenjem i ujedinjenjem Srba. Nametnuti rat devedesetih godina prošlog veka vođen je radi deljenja Srba i fragmentacije najveće etničke celine u centralnom delu Balkana. Republičke „linije koje spajaju narode” postale su državne granice koje razdvajaju Srbe. Silom nametnuta rešenja Srbi prevazilaze kulturom Srpskog sveta. Srbi se povezuju preko školstva, univerziteta, književnosti, muzike, sporta, ekonomije, uz versku razmenu i posete verskim događajima. Taj koncept delovanja Srpskog sveta je jačanje duhovnih veza, koje ima strateški značaj. Srpski svet je kulturno poimanje unutar svakog od nas, koje ne ugrožava ničije vrednosti koje se nalaze u civilizacijskom polju koje je pored nas, što pokazuje dosadašnji rad na njemu.

Srpski svet je dobio posebnu potvrdu na zasedanju OEBS-a 1. decembra u Skoplju, kad je na pitanje (postavljeno na engleskom) „da li podržava ideju ujedinjenja Srba ne samo unutar Srbije, već i susednih zemalja, kao što su Kosovo, Crna Gora, Bosna i Hercegovina” ministar Sergej Lavrov odgovorio: „O tome treba da odluče sami Srbi u interesu kako srpskog, tako i drugih naroda koji žive na Balkanu. Pratimo diskusije na tu temu, uključujući i one koje se vode u Republici Srpskoj”.

Mitar Radonjić,
Novi Sad