Veštačka inteligencija je poput nuklearnog oružja

Još 2014. britanski naučnik Stiven Hoking rekao je da bi stvaranje savršenih mislećih mašina moglo da predstavlja pretnju za opstanak čovečanstva. Da ima razloga za zabrinutost govori i činjenica da su Ilon Mask i stotine svetskih stručnjaka potpisali apel u kome su tražili šestomesečnu pauzu u istraživanju veštačke inteligencije (AI), što nije prihvaćeno.

Da li AI ugrožava našu privatnost i koje još bezbednosne rizike nosi, razgovarali smo sa Vladimirom Đukanovićem, koji je poslednjih godina čest gost na tribinama posvećenim AI.

– Izraz veštačka inteligencija se odnosi na programske jezike poput „Lispa”. On se koristi u programiranju mašina koje imaju moć da same uče. Poenta je što kompjuter sam isprobava određene odgovore u odnosu na svoje okruženje i sam sebe dopunjuje – kaže Đukanović, koji je radio kao glavni trgovac u investicionom fondu „Džej Pi Morgan”. Po struci filozof i ekonomista, nakon života u Americi, Engleskoj i Japanu, vratio se u domovinu. Zbog uspešne karijere na Menhetnu, naši mediji su ga prozvali „srpskim vukom sa Volstrita”, a nedavno je, posle višegodišnjeg istraživanja veštačke inteligencije (AI), objavio roman „Blistanje”, posvećen upravo ovom fenomenu.

Kako objašnjava, iako je veštačka inteligencija prisutna u našim životima već 20 godina, između ostalog i preko reklama na „Fejsbuku” i „Guglu”. Tek pojavom četa GPT došlo je do povećanog interesovanja, jer ljudi imaju osećaj da komuniciraju sa stvarnom osobom. Da je AI globalni problem, ukazuju svakodnevno čak i vodeći svetski stručnjaci za ovu oblast.

– AI je kao nuklearno naoružanje – ili ćemo se kao svet dogovoriti, ili je irelevantno šta će uraditi zasebno bilo koja država – ističe naš sagovornik.

Jedan od najvećih rizika po privatnost je i „dipfejk” tehnologija, uz pomoć koje svako može da se lažno predstavi. Tako je zabeležno da je izvesni haker video-poziva prošle godine razgovarao sa gradonačelnicima Berlina, Madrida i Beča, predstavljajući se kao njihov kolega iz Kijeva, Vitalij Kličko.

– Kao i kod svake tehnologije, uvek će postojati oni koji će pokušati da je zloupotrebe. To verovatno nećemo uspeti u potpunosti da kontrolišemo, ali je pravna regulativa neophodna – smatra Đukanović, nadovezujući se na vest da su zvaničnici EU prethodne nedelje postigli dogovor o prvim zakonima koji regulišu upotrebu veštačke inteligencije.

– Niko sem EU nije izglasao ništa slično i nema ozbiljnog pomaka, a veoma je teško usaglasiti to globalno. Šta vredi da jedna zemlja reguliše AI, kad će neko iz druge države moći da nanese štetu – upozorava naš sagovornik.

On navodi i primer koji jeste naučna fantastika, ali je i jedan od mogućih scenarija za budućnost, ukoliko se AI otrgne kontroli:

– AI će u jednom trenutku postati duplo, pa 10, pa 100, pa milion puta inteligentnija od nas. Da li onda nekoga ko je toliko pametniji možete da sprečite u bilo čemu? U knjizi „Filozofija svesti” Dejvida Čalmersa govori se o tome kako će se takvo biće odnositi prema čoveku i nijedan scenario nije dobar. Jedan od njih je, recimo, da će mašine staviti ljude u zoo-vrt kao što mi sada zatvaramo životinje. Sve su to velike nepoznanice, niko ne može sa sigurnošću da predvidi šta nas čeka u budućnosti.

Đukanović se osvrće i na izveštaj investicione banke Goldman Saks u kom piše da bi AI mogla da ugrozi 300 miliona poslova u SAD i Evropi. Kako kaže, pre 20 godina se smatralo da će mašine zameniti radnike, dok su sada na udaru najviše visokoobrazovani.

– U poslednja dva veka svaki tehnološki razvoj je bio dovoljno spor da smo mogli da se prekvalifikujemo, a sada je pitanje da li ćemo imati vremena za to. „Fajnenšnel tajms” je objavio članak u kojem se navodi da je već skoro tri odsto ljudi izgubilo posao na velikim frilens platformama kao rezultat četa GPT. Kažu da će 300 miliona radnih mesta biti u opasnosti kratkoročno, ali to je skoro 10 odsto radne snage na svetskom nivou – naglašava ovaj finansijski stručnjak.

Za sebe kaže da je egzistencijalista pod uticajem Žan-Pol Sartra, Simon de Bovoar i Albera Kamija, a na budućnost AI gleda sa filozofskog aspekta. On smatra da se svet nalazi na raskrsnici, gde jedan put vodi ka tome da će ova tehnologija biti samo još jedna u nizu koja služi čovečanstvu, dok druga ruta vodi u „pakao”.